Неприступачност отежава успостваљање пријатељстава, блокира људе од могућности одласка на места где се размењују информације и где се одлучује.

Приступачно окружење производи и услуге представљају предуслов за равноправно укључивање свих грађана и грађанки у друштво.

Награда Заштитника грађана за унапређење приступачности у јединицама локалне самоуправе 2016 -предлог процедура и критеријума- Организатори - Заштитник грађана, Стална конференција градова и општина, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Удружење за ревизију приступачности Учесници - Локалне самоуправе Процедура укратко - Расписује се јавни позив који садржи следеће информације: а. разлог организовања б. процес аплицирања и примере могућих пројеката за кандидовање ц. процес анализе апликација и појашњење критеријума за оцењивање д. календар догађаја укључујући и датум јавног проглашења победника и доделе награда е. апликациони формулар, као и упутство за његово попуњавање ф. контакт е-маил адресу и број телефона за питања и слање апликације (треба омогућити техничке услове за слање-пријем апликација: оверене поштом/курирском службом и/или електронски) Након што је конкурс објављен, имамо период од неколико месеци у коме одговарамо на питања, мотивишемо општине да се пријаве и процесуирамо пристигле апликације. Наредни кораци су прављење ужег избора (након затварања конкурса), облизак општина са те уже листе, одабир победника (прва, друга и трећа награда или награде из три области), слање дописа свима који су учествовали и коначно званично проглашење победника и додела награда на јавном скупу. Апликациони формулар треба да садржи: а. Опис пројекта* (или пројеката*), односно активности и иницијатива са којима ЈЛС аплицира за награду из области приступачности (фотографије и планови могу да се пошаљу као додатак, али нису обавезни део апликације), са адресама и другим детаљима б. Информацију о томе да ли је тај пројекат* део неког стратешког плана који је усвојила општина и, ако да, ког? * Термин “Пројекат” у контексту аплицирања за награду треба посматрати као шири појам, односно он може да обухвата све активности које је једна ЈЛС урадила у току претходне календарске године у области приступачности. Области у којима се оцењују активности, односно пројекти, на унапређењу приступачности у ЈЛС су следеће: 1. За институционалну подршку унапређењу приступачности а. приоритизација питања приступачности кроз локална стратешка документа, акционе планове, издвајање средстава у општинском буџету и слично б. формирање радних тела на нивоу јединице локалне самоуправе које раде на побољшању приступачности ц. именовање особе одговорне за побољшање приступачности у структури ЈЛС д. издвајање средстава из буџета ЈЛС за реализацију препорука Интерресорне комисије намењене подршци детету и ученику са тешкоћама у развоју и инвалидитетом у контексту приступачности образовања (набавка асистивне технологије, адаптација школског окружења, прилагођавање и израда адектавних наставних материјала, ангажовање тумача за знаковни језик и сл.); е. издвајање за обуке о приступачности за запослене у управи и јавним службама (нпр. примена Закона о кретању уз помоћ пса водича или примена Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградњи објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама”); ф. обезбеђивање превоза у складу са потребама корисника/ца; г. иновације у јавном превозу (увођење савремених нископодних возила и информацијско прилагођавање стајалишта) х. и друго. 2. За активности ииницијативе правовременог планирања и уклањања архитектонских баријера а. адаптација објеката за јавну и приватну намену у циљу уклањања архитектонских баријера; б. планирање изградње приступачног објекта; ц. обарање ивичњака и постављање звучних семафора на пешачким прелазима; д. адаптирање општих паркинг места резервисаних за возила особа са инвалидитетом; е. олакшавање самосталног кретања слепих особа (тактилне стазе, уградња сензора, звучне информације и сл); ф. прилагођавање радних места за особе са инвалидитетом; г. и друго. 3. За пројекте уклањања информационо-комуникационих баријера а. запошљавање особа које користе знаковни језик у јавним службама; б. прилагођавање интернет презентације у складу са са препорукама Смерница за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в.5.0; ц. коришћење информационих технологија у превазилажењу информационих баријера у раду ЈЛС (виртуелна огласна табла општине, апликација за мобилне телефоне за особе са оштећењем вида, коришћење синтентизатора говора за превођење текста интернет презентације и слично); д. прилагођавање постојећих или увођење нових услуга и сервиса које олакшавају комуникацију са грађанима, а посебно са особама са инвалидитетом (нпр. прилагођавање шалтера у комуналним службама, достављање докумената на кућну адресу, и слично); е. опремање објеката на уклањању информационих баријера (визуелна комуникација, тактилне ознаке, индуктивне петље и слично); ф. увођење смс-а за хитне службе (полиција, хитна помоћ, ватрогасци); г. и друго. Kритеријуми: 1. Стратешко промишљање (постојање стратешког локалног документа, буџетског издвајања и сл). 2. Укључивање крајњих корисника у процес доношења одлука (изјава о партиципацији). 3. Процењена вредност инвестиције за коју су средства обезбеђена из локалног буџета, али и из других екстерних извора, у односу на укупан годишњи расход ЈЛС.

Things I Can Do

Савремена друштва све више пажње посвећују друштвеном положају и правима особа са инвалидитетом. Признајући реалне проблеме са којима се особе са инвалидитетом суочавају, државе и међународне организације усвајају обавезујућа правна документа, најчешће законе, конвенције и директиве којима обезбеђују права и слободе особама са инвалидитетом. У истом циљу Уједињене нације усвојиле су 2008. године Kонвенцију под називом „Kонвенција о правима особа са инвалидитетом“.1 Kонвенција УН о правима особа са инвалидитетом је први правно обавезујући међународни инструмент који уређује права особа са инвалидитетом. Kонвенција има за циљ да се „унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свих особа са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог уређеног достојанства.“2 Република Србија је потписала Kонвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол 17. децембра 2007. године а ратификовала 31. јула 2009. године (“Службени гласник РС – Међународни уговори", бр. 42/2009 од 2.06.2009. године). Приступачност (члан 9 Kонвенције) 3 укључује обезбеђивање равноправног приступа објектима и услугама у заједници свим члановима друштва укључујући и особе са инвалидитетом.4 У складу са овим међународним документом, општи стратешки циљ Србије у вези са особама са инвалидитетом је унапређење њиховог положаја у мери која подразумева њихову равноправност у остваривању права и преузимању одговорности са другим члановима друштвене заједнице. У том смислу, задатак Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији5 је да се дефинишу циљеви, мере и активности које ће допринети да се инклузивни социјални модел и приступ заснован на људским правима угради у мере које утичу на положај особа са инвалидитетом. У области приступачности, особама са инвалидитетом мора се осигурати приступ изграђеном окружењу, јавном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама намењеним јавности, а кроз развој и спровођење плана уклањања баријера и изградње приступачних објеката, простора, услуга, информација и комуникација. У Стратегији се истиче да је посебно потребно: Промовисати и едуковати јавност и стручњаке о концепту приступачности – Универзални дизајн, односно приступ за све, у циљу превенције стварања нових баријера и дискриминације; Доследно примењивати прописе који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршити надзор над применом тих прописа и изрицати санкције прекршиоцима; Подстицати оснивање и развој органа и институција који ће се бавити питањима приступачности и промоцијом принципа Универзалног дизајна; Обезбедити финансијска срества за уклањање баријера у свим јавним службама, јавним објектима, саобраћајној инфраструктури и превозним средствима у јавном превозу путника у свим гранама саобраћаја; Израдити акционе планове за реконсрукцију постојећих објеката и инфраструктуре, по листи приоритета и организовати постепену, континуирану и систематичну замену постојећих неприступачних превозних средстава у јавном превозу путника, у свим гранама саобраћаја, новим приступачним; Обезбедити развој и примену принципа паралелног колосека у организацији јавног превоза за особе са инвалидитетом, поред увођења нових приступачних превозних средстава у јавном превозу путника у свим гранама саобраћаја; Подржати истраживања, развој производњу и примену нових информационо-комуникационих технологија у циљу боље приступачности и приступа информацијама и комуникацијама за особе са инвалидитетом; Развити приступачне механизме информисања за кориснике са инвалидитетом укључујући и преводиоце за гестовни језик; Обезбедити приступ особама са инвалидитетом свим службама и јавним сервисима, укључујући и сервисе за ванредне ситуације.6 Упркос томе, сведоци смо да се припадници ове посебно рањиве друштвене групе свакодневно суочавају са сложеним проблемима који их онемогућавају да своја права остваре и да достигну желјени ниво друштвене уклјучености. Одређени проблеми настају због тога што постојећи нормативни систем заштите права особа с инвалидитетом није довршен, али и због тога што поједина нормативна решења не доприносе њиховом делотворном, системском и трајном решавању. У извештају Заштитника грађана за 2012. годину наводи се да у локалним самоуправама није развијен одговарајући систем подршке који особама с инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују лјудска и грађанска права. Подршка која је делимично обезбеђена кроз системе социјалне заштите и образовања није доволјна да би се отклонили узроци проблема који су препрека пуном уклјучивању особа са инвалидитетом у друштвени живот. Чињеница да од 2007. године нису припремлјени акциони планови за спровођење државне Стратегије унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији указује на то да још увек није установлјен системски организован начин решавања поменутих проблема. Приступачно окружење услов је за друштвену уклјученост особа са инвалидитетом и одлагање да се проблем приступачности реши у њиховом најболјем интересу отежава остваривање признатих права и нарушава принципе једнакости, недискриминације и равноправности. Непосредним увидом у више од тридесет локалних самоуправа Заштитник грађана се уверио да ни једна од њих није обезбедила услове који обезбеђују приступачност физичког окружења и информацијама на начин како то обавезује члан 9. „Kонвенције о правима особа с инвалидитетом“ УН. Међутим, у већини од њих предузете су делимичне и углавном непрописне мере којима настоје да омогуће грађанима с инвалидитетом кретање главним улицама и приступачност основним јавним сервисима.7 Проблем продубљује и то што организације особа са инвалидитетом немају капацитете и ресурсе за квалитетно и проактивно праћење промена у законодавству и активности које произилазе из поменуте Стратегије. Све ово доводи до површне и несистематичне примене стандарда у пракси. Стандарди приступачности се не примењују у потпуности а када се примењују, примењују се селективно. Готово увек се крши принцип Универзалног дизајна/Дизајна за све и решењима се не побољшава квалитет живота осталих становника (родитељи са децом у колицима, старе особе итд) или посетилаца са инвалидитетом. Недостаци овог приступа су у томе да ова решења не користе свим људима па заједница ова решења посматра као додатак – често и као издатак јер осталим грађанима нису доступна. Међутим, као што се може видети из Стратегије, информационе технологије су препознате као средство којим се може повећати приступачност изграђеног окружења. Гео локацијске апликације могу значајно да утичу на повећање мобилности особа са инвалидитетом и промовисање Универзалног дизајна / Дизајна за све.

A Few Accomplishments

Указујемо надлежним и одговорним институцијама и појединцима у Србији на постојање баријера и сарађујемо у пуној мери, у складу са својим знањима, експертизом и могућностима, на уклањању тих баријера. Упозоравамо на кршење/непоштовање закона. Промовишемо идеје и принципе који омогућавају стварање средине по мери за све њене грађане.