Приступачност Accessibilitéit 无障碍 Alirebleco アクセシビリティ Accessibility

Приступачно окружење, производи, и услуге представљају један од основних предуслова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом у све друштвене токове. Accessibel Ëmfeld, Produkter a Servicer sinn eng Basis Viraussetzunge fir eng gläichberechtegt Inclusioun vu Persoune mat enger Behënnerung an der Gesellschaft. Accessible environment, products, and services are one of the basic prerequisites for the equal inclusion of persons with disabilities in society.

Style circles with a data-driven property
Савремена друштва све више пажње посвећују друштвеном положају и правима особа са инвалидитетом. Признајући реалне проблеме са којима се особе са инвалидитетом суочавају, државе и међународне организације усвајају обавезујућа правна документа, најчешће законе, конвенције и директиве којима обезбеђују права и слободе особама са инвалидитетом. У истом циљу Уједињене нације усвојиле су 2008. године Kонвенцију под називом „Kонвенција о правима особа са инвалидитетом“.
Modern societies are increasingly paying attention to the social status and rights of persons with disabilities. Recognizing the real problems faced by persons with disabilities, States and international organizations adopt binding legal documents, commonly laws, conventions and directives that guarantee the rights and freedoms of persons with disabilities. To the same end, the United Nations adopted in 2008 a Convention called the "Convention on the Rights of Persons with Disabilities". Kонвенција УН о правима особа са инвалидитетом је први правно обавезујући међународни инструмент који уређује права особа са инвалидитетом. Kонвенција има за циљ да се „унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свих особа са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог уређеног достојанства.“ Република Србија је потписала Kонвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол 17. децембра 2007. године а ратификовала 31. јула 2009. године (“Службени гласник РС – Међународни уговори, бр. 42/2009 од 2.06.2009. године). Приступачност (члан 9 Kонвенције) 3 укључује обезбеђивање равноправног приступа објектима и услугама у заједници свим члановима друштва укључујући и особе са инвалидитетом.The UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities is the first legally binding international instrument governing the rights of persons with disabilities. The Convention aims to "promote, protect and ensure the full and equal enjoyment of all human rights and fundamental freedoms by all persons with disabilities and to promote respect for their orderly dignity." У складу са овим међународним документом, општи стратешки циљ Србије у вези са особама са инвалидитетом је унапређење њиховог положаја у мери која подразумева њихову равноправност у остваривању права и преузимању одговорности са другим члановима друштвене заједнице. У том смислу, задатак Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији је да се дефинишу циљеви, мере и активности које ће допринети да се инклузивни социјални модел и приступ заснован на људским правима угради у мере које утичу на положај особа са инвалидитетом. У области приступачности, особама са инвалидитетом мора се осигурати приступ изграђеном окружењу, јавном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама намењеним јавности, а кроз развој и спровођење плана уклањања баријера и изградње приступачних објеката, простора, услуга, информација и комуникација. У Стратегији се истиче да је посебно потребно: Промовисати и едуковати јавност и стручњаке о концепту приступачности – Универзални дизајн, односно приступ за све, у циљу превенције стварања нових баријера и дискриминације; Доследно примењивати прописе који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршити надзор над применом тих прописа и изрицати санкције прекршиоцима; Подстицати оснивање и развој органа и институција који ће се бавити питањима приступачности и промоцијом принципа Универзалног дизајна; Обезбедити финансијска срества за уклањање баријера у свим јавним службама, јавним објектима, саобраћајној инфраструктури и превозним средствима у јавном превозу путника у свим гранама саобраћаја; Израдити акционе планове за реконсрукцију постојећих објеката и инфраструктуре, по листи приоритета и организовати постепену, континуирану и систематичну замену постојећих неприступачних превозних средстава у јавном превозу путника, у свим гранама саобраћаја, новим приступачним; Обезбедити развој и примену принципа паралелног колосека у организацији јавног превоза за особе са инвалидитетом, поред увођења нових приступачних превозних средстава у јавном превозу путника у свим гранама саобраћаја; Подржати истраживања, развој производњу и примену нових информационо-комуникационих технологија у циљу боље приступачности и приступа информацијама и комуникацијама за особе са инвалидитетом; Развити приступачне механизме информисања за кориснике са инвалидитетом укључујући и преводиоце за гестовни језик; Обезбедити приступ особама са инвалидитетом свим службама и јавним сервисима, укључујући и сервисе за ванредне ситуације.6 Упркос томе, сведоци смо да се припадници ове посебно рањиве друштвене групе свакодневно суочавају са сложеним проблемима који их онемогућавају да своја права остваре и да достигну желјени ниво друштвене уклјучености. Одређени проблеми настају због тога што постојећи нормативни систем заштите права особа с инвалидитетом није довршен, али и због тога што поједина нормативна решења не доприносе њиховом делотворном, системском и трајном решавању. У извештају Заштитника грађана за 2012. годину наводи се да у локалним самоуправама није развијен одговарајући систем подршке који особама с инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују лјудска и грађанска права. Подршка која је делимично обезбеђена кроз системе социјалне заштите и образовања није доволјна да би се отклонили узроци проблема који су препрека пуном уклјучивању особа са инвалидитетом у друштвени живот. Чињеница да од 2007. године нису припремлјени акциони планови за спровођење државне Стратегије унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији указује на то да још увек није установлјен системски организован начин решавања поменутих проблема. Приступачно окружење услов је за друштвену уклјученост особа са инвалидитетом и одлагање да се проблем приступачности реши у њиховом најболјем интересу отежава остваривање признатих права и нарушава принципе једнакости, недискриминације и равноправности. Непосредним увидом у више од тридесет локалних самоуправа Заштитник грађана се уверио да ни једна од њих није обезбедила услове који обезбеђују приступачност физичког окружења и информацијама на начин како то обавезује члан 9. „Kонвенције о правима особа с инвалидитетом“ УН. Међутим, у већини од њих предузете су делимичне и углавном непрописне мере којима настоје да омогуће грађанима с инвалидитетом кретање главним улицама и приступачност основним јавним сервисима.7 Проблем продубљује и то што организације особа са инвалидитетом немају капацитете и ресурсе за квалитетно и проактивно праћење промена у законодавству и активности које произилазе из поменуте Стратегије. Све ово доводи до површне и несистематичне примене стандарда у пракси. Стандарди приступачности се не примењују у потпуности а када се примењују, примењују се селективно. Готово увек се крши принцип Универзалног дизајна/Дизајна за све и решењима се не побољшава квалитет живота осталих становника (родитељи са децом у колицима, старе особе итд) или посетилаца са инвалидитетом. Недостаци овог приступа су у томе да ова решења не користе свим људима па заједница ова решења посматра као додатак – често и као издатак јер осталим грађанима нису доступна. Међутим, као што се може видети из Стратегије, информационе технологије су препознате као средство којим се може повећати приступачност изграђеног окружења. Гео локацијске апликације могу значајно да утичу на повећање мобилности особа са инвалидитетом и промовисање Универзалног дизајна / Дизајна за све.
repositories { mavenCentral() } dependencies { implementation 'com.mapbox.mapboxsdk:mapbox-android-sdk:8.3.0' } https://wp3.mapapristupacnosti.rs/ Do sada je u Mapu iz upitnika za organe javne vlasti uneto 3074 objekata od oko 4500 koliko ih ima u do sada pristiglim upitnicima: Od tog broja: od 80% do 100% pristupačno je 1106 objekata od 60% do 80% pristupačno je 319 objekata od 40% do 60% pristupačno je 318 objekata od 20% do 40% pristupačno je 369 objekata od 0% do 20% pristupačno je 897 objekata 65 objekata je upisano bez ocene pristupačnosti (nedostajali su podaci u upitnicima - pogledati napomenu na kraju dokumenta) Od ovog broja po kategorijama: Javne površine: od 80% do 100% pristupačno je 138 od 60% do 80% pristupačan je 71 od 40% do 60% pristupačno je 11 od 20% do 40% pristupačno je 10 od 0% do 20% (ne)pristupačno je 28 Javni objekti: od 80% do 100% pristupačno je 11 od 60% do 80% pristupačno je 28 od 40% do 60% pristupačno je 36 od 20% do 40% pristupačno je 66 od 0% do 20% (ne)pristupačno je 108 Objekti obrazovne namene: od 80% do 100% pristupačno je 26 od 60% do 80% pristupačno je 50 od 40% do 60% pristupačno je 96 od 20% do 40% pristupačno je 100 od 0% do 20% (ne)pristupačno je 264 Objekti zdravstvene zaštite: od 80% do 100% pristupačno je 14 od 60% do 80% pristupačno je 51 od 40% do 60% pristupačno je 63 od 20% do 40% pristupačna je 30 od 0% do 20% (ne)pristupačno je 30 Objekti državnih i lokalnih institucija: od 80% do 100% pristupačno je 40 od 60% do 80% pristupačno je 98 od 40% do 60% pristupačno je 104 od 20% do 40% pristupačna je 159 od 0% do 20% (ne)pristupačno je 423 U skladu sa Pravilnikom o teh. standardima pristupačnosti je: 450 rasksnica i pešačkih prelaza 43 stajališta javnog prevoza 353 opštih parking mesta Nažalost, nedostaju nam informacije o ukupnom broju pešačkih prelaza, stajališta javnog prevoza i opštih parking mesta. Ove podatke je moguće pribaviti po Zakonu o informacijama od javnog značaja. Tokom obrade primetili smo sledeće nepravilnosti u popunjavanju upitnika 1. Upitnik vraćen bez odgovora na pitanja 2. U upitniku stoji napomena da ništa u opštini nije pristupačno (Požega, Nova Varoš, Žitorađa…) 3. U uputniku nije naveden naziv objekta 4. U upitniku nije navedena tačna adresa objekta 5. Nisu nabrojani svi objekti (uglavnom nedostaju škole, muzeji, domovi kulture…) 6. Poslat je dopis u kome se Zaštitnik građana upućuje na dokument koji se nalazi na web prezentaciji (MRZSP, Grad Beograd)

Резултати

Указујемо надлежним и одговорним институцијама и појединцима у Србији на постојање баријера и сарађујемо у пуној мери, у складу са својим знањима, експертизом и могућностима, на уклањању тих баријера. Упозоравамо на кршење/непоштовање закона. Промовишемо идеје и принципе који омогућавају стварање средине по мери за све њене грађане.