Објављено дана Оставите коментар

Ko čini Udruženje radnika na internetu?



Rad na internetu predstavlja radnoangažovanje na neodređeno vreme i stoga zahteva posebne programe za plaćanje poreza i doprinosa. Postojeća rešenja u vidu registracije preduzetničkih radnji i paušalnog vida oporezivanja nije odgovarajuća s obzirom na to da honorarni radnici nemaju redovan i stalan prihod svakog meseca.
Radnici na internetu nemaju radna prava.

Bez obzira na to da li radnici na internetu imaju registrovanu samostalnu delatnost ili ne, oni nemaju nikakva prava iz individualnog i kolektivnog radnog odnosa jer s poslodavcem ne zasnivaju radni odnos. Radnici na internetu su zbog toga primorani da se bez ikakve zakonske zaštite prilagođavaju uslovima na tržištu rada i poslodavcima
Potpuna nesigurnost zaposlenja i mogućnost gubitka posla svakog trenutka.

U cilju smanjenja troškova i prenosa rizika poslovanja na radnike, poslodavci odbijaju da zasnivaju radni odnos sa radnicima na internetu. Umesto toga, sklapaju se ugovori o pružanju usluga, koji radnike na internetu dovode u prekarni i potplaćeni položaj.
Negativan uticaj pandemije virusa korona na radnika na internetu.

Na već prekarni položaj radnika na internetu uticala je i pandemija virusa korona. Obim posla i cena usluga na tržištu drastično su opali. Radnici na internetu nemaju nikakva radna prava, što omogućuje poslodavcima da ih ucenjuju i na taj način dodatno smanjuju cenu rada.

Inicijativa radnika na internetu
Објављено дана Оставите коментар

Opština Velika Plana

Opština Velika Plana je srednjerazvijena opština uz Moravu. Iz mog ugla, ova opština je pristupačna za sve osobe sa invaliditetom. Ono što je pokreće je Volja za život. U jednoj relativnoj bogatoj sredini, uz autoput Beograd-Niš u kraju naše kompanije DIS.

Ovde još uvek nije do kraja rešeno pitanje raseljenih Roma, prethodni projekat se pokazao kao greška i trenutno se radi na projektu da se trajno reši njihov smeštaj.

U ovom udruženju ističu da je Dekada Roma prošla i da sada ulazimo u novu dekadu ostvarenja pristupačnosti za sve.

Održivost civilnog sektora u slučaju Velike Plane vidimo da se to može uspešno raditi kroz licenciranje usluga.

OCENA PRISTUPAČNOSTI: Podrška

Објављено дана Оставите коментар

Дуг текст о историјату стандарда приступачности (са tri линка)

Дизајн за све

Приступачност се процењује на основу стандарда који су усвојени пре 30 година, односно 1988. године. Тада је у Службеном листу СФРЈ бр. 18/88  објављен Југословенски стандард са обавезном применом “Просторне потребе инвалида у зградама и околини” ЈУС каталошка група У.А9.202 1988. израђен у складу са документом Међународне организације за стандардизацију – ISO/TR 9527 iz 1987. године. Ови стандарди су утврдили облик и мере пешачких прелаза и зона, облик и мере места за управно паркирање возила особа са инвалидитетом, облик и мере приступа и пролаза за кретање особа са инвалидитетом, мере равних површина за окретање инвалидских колица. У складу са поменутим ИСО стандардима, 1991. године у Службеном листу СФРЈ, бр. 3/90 објављени су ЈУС У.А9.206 1990. стандарди чији су предмет били: облик и мере рампи, ветробрана на улазима у јавне објекте и стамбене зграде, подеста улаза у зграду или стан, слободни простор за кретање око врата, простори за обедовање и рад, облик и мере тоалета и купатила, кухињских елемената и уређаја, спаваћих соба. Тако су правилницима бр. 07-05-93/59 (Службени лист СФРЈ бр. 18/88) и бр 07-93/88 (Службени лист СФРЈ бр. 3/90) утврђене мере, подручје примене и веза са другим стандардима. Важна година за приступачност је 1995. када је Савезни завод за стандардизацију издао југословенски стандард: Архитектонске конструкције ПОТРЕБЕ ИНВАЛИДА У ЗГРАДАМА – упутство за пројектовање JUS ISO/TR 9527 каталошка група U.A9 (идентичан са ISO TR 9527:1994), објављен у “Службеном листу СРЈ” бр. 47/95. У предговору стоји да је “Овај стандард припремила Комисија за стандарде из области грађевинских конструкција – просторне потребе инвалида у зградама и околини, а превод је са енглеског језика међународног техничког извештаја  ISO TR 9527:1994 Building construction – Needs of disabled people in buildings – Design guidelines.” Наводи се да је ово технички извештај типа 3 који је припремио технички комитет ISO/TC 59, архитектонске конструкције поткомитет SC 1 Димензиона координација и истиче се “...да одредбе овог извештаја не представљају стандардизоване захтеве већ само упутства. У припреми упутстава коришћени су бројни извори информација, мада је јасно да још увек предстоји посао око вредновања неких критеријума које оно садржи. Објављени материјал је базиран на истраживањима која се спроводе од средине осамдесетих година. Нова истраживања и прописи или закони на националном (као што су АНСИ стандард, прописи који прате Закон о инвалидима Америке – АДА, канадски и јапански стандарди) могу предвидети величине које се разликују од ових које су дате у овом техничком извештају, који је у основним питањима исправан. (…) Проблеми инвалида, у мери у којој представљају практичан изазов за планере и архитекте, су посебна брига Радне групе Међународне организације за стандардизацију. Та група, коју је основао Технички комитет за архитектонске конструкције ИСО, сматрала је за потребно – посебно имајући у виду значај који је дат овом питању 1981. године – да састави нека упутства за планере и помогне у формулацији локалних прописа, стандарда, препорука итд. Овај документ доноси ту врсту информација, не у облику стандарда, већ као опште објашњење основних и посебних потреба инвалида, мада он може послужити и као документ за објашњење функционалних потреба инвалида. ” . Већ из уводних делова упутства (Историјат, Приступ и Примена) јасно се види да је Упутство у складу са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетомиако превод на српски језик не користи исправну терминологију: “У планирању животне средине, инвалиде не треба третирати као групу која захтева специјални третман. Треба избегавати специјалне мере у корист више принципијелног и генералног приступа. (…) Основна приступачност у животној средини треба да обезбеди да не постоје препреке између инвалида и њиховог учешћа у уобичајеним (нормалним) активностима. Оваква преимућства средине значајна су не само за инвалиде, већ и за децу и старије особе.” 

У тексту се саветује да “може бити боље решење задовољити се неким разумним захтевима на кратак рок, а дугорочно планирати постепена унапређења ка бољој приступачности.” јер  “Превише високи захтеви могу значити да у пракси ништа неће бити примењено”. У делу Примена се наводи да “има релативно мало захтева које инвалиди износе да би се постигла основна приступачност и они се могу лако остварити у фази планирања зграде, а многи од њих могу се установити за време реконструкције. Штавише, многи од тих захтева могу се задовољити преуређењем постојећих услова без предузимања опсежних измена и адаптација. У сваком случају, да би се обезбедила практична и економска примена, захтеви треба да буду формулисани и узети у разматрање у почетној фази планирања и изградње.”…“…циљ треба да буде да се задовоље неке основне потребе у целокупној уобичајеној животној средини, а да се посебне индивидуалне потребе задовољавају флексибилним и прилагодљивим решењима.”. 

Две године касније (1997) донет је Правилник о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица. Правилник је објављен у “Службеном гласнику РС”, бр. 18/97. У уводним одредбама овог Правилника наведено је да се њиме разрађују урбанистичко-технички услови за планирање простора јавних саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката и пројектовање објеката стамбених, објеката за јавно коришћење и др., као и посебних уређаја у њима, којима се обезбеђује несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица (у даљем тексту: лица са посебним потребама у простору). У члану 2. Правилника стоји да су објекти за јавно коришћење: “ у смислу овог правилника: болнице, домови здравља, школе, домови за старе, рехабилитациони центри, спортски и рекреативни објекти, банке, поште, пословни објекти, саобраћајни терминали, објекти за потребе државних органа и органа територијалне аутономије и локалне самоуправе и други објекти.”

Ови стандарди су постали услови Закона о планирању и изградњи који на њих упућује у скоро сваком подзаконском акту (више на овом линку). Проблеми се јављају у областима које овај закон не уређује директно. У пракси често видимо да подзаконска акта Закона о безбедности у саобраћају, Закона о безбедности и здрављу  на раду, Закона о заштити од пожара  итд. нису усаглашена са стандардима  које препоручује Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом  у оној мери у којој је то Правилник о техничким стандардима приступачности. 

Инвеститори, међу којима су и органи јавне власти, пропуштају своју обавезу да новоизграђени објекти буду приступачни или неке елементе приступачности испуштају у процесу градње што се не може тачно рећи без увида у пројектну документацију. Новонастале архитектонске барије се могу приметити тек у одмаклој фази градње 

када су доступни само инструменти притужбе независним органима

Посматрајући примере добре праксе, можемо да закључимо да приступачност није и не може да буде ни резултат само законске регулативе као ни фокус само једне институције​. 

Vodič za pristupačnost – koncept

Иако у већим градовима постоје јавни садржаји и објекти који су потпуно или скоро  у потпуности приступачни за све потенцијалне кориснике ­без обзира на њихове физичке карактеристике и могућности,­ то је далеко од довољног. 

Приметно је да јавне површине које имају велики значај за грађане, скоро по правилу, имају најмањи степен приступачности (стајалишта и возила јавног превоза, пешачки коридори и сл.) али и мање продавнице, фризерски салони и генерално комерцијални садржаји унутар градских блокова не могу да се похвале да су приступачни својим комшиницама и комшијама са инвалидитетом. 

Разлози за такво стање су бројни. Правни оквир који регулише област приступачности је врло добар.  Проблем је у непримењивању законских прописа, селективној или погрешној примени или чак и у једноставном непознавању чињенице да такви прописи постоје. 

За изградњу приступачног окружења неопходна је тесна и координисана сарадња свих релевантних градских служби, али и грађана/корисника, експерата и организација које се баве побољшањем услова живота у градовима. Ова сарадња посебно је важна у свим фазама рада од планирања и пројектовања, преко набавке и уградње односно изградње. 

Сарадња и континуирани дијалог у великој мери доприносе квалитету процеса и реалности акционих планова.

Удружење за ревизију приступачности, октобар, 2018. преко Интерактивна мапа приступачности в-4.0

Објављено дана 1 коментар

Projekat: Pristupačnost za sve – Accessibility for All

TEKST IZVEŠTAJA U CELINI DOSTUPAN NA ZVANIČNOJ STRANICI ZAŠTITNIKA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE

Посебан извештај Заштитника грађана „Приступачност за све“, октобар 2018.

Poseban izveštaj Zaštitnika građana “Pristupačnost za sve”

Uvod

Cilj projekta „Pristupačnost za sve“ je da unapredi sprovođenje lokalnih politika u oblasti pristupačnosti u skladu sa međunarodnim standardima i na taj način doprinese ostvarivanju pune socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom, starijih i dece kroz povećanu mogućnost pristupa objektima javne namene. Projekat realizuje Zaštitnik građana, u saradnji sa Udruženjem za reviziju pristupačnosti (URP). U okviru projekta, prikupljani su podaci o problemima u vezi sa obezbeđivanjem pristupačnog okruženja u određenom broju opština i gradova izabranih na osnovu saznanja do kojih je Zaštitnik građana došao u ranije sprovedenim postupcima. Prikupljeni podaci su obrađeni i ovaj izveštaj predstavlja zapažanja ekspertskog tima URP-a.

Metodologija

Informacije i podaci o pristupačnosti prikupljani su iz više izvora i koristeći različite metode kako bi se stekao što bolji uvid u stanje u lokalnim samoupravama i institucijama koje su bile obuhvaćene ovim istraživanjem. Jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu JLS) u kojima je vršeno istraživanje bile su: Aleksinac, Apatin, Bela Palanka, Blace, Brus, Dimitrovgrad, Jagodina, Kanjiža, Kraljevo, Lebane, Leskovac, Mionica, Niš, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Svilajnac, Topola, Trstenik, Vladičin Han, Zrenjanin i Žabalj.

Upitnik za samoprocenu pristupačnosti objekata u kojima građani ostvaruju različita prava i usluge poslat je u navedenih 26 gradova i opština na adrese lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, domova zdravlja i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Projektni tim (Zaštitnik građana i URP) dobio je povratnu informaciju u oko 80% slučajeva, što je predstavljalo dobru osnovu za donošenje preliminarnih zapažanja i pripremu za terenski rad. Povrh toga, upitnici za evaluaciju pristupačnosti u tim istim gradovima i opštinama poslati su i na adrese oko stotinu organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima i/ili okupljaju osobe sa invaliditetom. Odziv je bio značajno slabiji nego u anketiranju institucija (samo 15 popunjenih upitnika), ali su odgovori bili mnogo detaljniji i pružili su pregled situacije sa aspekta korisnika i pomogli u formulisanju pitanja za intervjue sa donosiocioma odluka. 

Tokom jula i avgusta, projektni tim je obišao svih 26 JLS i u svakoj od njih obavio razgovore sa predstavnicima lokalnih organa vlasti, pomenutih institucija i organizacija civilnog društva. Cilj ovih razgovora je bio da se dobiju što šire informacije o praksama u pristupačnosti i ostvarivanju prava i usluga osoba sa invaliditetom: da li postoji strateški pristup uklanjanju barijera (komunikacionih, informacionih, arhitektonskih), kakva je saradnja donosilaca odluka sa organizacijama civilnog društva na rešavanju ovog problema, koji su najčešće prepreke koje usporavaju ili onemogućavaju izgradnju pristupačnog okruženja u njihovim sredinama, da li je bilo formalnih tužbi ili pritužbi zbog nepristupačnosti, kakva je situacija sa javnim površinama (parkovi, stajališta javnog prevoza, pešački prelazi, parking mesta) ili uslugama koje ne pruža država/lokalna zajednica (restorani, kancelarije javnih beležnika, bioskopi, trgovine,…) i slično. Pored samih razgovora, značajne informacije prikupljene su i direktnim obilaskom objekata u kojima su smeštene pomenute institucije i administrativnih i uslužnih centara JLS: uočeni su primeri dobre i loše prakse i najčešći propusti u izgradnji i postavljanju elemenata pristupa u objektima, a usmeno su komunicirana i moguća idejna rešenja za prevazilaženje primećenih prepreka.

Kao posledjni izvor informacija, u maloj meri, ekspertski tim je koristio uvid u javno dostupne dokumente (planove, odluke, propise) kako bi se proverile ili bliže razjasnile određene tvrdnje iznesene tokom obavljenih razgovora. 

Nakon obrade i analize svega prikupljenog, ekspertski tim je formulisao svoja zapažanja uz navođenje primera i formulisao preporuke na kraju ovog teksta. Možda treba istaći da se tvrdnje koje su rezultat ovog istraživanja u najvećoj meri poklapaju sa primećenim trendovima u svim drugim JLS koje je URP imao priliku da, kroz realizaciju svojih aktivnosti, poseti u poslednjih desetak godina, a koje nisu obuhvaćene ovim projektom.

Trendovi

Ovaj deo izveštaja iznosi zapažanja ekspertskog tima o najčešćim praksama u pristupačnosti i zatečenom stanju u javnim objektima i površinama u JLS koje su obuhvaćene ovim projektom. Zapažanja su grubo podeljena u tri kategorije: mobilnost (generalna zapažanja o problemima koji onemogućavaju ili otežavaju neprekinut lanac kretanja za osobe sa invaliditetom u lokalnim zajednicama), pristupačnost u praksi (uočeni trendovi o odnosu donosilaca odluka prema pristupačnosti) i institucije (komentari ekspertskog tima o zatečenom stanju u institucijama koje su bile predmet istraživanja:  administrativni i uslužni centri lokalnih samouprava, centri za socijalni rad (u daljem tekstu CSR), Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu PIO) i domovi zdravlja).

Mobilnost

Pristupačnost pešačkih komunikacija i javnog prevoza u gradovima i opštinama koje su obuhvaćene ovim projektom je još uvek nedovoljno dobra i ne odgovara potrebama građana i građanki. Vozila javnog prevoza su uglavnom nepristupačna, stajališta prilagođena za niskopodna vozila su retka ili ih uopšte nema, trotoari se ne održavaju u dovoljnoj meri što pravi nove prepreke, ivičnjaci na pešačkim prelazima se spuštaju samo na rekonstruisanim trotoarima što dovodi do toga da su ivičnjaci sa jedne strane pešačkog prelaza spušteni, a sa drugog ne. Retki su semafori/raskrsnice koje su obezbeđene svim elementima pristupačnosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju na putevima i Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (u daljem tekstu Pravilnik). 

U okviru rekonstrukcije i adaptacije trotoara, pored propisane širine trotoara (180 cm, a izuzetno 120), vodi se računa i o postavljanju taktilnih polja koja služe za samostalno kretanje slepih i slabovidih osoba, ali je primetno da se prilikom projektovanja i ugradnje ne obraća dovoljna pažnja na njihovu funkciju. Ovo se posebno odnosi na obeležavanje pešačkih prelaza i pešačkih komunikacija. Primetan je trend da se otklanjanje arhitektonskih barijera na pešačkim prelazima svodi na to da se ivičnjaci “spuštaju”, “obaraju” ili “zakose”, a ne da se po zvučnoj i taktilnoj signalizaciji usklade sa standardima koji su navedeni u članu 35. Pravilnika. Pored toga, u pojedinim lokalnim sredinama nekada uređene pešačke komunikacije vremenom su postale nefunkcionalne i nebezbedne usled dotrajalosti.  

U Republici Srbiji parkiranje osoba sa invaliditetom uređeno je aktima koje donosi lokalna samouprava. U većini lokalnih samouprava karakteristična je komplikovana procedura za dobijanje dozvola za parkiranje na parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle zloupotrebe, što u praksi stvara nove prepreke za one koji žele da ostvare svoje pravo. U ovom kontekstu, uočeno je da se u velikom broju slučajeva, tamo gde postoje obeležena mesta za parkiranje osoba sa invaliditetom, ona ne planiraju niti obeležavaju u skladu sa članom 36. Pravilnika. 

U proteklih desetak godina uspostavljen je mehanizam Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se kroz stalno otvoren konkurs za udruženja građana pruža podrška uklanjanju arhitektonskih barijera. Montažno-demontažne rampe koje su u najvećem broju slučajeva instalirane zahvaljujući ovom mehanizmu podrške u proteklom periodu, kao rešenje za prevazilaženje barijera sa najmanje zahtevnom administrativnom procedurom, stvaraju novi problem. Nakon višegodišnje upotrebe i izlaganja atmosferilijama, a bez redovnog održavanja, ovi elementi pristupa propadaju i predstavljaju bezbednosni rizik za korisnike. Česti su i slučajevi instaliranih vertikalno i/ili koso-podiznih platformi na ulazu u institucije koje formalno omogućavaju OSI da prevaziđu prepreku, ali je njihovo korišćenje komplikovano, sa stanovišta korisnika. Poseban izazov predstavlja redovno servisiranje i popravka podiznih platformi bilo zbog vlasničkih odnosa (nekada je nejasno ko treba da finansira popravku), bilo zbog toga što kompanija koja je instalirala opremu više ne postoji, a ponekad i zbog proste činjenice da se sedišta sertifikovanih službi koje mogu da izvrše servis ili popravku uglavnom nalaze samo u većim gradovima u Srbiji.

Pristupačnost u praksi

Način na koji se izdvajaju sredstva iz budžeta za pristupačnost zahteva preispitivanje, jer se uklanjanje arhitektonskih barijera i dalje tretira kao socijalna kategorija, umesto da bude planirano kroz deo budžeta koji se izdvaja za infrastrukturne radove. Drugim rečima, lokalne samouprave na ovaj način smanjuju izdavanja za usluge socijalne zaštite i redovno funkcionisanje organizacija OSI na uštrb troškova za uklanjanje barijera i obratno. Stepen saradnje između organizacija osoba sa invaliditetom i lokalnih samouprava različit je od grada do grada i od njega najviše zavisi i uspešnost uklanjanja (informacionih, komunikacionih i arhitektonskih) prepreka u zajednici.

Tokom terenskog rada uočeno je da je u svim lokalnim zajednicama, koje su uključene u ovaj projekat, akcenat nadležnih stavljen na uklanjanju arhitektonskih barijera, dok je problem postojanja informacionih barijera u drugom planu. Tako, na primer, slučajevi instalacija asistivnih slušnih sistema i/ili zapošljavanja osoba koje poznaju jezik znakova u institucijama koje su bile predmet monitoringa su jako retki (četiri objekta od posmatranih 104 imaju instalirane induktivne petlje, a u samo dva rade osobe koje koriste jezik znakova). Taktilne table za informisanje slepih, protivpožarni alarmi koji mogu da se oglašavaju i zvučno i vizuelno, brošure na brajevom pismu, taktilne staze koje olakšavaju komunikaciju kroz objekat i slično – to su sve elementi pristupačnosti koji su skoro u potpunosti zanemareni u opremanju objekata javne namene. Dodatno, prevazilaženje arhitektonskih barijera (postavljanjem rampi, rukohvata, podiznih platformi, spuštanje šaltera…) vrlo često je izvedeno bez svesti o potrebnom nivou usaglašavanja sa standardima i stvarnim potrebama.

Posebno zabrinjava trend da se novi objekti grade, a stari rekonstruišu bez adekvatne primene svih standarda pristupačnosti, jer se tim činom krše osnovni principi Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Zakona o planiranju i izgradnji. Lokalna samouprava na nivou informacija o lokaciji (lokacijski uslovi) vodi računa o principu pristupačnosti, međutim, problem je u tome što investitori, čija je zakonska obaveza da obezbede poštovanje normi i standarda, to usled brojnih drugih obaveza propuštaju da urade. Prilikom rekonstrukcije objekata koji su pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima, uslovi nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za uklanjanje/prevazilaženje arhitektonskih barijera često se ne traže, već se arhitektonske barijere svesno ostavljaju pod izgovorom da je objekat pod zaštitom

Korišćenje informacionih tehnologija u pružanju usluga građanima elektronskim putem je u Srbiji aktuelno godinama unazad. Ova praksa može se posmatrati i kao element pristupačnosti jer osobe sa invaliditetom koje imaju pristup računaru povezanom na Internet, imaju pristup određenim uslugama koje pružaju država, JLS i druge institucije, bez potrebe da izlaze iz kuće i da se suočavaju sa problemom nepristupačnog javnog prevoza i drugim barijerama. Pružanje elektronskih usluga građanima je zapaženo kao dobra praksa i u lokalnim samoupravama obuhvaćenim ovim projektom, iako su mogućnosti koje pružaju informacione tehnologije još uvek nedovoljno iskorištene, na primer u komunikaciji sa gluvim i osobama oštećenog sluha, što bi moglo da rastereti tumače za jezik znakova, kojih nema dovoljno.   

Institucije

Vidljivo je da se značajna sredstva ulažu u pristupačnost usluga primarne zdravstvene zaštite. Ni u jednoj JLS obuhvaćene istraživanjem nije zabeležen slučaj da je ona nekome uskraćena usled nepristupačnosti. Problem je u tome što su objekti u kojima građani dobijaju zdravstvenu zaštitu građeni u godinama pre donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i bez svesti o tome da je, na primer, nelogično da služba fizikalne terapije bude na trećem spratu doma zdravlja bez lifta. Od kada je pomenuti zakon na snazi, uprave domova zdravlja ulažu napor da uz pomoć domaćih i međunarodnih donatora obezbede bar pristupačnost prizemlja u kome su smeštene primarne službe za medicinsko zbrinjavanje. Uklanjanje arhitektonskih barijera jedan je od preduslova za akreditaciju zdravstvene ustanove, ali su neophodna velika ulaganja u infrastrukturu potrebnu za povezivanje spratova liftovima, stepenišnim platformama ili nekim drugim rešenjem u skladu sa evropskom praksom. Treba istaći da Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU) strogo vodi računa o ispunjenju uslova pristupačnosti prilikom obnove i izgradnje javnih objekata.  

Predmet obilaska i analize bile su i CSR i PIO s obzirom na njihov značaj u ostvarivanju različitih prava i usluga osoba sa invaliditetom. CSR su uglavnom smeštene u nepristupačnim i delimično pristupačnim objektima što je bio i povod za postupak koji vodi Zaštitnik građana. Ipak, problem nije toliko izražen jer je u prirodi posla CSR “izlazak na teren”. Ozbiljniji problem predstavlja nepristupačnost objekata/delova objekata koji su u vlasništvu fonda PIO i u kojima se obavljaju pregledi lekarskih komisija za utvrđivanje stepena invaliditeta. Najčešći način za prevazilaženje ovog problema je izlazak radnika/lekara na parking ili u prizemlje zgrade što je neprihvatljivo i sa stanovišta službenika i korisnika, pogotovo prilikom loših vremenskih uslova. Iako se ulažu određena sredstva u rekonstrukciju i adaptaciju objekata fonda PIO, vrlo često se ne postiže željeni efekat.Treba istaći da starije osobe čine najveći broj korisnika usluga CSR i PIO i da njima ponekad i sam izlazak iz kuće predstavlja problem i nije moguć bez ozbiljnih logističkih napora. 

Jedan od čestih problema sa kojima se susreću pomenute institucije jesu nerešeni ili komplikovani imovinsko-pravni odnosi. Neretko se kao vlasnici delova objekata u kojima su smeštene filijale PIO ili CSR (u jednom posmatranom slučaju čak i opštinska uprava) javljaju različiti subjekti, od državnih institucija i preduzeća do udruženja građana i privatnih lica. U takvim slučajevima dogovori oko adaptacije objekata kako bi postali pristupačni za korisnike sa invaliditetom traju dugo ili ih je skoro nemoguće postići.  

Korišćenje sanitarnih prostorija u objektima ovih institucija za osobe sa invaliditetom (bilo da su korisnici usluga ili zaposleni) uglavnom je otežano ili nemoguće: visoki pragovi, uska vrata, nedovoljno prostora za manevrisanje invalidskim kolicima i sanitarni elementi nisu prilagođeni za korišćenje osobama sa invaliditetom. Čak i u objektima koji su u prethodnih nekoliko godina pretrpeli rekonstrukciju, situacija nije značajno promenjena zbog manjka prostora, iako bi spajanjem muških i ženskih toaleta ili drugačijom organizacijom prostora ovaj problem mogao biti prevaziđen. 

Ovde treba istaći da su uslužni centri JLS u kojima građani ostvaruju značajan broj svojih prava i potreba za administrativnim uslugama uglavnom smešteni u prizemlje objekata i da se u njihovoj adaptaciji i opremanju, manje ili više uspešno, vodilo računa o pristupačnosti. One JLS koje imaju veći broj stanovnika i veće budžete, skoro po pravilu, imaju uslužne centre koji su pristupačniji od onih u manjim zajednicama. 

Zaključak i preporuke

Na osnovu analize prikupljenih upitnika o pristupačnosti, obavljenih razgovora sa oko četiri stotine predstavnika lokalnih samouprava, PIO fonda, domova zdravlja, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija i udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom i na kraju direktnim obilaskom institucija u 26 gradova i opština, može se zaključiti da postoji svest kod svih aktera o značaju izgradnje pristupačnog okruženja. U odnosu na period od pre deset ili petnaest godina, situacija po pitanju pristupačnosti je mnogo bolja, iako još uvek nedovoljno dobra. 

Primetan je trend da u sredinama u kojima je aktivan veći broj organizacija OSI koje jasno artikulišu svoje potrebe u komunikaciji sa donosiocima odluka postoji i veći broj prevaziđenih arhitektonskih barijera, pa i uhodani mehanizmi kojima se ovakvi problemi rešavaju. Zbog toga treba posvetiti posebnu pažnju radu na osnaživanju organizacija, njihovoj edukaciji i umrežavanju. U tom kontekstu, treba istaći da se podružnice organizacija OSI u manjim mestima polako gase, jer su im godišnji budžeti nedovoljni za funkcionisanje i njihova egzistencija uglavnom zavisi od entuzijazma nekoliko pojedinaca. 

Sa druge strane, lokalne samouprave ne koriste u dovoljnoj meri mehanizme koji su im na raspolaganju kada je unapređenje pristupačnosti u pitanju. Ukoliko bi se, recimo, pristupačnost uvrstila u strateška dokumenta (npr. Strategija lokalnog i ekonomskog razvoja opštine-grada), tada bi i planiranje godišnjih budžeta JLS moglo adekvatno da odgovori na ove potrebe, umesto da se, kakva je trenutno najčešća praksa, uglavnom oslanja na konkurse za podršku organizacijama civilnog društva. 

Kako je već navedeno, čest problem predstavljaju dotrajali ili nefunkcionalni elementi pristupa (rampe, podizne platforme,…) i neophodno je urediti vlasništvo i obavezu njihovog saniranja i servisiranja pre samog postavljanja. Ovaj problem bi mogao biti prevaziđen ili barem ublažen, kada bi se realizovale inicijative, koje postoje u  pojedinim gradovima i opštinama, da se sve službe od značaja za građane smeste u jedan pristupačan objekat ili da se elementi pristupačnosti (rampe, platforme i sl.) tretiraju kao posebni objekti pristupa u vlasništvu investitora. Ovo drugo bi zahtevalo izmene u Zakonu o planiranju i izgradnji.  

Naredna napomena tiče se nepropisno obeleženih parking mesta za OSI: imajući u vidu da je obaveza da se obeležavanje parking mesta uređuje odlukom lokalnih organa, preporuka je da se pri donošenju tog akta naglasi da obeležavanje mora biti usklađeno sa članom 36. Pravilnika. Činjenica da se parking mesta nepropisno obeležavaju, kao i da se izvode radovi na postojećim ili novim objektima bez poštovanja standarda pristupačnosti govori o potrebi za dodatnom edukacijom – kako za one koji su zaduženi za formulisanje projektnih zadataka u gradskim službama, tako i za arhitekte, urbaniste i one koji te zadatke realizuju na terenu.

U vezi s tim, iako postoje jasni propisi koji definišu primenu standarda o pristupačnosti, oni predstavljaju samo zakonski minimum, pa se nekada u praksi dešava da dosledna primena standarda bude nedovoljna. Potreban je, dakle, dodatni rad na preciziranju određenih standarda pristupačnosti, kao i na podsticanju onih koji ih primenjuju da razmišljaju preko tog minimuma. 

Sistematski pristup čitavom skupu problema iznetim na prethodnim stranama mogao bi da bude i uvođenje elaborata o pristupačnosti u normativni okvir, kao obaveznog elementa pri izradi projektne dokumentacije za izgradnju ili adaptaciju nekog objekta, po ugledu na slična zakonska rešenja. Ako bi se ovaj dokument uveo u zakonodavstvo ili barem u redovnu praksu, predupredile bi se naknadne adaptacije objekata zbog neadekvatnih ili nepostojećih elemenata pristupačnosti. Takođe, ovaj dokument bi olakšao i rad komisije za tehnički prijem objekta, ali i pomogao u primeni dobre prakse i edukacije. Elaborat o pristupačnosti, ipak, izlazi iz okvira ovog projekta i u analizu njegovih potencijalno dobrih i loših efekata u praksi potrebno je uključiti širi krug stručnjaka i donosilaca odluka. 

Na kraju, još jednom treba istaći da resorna ministarstva sarađuju sa JLS i referentnim službama na unapređenju pristupačnosti izgrađenog okruženja, informacija i usluga i da takva praksa odgovara na iskazanu potrebu pojedinaca i organizacija OSI koji su, tokom ovog istraživanja, isticali kako su postojanje usluga socijalne zaštite i rešavanje problema arhitektonskih barijera najvažniji za normalan i dostojanstven život osoba sa invaliditetom.

Udruženje za reviziju pristupačnosti

Beograd, septembar 2018.

Објављено дана Оставите коментар

Анализа приступачности услуга социјалне заштите у заједницама у Србији

IRIS MREŽA LOGO

Decembar 2017 – April 2021

Ukupan budžet: 1.093.807 €

Partneri na sprovođenju Projekta:

ASB SEE (Nemačka), LIR CD (Bosna i Hercegovina), Otvorena Porta – La Strada (Makedonija), Inicijativa ARSIS (Albanija) i SOS Podgorica (Crna Gora)

Mesto sprovođenja Projekta:

Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonia, Albanija, Crna Gora i države članice EU

Opšti cilj Projekta:

Osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) kako bi bili efikasni i odgovorni nezavisni akteri i jačanje njihovih kapaciteta u dijalogu sa institucijama koje utiču na kreiranje politika i proces odlučivanja.

Opšte informacije o IRIS uMREŽAvanju

Tokom decembra 2017. godine, IRIS mreža započela je novu regionalnu inicijativu koju su razvili IDC i njegovi partneri. Projekat ima za cilj da značajno doprinese poboljšanju pružanja usluga i unapređenju političkog okvira koji se odnosi na migracije u regionu Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija). Glavni cilj projekta je osnaživanje OCD da budu efikasni, odgovorni i nezavisni akteri i da poboljšaju svoje kapacitete za dijalog sa institucijama radi uticaja na kreiranje politika i procese odlučivanja. OCD pružaoci socijalnih usluga  će povećati kvalitet usluga koje pruţaju migrantima, kao i sopstvenih kapaciteta. Članovi IRIS mreže razvijaju sveobuhvatne strateške smernice i jasno definišu ciljeve zagovaranja koje treba postići. Projekat podstiče dijalog između državnih organa i civilnog društva koji  će povećati transparentnost, odgovornost i delotvornost politika vezanih za migraije, a kroz jačanje učešća građana u izradi, implementaciji i praćenju zakona, podzakonskih akata i strateškog okvira na državnom i lokalnom nivou.

Projekat je podržan kroz Program Evropske komisije za konsolidovanje regionalnih tematskih mreža organizacija civilnog društva.

Kontakt detalji Iris mreže:

www.iris-see.eu

iris@iris-see.eu

Twitter /IRISsNetwork

Facebook /irissnetwork


Основне информације
Недавна мигрантска криза на Балкану је разоткрила све изазове система управљања
миграцијама, нарочито видљивих у недостатку повезаности међу заинтересованим
странама и успостављању механизама интеграције за мигранте који бораве на територији
ових држава дужи временски период. Постојећа регионална сарадња се посматра само
кроз безбедносну призму у смислу управљања границама и полицијске сарадње, уз
минимално укључивање ОЦД. Лекције које су научене у области управљања миграцијама
треба пренети даље, посебно с обзиром на неизвесност постојећих и будућих миграторних
токова. Стога ће ОЦД остати кључни актери у процесу пружања услуга и залагању за
инклузивније политике у сектору миграција.

Очекивани резултати пројекта
Очекује се да пројектом буду постигнути следећи резултати у циљу доприноса дугорочним
циљевима мреже – повећан квалитет социјалних и правних услуга које пружају ОЦД кроз
активности изградње капацитета и јачање социјалне кохезије локалних заједница путем
иницијатива за умрежавања цивилног друштва, ојачане националне/регионалне координације
ОЦД и јавних институција у управљању миграцијама и утицај на реформске процесе у
региону Западног Балкана, како би се побољшало пружање услуга мигрантској
популацији.


Основне вредности ИРИС мреже су засоване на:

Солидарности
Једнакости
Партиципацији
Друштвеној одговорности
Персонализованим услугама

Чланице мреже се придржавају следећих принципа приликом примене основних вредности:
Допринос активном друштвеном укључивању и друштвеној кохезији кроз промоцију не-дискриминације, једнакост полова, заштите здравља, високог животног стандарда и квалитета живота
Обезбедити једнаке могућности за све и побољшати капацитете појединаца како би активно учествовали у друштву
Поштовање права корисника и развој персонализованих услуга, као и услуга прилагођених конкретним ситуацијама и културама
Промоција отвореног, транспарентног, декомратског и инклузивно управљање, борба против корупције и клијентелизма
Промоција волонтеризма и укључивање волонтера и чланица у све активности ИРИС мреже
Обезбедити добре услова за рад као и пристојно и инклузивно окружење

Doprinos aktivnom društvenom uključivanju i društvenoj koheziji kroz promociju ne-diskriminacije, jednakost polova, zaštite zdravlja, visokog životnog standarda i kvaliteta života

Obezbediti jednake mogućnosti za sve i poboljšati kapacitete pojedinaca kako bi aktivno učestvovali u društvu

Poštovanje prava korisnika i razvoj personalizovanih usluga, kao i usluga prilagođenih konkretnim situacijama i kulturama

Promocija otvorenog, transparentnog, dekomratskog i inkluzivno upravljanje, borba protiv korupcije i klijentelizma

Promocija volonterizma i uključivanje volontera i članica u sve aktivnosti IRIS mreže 

Obezbediti dobre uslova za rad kao i pristojno i inkluzivno okruženje

Објављено дана Оставите коментар

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Објављено дана 1 коментар

Vodič za pristupačnost – koncept

Аутори: Vidan Danković i Aleksandar Janković, maj 2019.

Uvod

U Srbiji se već nekoliko decenija unazad stvara i unapređuje zakonski okvir kojim se reguliše primena standarda pristupačnosti u izgradnji i adaptaciji objekata i prostora javne namene, pa je tako 2013. godine usvojen i podzakonski akt Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osiguravanesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama  (u daljem tekstu Pravilnik). Iako se ovim dokumentom propisuje na koji način i u kojim slučajevima je potrebno implementirati određene elemente pristupačnosti, u praksi je precizna primena standarda pristupačnosti retka, što se može zaključiti i iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana Pristupačnost za sve iz oktobra 2018. godine. Jedan od razloga zbog koga se i dalje grade novi objekti i adaptiraju stari bez svih potrebnih elemenata pristupačnosti ili sa elementima koji nisu izvedeni po standardima jeste i nedovoljno poznavanje članova Pravilnika ili pak njihovo proizvoljno tumačenje (na uštrb primene principa Univerzalnog dizajna) u delovima gde nema preciznih uputstava. 

Predlog strukture Vodiča za pristupačnost, izložen u tekstu u nastavku, trebalo bi da olakša i unapredi praksu primene standarda pristupačnosti u Srbiji. Takođe, Vodič može da pomogne i pojedincima i organizacijama civilnog društva da vrše monitoring primene propisa iz Pravilnika u svojim lokalnim zajednicama, da ukazuju na propuste i argumentovano predlažu nadležnima promene u izgrađenom okruženju u kojem žive.

Udruženje za reviziju pristupačnosti predlaže da se Vodič za pristupačnost predstavi javnosti u formi Internet prezentacije (dizajnirane da bude u potpunosti pristupačna slepim osobama) zbog niza prednosti u odnosu na klasičan štampani format publikacije (knjiga, brošura).

Galerija primera dobre i loše prakse

Jedna u šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta , koji se kreće od blagog do teškog invaliditeta, što znači da postoji oko 80 miliona osoba koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline. Države članice EU su stoga čvrsto su posvećene poboljšavanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom.Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 % viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju. Više od jedne trećine osoba preko 75 godina starosti poseduje oblik invaliditeta koji ih u izvesnoj meri ograničava, a u više od 20% slučajeva ih značajno ograničava . Štaviše, ove vrednosti će neminovno rasti usled starenja stanovništva. Već pomenuta Кonvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Кonvencija UN), prvi je pravno obavezujući međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava, čiji je potpisnik Republika Srbija od skora se primenjuje širom Evropske unije. Кonvencija UN zahteva od država članica da štite i brane sva ljudska prava i osnovne slobode osoba sa invaliditetom. Prema Кonvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima. To bi se moglo nazvati “Promena paradigme od pacijenta ka građaninu”. Ova promena koncepta invalidnosti i, pre svega, princip baziran na poštovanju prava i sposobnosti osoba sa invaliditetom podrazumeva prelazak sa sistema “kompenzacije” gubitaka usled nastupanja individualnih rizika, na nov pristup u izgradnji bezbednosne mreže zasnovane na razvoju mehanizma za stvaranje jednakih mogućnosti

ONLINE Biblioteka

Pitanja i odgovori /Q&A/

Postavi pitanje 

Povezivanje baze elaborata o elementima pristupačnosti u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Sl.gl.RS br 113/15. /Baza elaborata o primeni elemenata pristupačnosti (baza+log in registrovanih korisnika/ca) – /GovDatabase/

ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

Mapa: od medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti:

ОДКА
Индивидуални проблемПроблем је у друштву- окружењу
Разлике у способностима чине особому изолованом и неадекватномРазлике у способностима чине ресурс и потенцијал који тежи укључењу
Процена неспособности: ми и они (искључивање)Усмереност ка способности: сви ми заједно (укљученост)
Друштво бира за “њих”Особе са инвалидитетом одлучују о себи
Професионалци знају најбољеСви људи поседују различите врсте знања
Изолација – тежња ка излечењу, зацељењуИнвалид учествује у животу, захтева промене у окружењу и понашању – приступу
Оријентисаност на институцијеОријентисаност на заједницу
Однос базиран на милосрђуОднос базиранам на поштовању људских права и слобода и урођеном достојанству човека
Пацијент/киња односно корисник/цаГрађанин/ка

Pitanje uzročnosti je ono po čemu se stari, medicinski, i novi, socijalni pristup razlikuju. Drugim rečima, prva suštinska razlika je u tome gde se sagledava problem invalidnosti – tj. da li u pojedincu ili u društvu. Razlika između ovako sagledanog problema invalidnosti vodi do daljeg razlikovanja prirode invalidnosti, a zatim do razlikovanja predloženih rešenja za prevazilaženje teškoća sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Predstavljanje razlika osnovnih karakteristika dva modela je od posebnog značaja za razumevanje razlika koje nastaju primenom određenog modela i njegove implikacije na planu unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
Postoji još uvek mnogo prepreka koje sprečavaju osobe sa invaliditetom od punog uživanja njihovih osnovnih prava i koje ograničavaju njihovo učešće u društvu na istim osnovama kao i drugi građani. Neka od tih prava su pravo na slobodno kretanje, na izbor mesta i načina života i puni pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.

PRISTUPAČNO OКRUŽENJE

Iskustva zemalja širom Evrope pokazuju da se problem pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim nacionalnim standardima, može rešiti jedino ukoliko sе shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa decom, starih ljudi, dece) i, zauzvrat podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje.

Univerzalni dizajn i koncept „Dizajn za sve“ podrazumevaju univerzalni pristup okruženju, proizvodima i uslugama koji su uvažavajući, bezbedni, zdravi, funkcionalni, sveobuhvatni i atraktivni. Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruženja koji čini da proizvodi i okruženje budu dostupni svim ljudima što je moguće više, bez potrebe za adaptacijom ili specijalnim dizajnom. Pristupačnost u skladu sa ovakvim pristupom se može postići dugoročnom, sistematskom i kontinuiranom brigom lokalne zajednice, poštujući redosled koraka: od osnovnih, koji se tiču fizičke pristupačnosti, do estetskih, koji čine život ugodnijim za sve. Cilj UD je inkluzivno društvo a učiniti grad pristupačnim za sve kategorije korisnika je višegodišnji posao na koji obavezuju zakoni, strategije i konvencije. Ovaj proces zavisi od mnogobrojnih učesnika, pre svega grada, privrednih organizacija, institucija, medija, organizacija civilnog društva i samih građana.
Evropski koncept pristupačnosti i održivi koncepti izgradnje pristupačnog okruženja ne mogu se, međutim primenjivati ukoliko se šira javnost ne upozna sa njima, odnosno ukoliko građani i građanke Srbije ne shvate da je izgradnja pristupačnog okruženja omogućavanje boljih uslova života za njih i njihovu decu, a ne milostinja za osobe sa invaliditetom.

Prilikom planiranja i projektovanja, potrebno je voditi računa o tome da prilazna pešačka komunikacija povezuje glavni ulaz sa javnim pešačkim i saobraćajnim komunikacijama. Pod i površina tla su čvrsti, ravni i otporni na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu u ravni sa okolnim površinama, sertifikati za protivklizna (antislip) površine i (heelguard) za visoke potpetice su potrebni za profil rešetki. Visina uzdignuća taktilnih pokazivača opasnosti je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja (maksimalno 6 mm) a dovoljno visoko da može da se oseti pod nogama (minimalno 3 mm).  Prilikom promena u visini, pristupačnu prilaznu stazu je potrebno urediti tako da bude bez stepenika, ravna, obezbeđenih ivica minimalno 15 mm u visinu. Ukoliko je pešačka staza uz saobraćajnicu ili biciklističku stazu po kojoj se kreće brže od 10 km 2 preporučuje se minimalna visina ivica 40 mm. Radi bezbednosti svih učesnika i učesnica u saobraćaju, ivični pojas je postavljen čitavom dužinom elementa koji predstavlja opasnost, minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost. Ivični pojas, ukoliko nije prirodan, treba da bude uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%). Ukoliko postoje parking mesta rezvisana za osobe sa invaliditetom, pristupačna parking mesta bi trebalo da se nalaze maksimalno udaljena od blizine ulaza u objekat 25-50 m. Najbolje rešenje je da pristupačna staza bude sigurna i van puta kojim idu vozila. Broj parking mesta – jedno mesto na svakih 25, i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta. Кod nas je to 5% i zavisi od namene objekta. Minimalna širina parking mesta je 3500 mm. Кao najbolje rešenje predlaže se širina od 2600 mm, sa širinom pristupačnog prolaza 1500 mm. Vertikalna i horizontalna signalizacija neophodna je za obeležavanje svih parking mesta. Najbolja svetska praksa je da se istakne broj telefona uprave zgrade kako bi se prijavilo narušavanje pravila parkiranja. Rukohvati su neophodni sa obe strane rampi i stepenica. Na rampama su rukohvati dvovisinski, neprekidni i prijatni na dodir. 

Zakonski nivo pristupačnosti prilaza – Univerzalni dizajn/Dizajn za sve*

Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 50 mm u odnosu na pešačku površinu. Nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6000 mm)

Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju.

Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
 

Rampe duže od 6000 mm, a najviše do 9000 mm u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi sа odmorištima najmanje dužine 1500 mm razmer 1:50 (2%)

Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%) Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Maksimalni padajući nagib rampe je od 1:12 – 1:16 Rampa ima ravan prelaz od kosine do susedne površine.
 

Najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m. Za visine preko 760 mm preporučuje se upotreba liftova.

Najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 900 mm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi minimum 1500 mm, sa  
podestom od minimum 1500 mm; Rampe na ivičnjacima ne treba da imaju rukohvate.

Vidljiva, zvučna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
 

Rampe

su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 50 mm, širine 50-100 mm; Površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; Površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; Za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; Podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 1500 mm sa 1700 mm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; Izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 760 mm;
 

Rampa je stabilna, čvrsta i otporna na klizanje. Najmanja čista širina rampe između rukohvata je 900 mm. Na početku i kraju rampe potrebno je obezbediti ravno odmorište 1500 sa 1500 mm, kao i tamo gde rampa menja pravac. Odmorišta dimenzija 2400 sa 2400 mm se preporučuju za elektromotorna kolica. Traka u kontrastnoj boji treba da stoji na vrhu i podnožju rampe.  Ravna odmorišta na rampi treba da su napravljena tako da se voda odliva sa njihove površine.
 

Rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 300 mm ispred početka i iza završetka rampe; Rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; Boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica. Rukohvati su dvovisinski. Rukohvati su prečnika 40 mm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; Rukohvati su postavljeni na dve visine, od 700 mm i od 900 mm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 300 mm, sa zaobljenim završetkom; Na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; Ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 2500 mm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza
na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa
taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja.

Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu: 

Uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  -širine od 600 do 1200 mm postavljeni na minimum 600
mm od ruba elementa koji  predstavlja opasnost postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima  kada je spušten ivičnjak. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima kada je spušten ivičnjak. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu:  a. uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  b. širine od 600 do 1200 mm  c. postavljeni na minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost d. postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost.

Lista za proveru

PRILAZ:

  1. Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje
  2. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne
  3. Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
  4. Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna
  5. Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2
  6. Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5
  7. Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10 
  8. Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12
  9. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%)
  10. Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%)
  11. Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20
  12. Kanali za odvod atmosferskih voda u kanalizacioni sistem moraju biti obezbeđeni rešetkama kada su upravne na primarni pravac kretanja.
  13. Rešetke u pešačkom delu imaju razmak širine ne veće od 13 mm. 
  14. Rešetke u pešačkom delu treba postaviti tako da je dužina vertikalna u odnosu na primarni pravac kretanja.
  15. Minimalna čista širina kod polukružnog okreta pomagala za kretanje je 1200 mm.
  16. Minimalna čista širina spoljašnjih prilaza u kojima postoji promena u kretanju do 90° treba da je od 1200 mm do 1800 mm
  17. Spoljni prilazi uz kolovoze treba da su odvojeni od ivičnjaka pokazivačima opasnosti.
  18. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne i
    predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom.  (Najbolja međunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna, mart 2006., Globalni pregled, dopunjeno izdanje 2010. godine.)
Објављено дана Оставите коментар

ПРИСТУПАЧНЕ ковид 19 амбуланте

COVID_ambulantaGrad/opštinaAdresaPRISTUPAČNOBroj_zgradeGeo_LatitudeGeo_LongitudeLaboratorijaRendgenKontakt_telefonMobilni_telefonRadni_dan_radno_vreme_odRadni_dan_radno_vreme_doVikend_radno_vreme_odVikend_radno_vreme_do
DOM ZDRAVLJA ADAADAJOŽEFA ATILEDA945,795411320,1297865DANE
+381 631097776722722
OPŠTA BOLNICA ALEKSINACALEKSINACMOMČILA POPOVIĆADA14443,538420721,7009718DADA+381 18804215
024024
DOM ZDRAVLJA ALIBUNARALIBUNARTRG SLOBODEDA845,079691620,9664953DADA+381 13641063
722722
DOM ZDRAVLJA BABUŠNICABABUSNICAIVICE MILADINOVIĆADA143,060704622,4004417DADA+381 384194+381 606004955722722
DOM ZDRAVLJA BAČ RESPIRATORNI CENTARBAČBAČKADA245,392248419,2305568DADA+381 648940232
024024
DOM ZDRAVLJA BAČKA PALANKABAČKA PALANKAKRALJA PETRA IDA2645,248649219,3886563DADA+381 217550384
722722
DOM ZDRAVLJA BAČKA TOPOLABAČKA TOPOLASVETOG STEFANADA145,821673619,6309974DADA+381 24773193+381 646591028024024
DOM ZDRAVLJA BAČKI PETROVAC RESPIRATORNI CENTARBAČKI PETROVACMARŠALA TITADA645,359712919,5918179DADA+381 21780015+381 628022119722722
DOM ZDRAVLJA BAJINA BAŠTABAJINA BAŠTAMILANA OBRENOVIĆADA7243,974703819,5577133DADA
+381 648170576722722
DOM ZDRAVLJA BEČEJBEČEJBRAĆE TANDA345,615093720,0499346DADA+381 216915310+381 628862065718024
DOM ZDRAVLJA BELA CRKVABELA CRKVAJOVANA POPOVIĆADABB44,897853621,4204242DADA+381 13853020
024024
DOM ZDRAVLJA BEOČINBEOČINSVETOSAVSKADABB45,207434819,7232887DADA+381 21872888
722722
DOM ZDRAVLJA BARAJEVOBEOGRADČEDOMIRA ĐOINČEVIĆADA9544,5828620,41542DADA+381 698225363+381 698225354722722
DOM ZDRAVLJA VRAČARBEOGRADBOJANSKADA1644,7972620,48418DADA+381 698851684+381 698851636722722
DOM ZDRAVLJA GROCKABEOGRADSMEDEREVSKI PUTDABB44,744602420,5956868DADA+381 118035121+381 698324140024024
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA – AMBULANTA SEVERNI BULEVARBEOGRADVELJKA DUGOŠEVIĆADA4444,80530320,4971812DADA+381 12416866+381 698231456722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUNBEOGRADTOPLIČKADA844,845574920,3819687DADA+381 112616288+381 608871568722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUN – ZDRAVSTVENA STANICA SURČINBEOGRADBRAĆE PUHALOVIĆDA1244,79229320,2702178DADA+381 112616288+381 608871686722722
DOM ZDRAVLJA LAZAREVACBEOGRADDR. ĐORĐA KOVAČEVIĆADA2744,382098620,2746195DADA+381 118121712+381 600457399722722
DOM ZDRAVLJA MLADENOVACBEOGRADKRALJICE MARIJEDA1544,442501720,6958993DADA+381 118241574+381 608225269722718
DOM ZDRAVLJA NOVI BEOGRADBEOGRADOMLADINSKIH BRIGADADA10444,805733820,3980237DADA+381 112095414+381 601013828722722
DOM ZDRAVLJA OBRENOVACBEOGRADVOJVODE MIŠIĆADA23144,65592620,202362DADA+381 118724253+381 648200926024024
DOM ZDRAVLJA PALILULA – STARA PALILULABEOGRADKNEZ DANILOVADA1644,81072720,4750706DADA+381 113229260
722722
DOM ZDRAVLJA PALILULA – BORČA IBEOGRADIVANA MILUTINOVIĆADA1044,872176520,4580944DADA+381 113324578
718718
DOM ZDRAVLJA RAKOVICABEOGRADSRPSKIH UDARNIH BRIGADADA644,754578420,4548633DADA+381 113052069+381 628856512722722
DOM ZDRAVLJA SAVSKI VENACBEOGRADVOJVODE MILENKADA644,804806920,4557694DADA+381 113616329+381 648219233722722
DOM ZDRAVLJA SOPOTBEOGRADJELICE MILOVANOVIĆDA1244,519667220,577637DADA+381 118251223+381 658225345024024
DOM ZDRAVLJA STARI GRADBEOGRADTOPLIČIN VENACDA2944,816265920,4567466DADA+381 112635344+381 63642062024024
DOM ZDRAVLJA ČUKARICABEOGRADSTEVANA ĐURĐEVIĆA TROŠARINCADA244,802109220,3929098DADA+381 13547235+381 648186999722722
DOM ZDRAVLJA BOGATIĆBOGATIĆMIJE JOVANOVICDA2544,830044619,4817952DADA
+381 698941568722722
DOM ZDRAVLJA BOLJEVACBOLJEVACDRAGIŠE PETROVIĆDA4143,829203921,9521858DADA+381 30463773
722722
DOM ZDRAVLJA BORBORNIKOLE KOPERNIKADA244,055171422,1023037NENE+381 30423777
715

BOR AMBULANTA RUDARBORMOŠE PIJADEDA3944,071154422,0988274NENE+381 030426382
722722
DOM ZDRAVLJA BOSILEGRADBOSILEGRADPORODINDA1142,498762322,4771652DADA+381 17877124
722722
DOM ZDRAVLJA ČAČAKČAČAKVESELINA MILIKICADA143,892390320,3439659DANE+381 32325717
024024
OPŠTA BOLNICA ĆUPRIJAĆUPRIJAMIODRAGA NOVAKOVIĆADA7843,941573621,3761923DADA+381 358470775
024024
DOM ZDRAVLJA DESPOTOVACDESPOTOVACSAVEZ BORACADA7444,091947621,4452655NENE+381 35611210+381 62287883024024
DOM ZDRAVLJA DIMITROVGRADDIMITROVGRADHRISTO SMIRNENSKIDA243,013744222,7735684DADA+381 10361266
024024
DOM ZDRAVLJA DOLJEVACDOLJEVACDR MIHAJLA TIMOTIJEVIĆADA643,200316921,8315114DADA+381 270219
722722
DOM ZDRAVLJA DONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADA
42,544919521,1780465NENE+381 3886894
024024
DOM ZDRAVLJA GADŽIN HANGADŽIN HANMILOŠA OBILIĆADA1043,22641822,0317456DADA+381 18850155
718718
ZDRAVSTVENA STANICA DONJI DUŠNIKGADŽIN HANDONJI DUŠNIKDABB

NENE+381 18847002
024024
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVACGORNJI MILANOVACTIHOMIRA MATIJEVIĆADA144,022625820,4610158NENE+381 32710051+381 648090584722722
KBC PRIŠTINAGRAČANICADRAGANA RISTIĆADABB42,600474721,1883274DADA+381 3864804
024024
DOM ZDRAVLJA DR MILORAD – MIKA PAVLOVIĆ INĐIJAINĐIJASRPSKOCRKVENADA545,046677120,077342DADA+381 22561282
722722
DOM ZDRAVLJA IRIGIRIGVOJVODE PUTNIKADA545,099118919,8615679DADA
+381 628881095722722
DOM ZDRAVLJA IVANJICAIVANJICA13. SEPTEMBRADA3943,587741920,22598DADA
+381 648647153024024
DOM ZDRAVLJA JAGODINAJAGODINAKARAĐORĐEVADABB43,979890621,2443699NENE+381 648198144+381 648198145024024
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVADA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVA DA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKADA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
OPŠTA BOLNICA KIKINDAKIKINDAĐURE JAKŠIĆADA11045,833436720,4789012DADA
+381 648865926024024
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKA DA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVOKLADOVODUNAVSKADA144,611260822,6116657DADA+381 19801631+381 698838014722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVACKNJAŽEVAC4. JULIDA243,56390422,2474567NENE+381 19731526+381 648950052024024
DOM ZDRAVLJA KOSJERIĆKOSJERIĆSTANOJA PAVLOVIĆADA243,993504819,911824DADA
+381 648170572722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICADŽONA KENEDIJADABB

NENE+381 28425464
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PRIŠTINA – KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICAANRI DINANADABB42,891772520,8612818NENE+381 28498275+381 648252820024024
DOM ZDRAVLJA KOVAČICAKOVAČICAŠTUROVADA4245,112569220,6140821DADA
+381 628082033024024
DOM ZDRAVLJA KOVINKOVINTRG OSLOBODJENJADA444,742839220,9776231DADA+381 13744911
024024
DOM ZDRAVLJA KRUPANJKRUPANJVLADE ZEČEVIĆADA6144,366374119,3688268DADA+381 15710437
722722
DOM ZDRAVLJAKURŠUMLIJADR MELGARDADA143,141512621,2717888DANE+381 27380747+381 648227060722722
DOM ZDRAVLJALAJKOVACSVETOG SAVEDABB44,369493120,1609457DADA+381 143431237
722722
DOM ZDRAVLJA LEPOSAVIĆLEPOSAVIĆ24. NOVEMBRADABB43,101411920,8049891NEDA+381 2883135
024024
DOM ZDRAVLJA LJUBOVIJELJUBOVIJAVOJVODE MIŠIĆADA5844,188311919,3704944DANE+381 15651826
722722
DOM ZDRAVLJA DR “MILENKO MARIN” LOZNICALOZNICABOLIČKADA6544,537065719,2298283DADA+381 15892540+381 64892540722722
DOM ZDRAVLJA LUČANI ZDRAVENA STANICA LUČANILUČANIJUGOSLOVENSKE ARMIJEDABB43,858909920,1360244DANE+381 32817124
719719
DOM ZDRAVLJA DR VEROLJUB CAKIĆMAJDANPEKKAPETANSKADA3044,424468821,9407544DADA+381 30584552+381 698494139024024
DOM ZDRAVLJA MALI ZVORNIKMALI ZVORNIKRIBARSKADA2544,373850319,1028374DADA+381 15472058
722722
DOM ZDRAVLJAMIONICAKNEZA GRBOVIĆADA3744,248349120,087866DANE+381 143421124
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTINNEGOTINBADNJEVSKADA444,231960822,5280022DADA+381 065746
722722
DOM DZRAVLJA NIŠ (CENTRALNI OBJEKAT)NIŠVOJVODE TANKOSIĆADA1543,322773721,9079345DADA+381 70303503+381 694555168722722
ZA ČAIR (INFUZIONI CENTAR)NIŠZETSKADABB43,314580221,9113428NENE+381 184235988+381 694555212722722
DOM ZDRAVLJA NOVA VAROŠNOVA VAROŠSLOBODANA NIKAČEVIĆADA843,459954519,7996233DADA
+381 648170575722722
DOM ZDRAVLJA NOVI BEČEJNOVI BEČEJTRG OSLOBOĐENJADA245,594724820,1317832DADA
+381 600809413722722
DOM ZDRAVLJA NOVI KNEŽEVACNOVI KNEŽEVACKRALJA PETRA IDA8546,040764320,1012161DADA

024024
DOM ZDRAVLJA NOVI PAZARNOVI PAZARDIMITRIJA TUCOVIĆADA243,133917320,5116758DANE+381 20311077
722722
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA ODRASLENOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA245,250915719,805146DADA+381 214879213
024

DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA DECUNOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA945,250915719,805146DADA+381 214879225
024024
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA TRUDNICENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879570
718715
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA ODRASLENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879457
024024
DOM ZDRAVLJA OPOVOOPOVOBORISA KIDRIČADA645,052464120,4237092DADA
+381 628803155024024
DOM ZDRAVLJA PANČEVOPANČEVOZMAJ JOVINADA1044,872124820,6435074DADA
+381 62873110024024
DOM ZDRAVLJA PARAĆINPARAĆINMAJORA MARKADA1043,864505521,4140067DADA+381 358155241+381 62562820722722
ZDRAVSTVENI CENTAR GNJILANEPASJANE GNJILANEPASJANEDA
42,402057521,4965963NEDA+381 32874208
024024
OPŠTA BOLNICAPIROTVOJVOD MOMČILADA143,159451822,5649768DADA+381 10305371
719719
DOM ZDRAVLJA PLANDIŠTEPLANDIŠTEKARAĐORĐEVADA1345,230440921,1226573DANE
+381 628046506722722
DOM ZDRAVLJA POŽEGAPOŽEGAJUG BOGDANOVADA143,845365720,0305235DADA
+381 648170571722722
DOM ZDRAVLJA PREŠEVOPREŠEVO15. NOVEMBARADA8842,305271421,6530383DADA+381 17669194+381 603335762722722
DOM ZDRAVLJA PRIBOJPRIBOJLIMSKADA1843,563651419,5383745DADA
+381 648170577722722
DOM ZDRAVLJA PRIJEPOLJEPRIJEPOLJERAJKA DIVCADA243,389924419,6640313DANE
+381 648170578722722
DOM ZDRAVLJA PROKUPLJEPROKUPLJEĆIRILA I METODIJADA443,244241421,5976414DADA+381 27322634
024024
DOM ZDRAVLJA RAŠKARAŠKADR JOVANOVIĆADA443,285663220,6149516DADA+381 36737766+381 628816440024024
DOM ZDRAVLJA RUMARUMAORLOVIĆEVADABB45,014026919,8212202DADA+381 22471220+381 69701159722722
DOM ZDRAVLJA “DR DRAGA LJOČIĆ” ŠABACŠABACPOPA KARANADA244,753247219,6949734NENE+381 15363505
722722
DOM ZDRAVLJA SEČANJSEČANJPARTIZANSKI PUTDABB45,366233620,7728506DADA+381 62215113
724024
DOM ZDRAVLJA ALEKSINACSELO ŽITKOVACDRAGOLJUBA VUJIĆADA1143,509873321,6947317NENE+381 184100500+381 62268412024024
DOM ZDRAVLJA SENTASENTABOŠKA JUGOVIĆADA645,92861820,0871791DADA+381 628066879+381 628066879722722
DOM ZDRAVLJA SJENICASJENICATADIJE ANDRIĆADA1043,275240819,9942428DADA
+381 648170579722722
DOM ZDRAVLJA SRBOBRANSRBOBRANJOVANA POPOVIĆADA2545,54879819,7853032DADA+381 645933700
722722
DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICASREMSKA MITROVICAPROMENADADABB44,973661119,6034892NENE
+381 648770563722722
DOM ZDRAVLJA DR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJSTARA PAZOVAVLADIMIRA HURBANADA244,9826420,1580184DADA+381 22310284+381 62763493719719
DOM ZDRAVLJA ŠTRPCEŠTRPCEŠTRPCEDA


NEDA+383 2970803
024024
DOM ZDRAVLJA SUBOTICASUBOTICAHARAMBAŠIĆEVADA246,0977419,65934DADA+381 24546104+381 659185602024024
OPŠTA BOLNICA SUBOTICASUBOTICAIZVORSKA DA346,081350619,6712579DADA+381 24555222
024024
ZDRAVSTVENI CENTAR SURDULICASURDULICASRPSKIH VLADARADA11142,688984122,1683752DADA+381 62255863
722722
DOM ZDRAVLJA SVILAJNACSVILAJNACKRALJA PETRA IDA4744,229352821,1957025DADA+381 35321260
024024
DOM ZDRAVLJA DR.LJUBINKO ĐORĐEVIĆ SVRLJIGSVRLJIGHADZIĆEVADA4043,415607222,1183508DADA+381 18821402
722722
DOM ZDRAVLJA TEMERINTEMERINNARODNOG FRONTADA8245,408199119,8928206DADA+381 212102231
722722
DOM ZDRAVLJA TITELTITELGLAVNADA2245,204384720,3079191DADA
+381 648040337722722
DOM ZDRAVLJAUBDOBROSAVA SIMIĆADA144,457714620,0753919DADA+381 14411165
722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVO POLJEUGLJAREUGLJAREDA
42,628253721,1048999NENE+381 3884426
024024
OPŠTA BOLNICAVALJEVOPASTEROVADABB44,277018419,89655DADA+381 14295295
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJEVALJEVOVLADIKE NIKOLAJADA544,274422219,882336NENE+381 14236731
715

ZDRAVSTVENI CENTAR VRANJEVRANJECETINJSKADA2

DADA+381 177404750
722722
DOM ZDRAVLJA VRBASVRBASPALIH BORACADA2045,571041619,6385443DADA+381 217954434+381 62780289024024
DOM ZDRAVLJA VRNJAČKA BANJAVRNJAČKA BANJANOVO SELODA10344,987483220,7823026DADA+381 36632255+381 605762280722722
DOM ZDRAVLJA VRŠACVRŠACABRAŠEVIĆEVADABB45,120649521,3082603DADA+381 1380900
024024
DOM ZDRAVLJA ŽABALJŽABALJNIKOLE TESLEDA6645,371598920,0634998DADA
+381 6480572367:0018:007:3018:00
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČARZAJEČARRASADNIČKADABB43,893383222,2899294DADA
+381 648601485024024
DOM ZDRAVLJA ŽITORAĐAŽITORAĐATOPLIČKI HEROJIDA5543,188983421,7120701DANE+381 278362079
722722
DOM ZDRAVLJA DR. BOSKO VREBALOV ZRENJANINZRENJANINBARANJSKADA1845,37753320,4211403NENE
+381 648279395722722
DOM ZDRAVLJA ZUBIN POTOKZUBIN POTOKVOJVODE RADADA10

NENE+381 2846041
024024
DOM ZDRAVLJA ZVEČANZVEČANBUBE MIHAJLOVIĆDA


NEDA+381 28664893
024024
Објављено дана Оставите коментар

400 Elaborata o pristupačnosti

IRIS MREŽA LOGO

KATALOG JE IZRAĐEN U SKLOPU PROJEKTA KOJI JE PODRŽALA EU 2019-2020.

Katalog “400 Elaborata o pristupačnosti, REVIZIJA PRISTUPAČNOSTI”, Vidan Danković, Udruženja za reviziju pristupačnosti, 2020. godina.

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво. Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз анкету. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруке за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/).

Објављено дана Оставите коментар

ŽITORAĐA

Житорађа

PRIKAZ PODATAKA
Општинска управа Житорађа, @мапаприступачности објекат није приступачан.
Парк, Житорађа, @мапаприступачности јавна површина није приступачна

Објављено дана Оставите коментар

HOW TO ACHIEVE PAY EQUITY

This week, we’re digging into the world of compensation and the topic of pay equity – making sure that people are being paid fairly across your business.
HOW TO ACHIEVE PAY EQUITY
9c7160c2-6344-460b-ae10-b4acb9589e63.png LOWDOWN

Pay equity is all about making sure that employees receive fair pay. At its most basic level, it means that two people doing the same work are compensated equally. But speaking more broadly, it’s about making sure there aren’t company-wide pay gaps across gender or race – so men aren’t paid more overall than women, or white people aren’t paid more on average than people of colour. Having structured compensation frameworks or being transparent about salaries can ensure people contributing the same value to the business are being compensated equally. That, in turn, makes for a more inclusive culture that helps attract and retain top talent.

663688df-a27f-402c-94d8-eb46078c3c74.png
Looking Up: A new podcast about adapting and thriving in tough times (https://podcasts.apple.com/gb/podcast/looking-up/id1535812482?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=bc4beca38d-EMAIL_CAMPAIGN_2020_10_21_04_27_COPY_01&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-bc4beca38d-410860693&mc_cid=bc4beca38d&mc_eid=5645af139e&utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) . (https://podcasts.apple.com/gb/podcast/looking-up/id1535812482?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=bc4beca38d-EMAIL_CAMPAIGN_2020_10_21_04_27_COPY_01&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-bc4beca38d-410860693&mc_cid=bc4beca38d&mc_eid=5645af139e&utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
9c7160c2-6344-460b-ae10-b4acb9589e63.png RELEVANCE

A lot of businesses think that their standard hiring and promoting policies will organically make pay equity happen, but pay gaps are a systemic issue. In the US, white women earn $0.79 for every dollar earned by white men, and black women earn $0.63 for every dollar earned by white men, according to the US Census Bureau (https://www.census.gov/newsroom/press-releases/2020/income-poverty.html?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) . So, if you’re committed to achieving pay equity and eliminating pay gaps for your business, you need to be intentional about it.
Having clear goals and policies in place show you’re putting your money where your mouth is when it comes to rooting out discrimination and creating an inclusive culture at your company. It matters to some customers, but it really matters to employees – both current and future. Fair and equal pay can boost internal morale and community among your employees because they feel as though they’re on an equal footing with their colleagues. And the promise of pay equity can help attract great new talent, too, as people want to work where they’re valued and paid what they’re worth.

31634d53-d314-4071-94b5-3ccdb229b51a.png
PERSPECTIVES

‘Here’s the state of pay equity in startups. Men hold 91% of startup equity. Women make up 35% of equity-holding employees, but only hold 20% of equity $$. Why: Startup founders are usually men, and they’re awarded much more equity than later employees.’

—Betty Francisco (https://twitter.com/BettyFrancisco/status/1042418186719834112?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])

‘Divulging [compensation] tends to make companies nervous that they’re going to alienate candidates or lose optionality. Don’t worry. It makes candidates feel respected. And you’re more likely to draw in the right people. It does more good than harm for both sides of the equation.’
— Jana Rich (https://firstround.com/review/heres-how-women-and-startups-can-accelerate-pay-equity-in-tech/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
9c7160c2-6344-460b-ae10-b4acb9589e63.png KEY CONCEPTS

PAY GAP. Systemic differences in pay between different demographic groups in a business – or pay gaps – often exist between men and women, and white people and people of colour.

ADJUSTED PAY GAP. An adjusted pay gap is when there is a difference in pay for people in similar roles who perform similar work. Most companies start by addressing adjusted pay gaps using salary bands and a compensation framework.
UNADJUSTED PAY GAP. An unadjusted pay gap is when there is an overall difference in pay between two groups of people when you compare pay for all people at a company, regardless of their function or level of seniority. Companies can eliminate unadjusted pay gaps by making sure women or other minorities are represented across all levels of the organisation (which evens out the average pay for different groups across the business).

9c7160c2-6344-460b-ae10-b4acb9589e63.png THINGS TO NOTE
* There are plenty of different pay gaps. Though most businesses focus on gender and ethnicity pay gaps, they may occur among any minority or under-represented group.
* Pay equity is about equal compensation, not just equal salaries – make sure you’re working any equity compensation or bonus opportunities into your compensation frameworks and audits as well as looking at the info about salaries.
* Pay equity requires leaders to commit. Ultimately, this involves paying people what they deserve, not the minimum amount you can get away with. This might require spending more money on salaries collectively, and an investment of time and energy to uncover any issues and correct them. Leaders have to be truly committed to building an equitable business to make those kinds of investments.


https://couriermedia.co/shop/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]
6a55b81e-73f0-4a7d-922e-44dc31c07f9d.png
Get a daily dose of Courier at @couriermedia (https://www.instagram.com/couriermedia/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])

2d1d9380-82ad-405e-a49e-e6b1947ad18b.png
On the podcast
‘We’re not afraid to talk about salaries. We’re promoting and we’re paying based on contribution and value.’
—Caryn Hubbard,Buffer (https://buffer.com/salary/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
‘If you have transparent pay or self-set pay, there’s no room for lack of fairness because the system corrects itself.’
—Paulina Tenner,GrantTree (https://granttree.co.uk/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
‘If you don’t fit into [being] an able-bodied heterosexual white man, you’re getting paid less, promoted less, hired less.’
—Katie Donovan, Equal Pay Negotiations (https://equalpaynegotiations.com/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
GO ON, LISTEN TO THE EPISODE HERE (https://podcasts.apple.com/gb/podcast/courier-workshop/id1523552202?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID])
9c7160c2-6344-460b-ae10-b4acb9589e63.png NEXT STEPS
Now you’re sold on the value of pay equity, here’s where to head next.
5651e508-36c3-4b7c-b792-76aa65078055.png

Be inspired by examples of structured compensation frameworks from companies like Buffer (https://buffer.com/resources/transparent-salaries/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) and GitLab (https://about.gitlab.com/handbook/total-rewards/compensation/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]#gitlabs-compensation-principles) .

Take a look at high-level overviews of pay equity legislation around the world with this summary from CloudPay (https://www.cloudpay.net/resources/a-guide-to-pay-parity-laws-around-the-world?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) .

Develop your own structured salary bands using this step-by-step process from Salary.com (https://www.salary.com/blog/creating-salary-bands/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) .

Get advice around compensation data and analysis using this webinar from PayScale (https://www.payscale.com/hr/webinar-how-to-conduct-a-pay-equity-analysis?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) .

Learn how to run a regression analysis to calculate pay gaps using this guide from Visier (https://www.visier.com/clarity/head-of-diversity-and-inclusion-how-to-pay-equity-analysis/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]) .
9bc97fb5-cba4-4114-a7eb-0f09b7c77657.png
Courier’s step-by-step guide to achieving pay equity (https://mailchimp.com/courier/article/achieving-pay-equity/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID] )
https://www.instagram.com/couriermedia/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID] https://twitter.com/couriermedia?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID] https://www.linkedin.com/company/couriermedia/?utm_source=Courier+Media&utm_campaign=8016e2d314-EMAIL_CAMPAIGN_2020_11_17_10_55&utm_medium=email&utm_term=0_79f91bf2c0-8016e2d314-412339314&mc_cid=8016e2d314&mc_eid=[UNIQID]
Courier, Level 1, 88 Hanbury Street, London, E1 5JL, UK

Drop us a line anytime at hello@couriermedia.co (mailto:hello@couriermedia.co)

Објављено дана Оставите коментар

Savez za pristupačnost Srbije

https://saps.rs/clanice-saveza

Уколико имате било какво питање, обратите нам се путем контакт форме. Одговорићемо Вам у најкраћем року.

Можете нас контактирати и директно путем имејл адресе: saps@saps.org.rsИме и презимеВаша имејл адресаСадржај поруке

Савез за приступачност Србије – САПС

– Serbian Alliance for Accessibility –

PIB 112026813

MB 28304153

Динарски рачун: 160-6000000754937-91

Девизни рачун: 160-6000000771379-41

Савез за приступачост Србије - лого
Објављено дана Оставите коментар

Opština Čajetina

https://mapapristupacnosti.rs/wordpress/index.php/category/playlista/

Ilustracija karikatura: Upss IzgledaTraženoj stranici je promenjeno ime. Na slici je pored natpisa Upss izgleda da je traženoj stranici promenjeno ime prikazan je robot koji se raspada. Karikatura je na temu Erorr 484
Prikaz podatakaПриказ податакаData display
zlatiborbezbarijera.rs
Објављено дана Оставите коментар

Универзитет за све = шанса за све = каријера за све

Приручник за будуће студенте Универзитета у Београду уз смернице за кандидате са хендикепом

Ова публикација је објављена у оквиру Темпус пројекта „Развој каријерног вођења у циљу унапређења високог образовања у Србији“.

Носилац пројекта је Универзитет у Београду, Србија, уз финансијску подршку Европске комисије. Ова публикација одражава ставове аутора и Комисија није одговорна за информације и ставове који су у њој садржани.

АУТОРКЕ: Љупка Михајловска Љерка Гордић

САРАДНИЦИ: Зорица Стевић Веселко Бербер

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН: Иван Халупка

ШТАМПА: byzart

ТИРАЖ: ISBN:CIP- Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградЗахваљујемо се:Центру за развој каријере Универзитета у БеоградуГрадском саобраћајном предузећу ‘’Београд’’Установи Студентски центар ‘’Београд’’5Универзитет за све = шанса за све = каријера за свеПриручник за будуће студенте Универзитета у Београду уз смернице за кандидате са хендикепом

УВОД

Поштоване студенткиње и поштовани студенти, Универзитетски центар за студенте са хендикепом Универзитета у Београду припремио је публикацију са корисним информацијама за будуће студенте, које могу користити и онима који су превазишли изазове које доносе први студентски дани, а желе да буду информисани о разним могућностима којe су им на располагању током студија. Посебна вредност публикације је што се у њој налазе бројне информације о услугама за студенте са хендикепом, као и смернице о начинима на које млади са хендикепом могу остварити право на подршку током студирања. Публикација има три целине конципиране тако да, као водич, јасно спроведу кроз студентски живот и укажу на доступне услуге током студирања, али и након завршетка студија. Надамо се да ће информације које се овде налазе, на једноставан и прецизан начин приказати коме се студенти могу обратити за одређену врсту услуге и како могу остварити подршку која им је потребна. Ауторке публикације покушале су да прикупе што више корисних информација, остављајући могућност да је нешто изостављено. Стога вас љубазно молимо да нам укажете ако приметите да је неки сегмент изостављен како бисмо га накнадно уврстилe у електронско издање публикације.Уживајте у путовању кроз узбудљив студентски живот! Тим Универзитетског центра за студенте са хендикепом Универзитета у Београду Београд, мај 2015. године

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

У саставу Универзитета у Београду налази се 31 факултет, 11 института, 12 центара и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. Централна зграда Универзитета у Београду је зграда Ректората у којој се налази највише руководство Универзитета у Београду, сектори, већина центара и Студентски парламент Универзитета у Београду. Универзитетски центар за студенте са хендикепом (Центар) је један од 12центара у саставу Универзитета у Београду и основан је 2008. године са намером да развија активности које доводе до унапређивања положаја студената са хендикепом. Након седам година рада, прожетих бројним изазовима и различитим искуствима младих са хендикепом, као и великим ангажовањем запослених у Центру и на Универзитету у Београду, указала се прилика да се студентима представи које могућности имају када је високо образовање у питању. Универзитетски центар за студенте са хендикепом је пажљиво прикупио информације о архитектонској приступачности факултета, студентских домова и других установа, док се информације о студијским програмима сваког појединачног факултета могу добити на интернет страницама сваког факултета. У намери да се истакну примери добре праксе, ова публикација садржи фотографије приступачних факултета и других институција значајних за студенте. Без намере да залазимо у то због чега су неке високошколске институције уложиле више напора од других да буду приступачне студентима са хендикепом, верујемо да ће ова публикација подстаћи и оне мање приступачне институције да покрену иниијативе које ће довести до тога да архитектонска решења не представљају препреку ниједном кандидату са хендикепом за упис жељеног факултета.

Факултети у саставу Универзитета у Београду

  1. Економски факултет www.ekof.bg.ac.rs
  2. Правни факултет www.ius.bg.ac.rs
  3. Православни богословски факултет www.bfspc.bg.ac.rs
  4. Учитељски факултет www.uf.bg.ac.rs
  5. Факултет безбедности www.fb.bg.ac.rs
  6. Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију www.fasper.bg.ac.rs
  7. Факултет политичких наука www.fpn.bg.ac.rs
  8. Факултет спорта и физичког васпитања www.fsfv.bg.ac.rs
  9. Филозофски факултет www.f.bg.ac.rs
  10. Филолошки факултет www.fil.bg.ac.rs
  11. Медицински факултет www.mfub.bg.ac.rs
  12. Стоматолошки факултет www.stomf.bg.ac.rs
  13. Факултет ветеринарске медицине www.vet.bg.ac.rs
  14. Фармацеутски факултет www.pharmacy.bg.ac.rs
  15. Биолошки факултет www.bio.bg.ac.rs
  16. Географски факултет www.gef.bg.ac.rs
  17. Математички факултет www.matf.bg.ac.rs
  18. Факултет за физичку хемију www.ffh.bg.ac.rs
  19. Физички факултет www.ff.bg.ac.rs
  20. Хемијски факултет www.chem.bg.ac.rs
  21. Архитектонски факултет www.arh.bg.ac.rs
  22. Грађевински факултет www.grf.bg.ac.rs
  23. Електротехнички факултет www.etf.bg.ac.rs
  24. Машински факултет www.mas.bg.ac.rs
  25. Пољопривредни факултет www.agrif.bg.ac.rs
  26. Рударско-геолошки факултет www.rgf.bg.ac.rs
  27. Саобраћајни факултет www.sf.bg.ac.rs
  28. Технички факултет у Бору www.tf.bor.ac.rs
  29. Технолошко-металуршки факултет www.tmf.bg.ac.rs
  30. Факултет организационих наука www.fon.bg.ac.rs
  31. Шумарски факултет www.sfb.bg.ac.rs
Објављено дана 2 коментара

Projekat: Zakonska regulativa i pristupačnost

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobamakonkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Oblast pristupačnosti i zaštite prava osoba sa invaliditetom uređena je međunarodnim dokumentima univerzalnog karaktera i domaćim pozitivnopravnim propisima, uključujući zakone, podzakonska akta i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Međunarodni dokumenti

U nekim međunarodnim dokumentima, na direktan ili indirektan način, osobama sa invaliditetom priznaju se ista prava kao i osobama koje nemaju invaliditet. Iako ne navodi eksplicitno prava osoba sa invaliditetom, tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govori „da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine, a ista je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine, a ratifikovala 31. jula 2009. godine. Republika Srbija je među prvima ratifikovala pomenutu Konvenciju.

Cilj Konvencije je „da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.“ Ova Konvencija propisuje poštovanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencija pominje termin „razumno prilagođavanje“ (član 2.) pod kojim podrazumeva neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju, ravnopravno sa drugima, sva ljudska prava i osnovne slobode.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom objašnjava da je pojam pristupačnosti vezan za grupu, dok je pojam razumnog prilagođavanja vezan za pojedinca . Praktično, ukoliko se desi da neka osoba ima redak oblik invaliditeta koji nije uzet u obzir prilikom izrade standarda pristupačnosti i da njegova primena ne osigurava pristup za to lice, pristupa se primeni principa razumnog prilagođavanja. Uskraćivanje razumnog prilagođavanja predstavlja akt diskriminacije. Republika Srbija, kao potpisnica ove Konvencije ima obavezu da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedila efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije.

Prema članu 9. Konvencije, pristupačnost predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo puno i ravnopravno učešće u svim sferama života. Republika Srbija se obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, obezbedi pristup fizičkom okruženju, prevozu kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere koje uključuju identifikovnje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.

Takođe, Republika Srbija se obavezala:

  • da utvrdi, promoviše i prati primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje stoje na raspolaganju javnosti;
  • da obezbedi da privatna pravna lica koja pružaju usluge na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom;
  • da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju;
  • da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost.

Termin „druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru” trebalo bi da uključe objekte u kojima se nalaze organi unutrašnjih poslova i pravosuđa, sudovi i zatvori, socijalne institucije, prostori za društvenu interakciju, rekreaciju, kulturne, verske, političke i sportske aktivnosti i trgovinski objekti. „Druge usluge“ treba da uključe objekte poštanskih, bankarskih, telekomunikacijskih i usluga informisanja.

Na nivou Evropske unije ne postoji zakon o pristupačnosti, iako mnoge države-članice imaju takav zakon. Evropski forum osoba sa invaliditetom (EDF) vodi kampanju o usvajanju ovog zakona. Evropski zakon o pristupačnosti predlog je zakona kojim bi se mnogi proizvodi i usluge u Evropskoj uniji učinili pristupačnijima osobama s invaliditetom. Predloženi Zakon o pristupačnosti sastavljen je u obliku direktive, koja je pravno obvezujuća, što znači da države članice EU moraju da primenjuju odredbe navedene u Zakonu. Predlogom je predviđeno da samo određeni proizvodi i usluge treba da budu pristupačni, a to su uglavnom pametni telefoni, tableti i računari, uređaji za kupovinu karata i uređaji za prijavu, televizori i TV programi, banke i bankomati, E-knjige i Internet kupovina.

Zakonodavstvo Republike Srbije

U Republici Srbiji, oblast prava osoba sa invaliditetom, zabrane njihove diskiriminacije i pristupačnosti,  na direktan ili indirektan način regulišu najviši pravni akt – Ustav RS, pojedini zakoni, podzakonski akti i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije, kao najviši i opšti akt, zabranjuje svaki oblik diskriminacije “naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili društvenog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog i fizičkog invaliditeta.“

Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno navodi invaliditet kao jedan od osnova po kojima je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zabranjeno. U slučaju povrede prava, Zakon predviđa mogućnost pokretanja postupka za zaštitu prava pred sudom, ali i  olakšava diskriminisanoj osobi  postupak za dokazivanje povrede ravnopravnosti tako što će, ukoliko učini verovatnim da je tuženi učinio akt diskriminacije, teret dokazivanja će snositi upravo tuženi. Ovaj Zakon ustanovljava poseban organ – Poverenik za ravnopravnost, koji može uz sagasnost oštećenog lica da podigne tužbu. Ukoliko nije pokrenulo sudski postupak, oštećeno lice može da traži od Poverenika pritužbom da donese mišljenje o povredi prava, preporuku o otklanjanju ili rešenje o meri opomene ko ne postupi po preporuci. Ukoliko počinilac diskriminacije ne otkloni povredu  u roku od 30 dana, Poverenik može o tome obavestiti javnost i na taj ga izložiti „moralnoj sankciji“. U istom Zakonu, u članu 17. stav 2. stoji da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti u pogledu usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama i daje mogućnost da se povreda prava po osnovu invalidnosti zaštiti u sudskom postupku podizanjem tužbe, kao i da se može tražiti zabrana diskriminacije, otklanjanje postupka kojim se vrši diskriminacija kao i naknada materijalne i nematerijalne štete zbog povrede. Zakon na identičan način, kao Zakon o zabrani diskriminacije, objašnjava pojam objekata u javnoj upotrebi i javnih površina, dok pod pojmom usluga podrazumeva svaku uslugu koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

Zakon predviđa da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu njihovog invaliditeta. Ovo predstavlja uslov za izdavanje upotrebne dozvole za objekte u javnoj upotrebi.

Zakon u članu 27. zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta i predviđa novčane kazne za prevoznika, (kao i za vozno osoblje, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika) koji odbije da preveze putnika sa invaliditetom.

Član 33. ovog Zakona propisuje da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, kao i da podstiču osnivanje službi podrške radi povećanja nivoa samostalnosti osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu i radi ostvarivanja njihovih prava.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu 2010. godine, propisuje u članovima 23. i 31. mogućnost za poslodavca da koristi meru aktivne politike zapošljavanja, koja se odnosi na prilagođavanje poslova i radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz refundaciju primerenih troškova prilagođavanja njihovih radnih mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka, dok se pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvodjenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.

Zakon o planiranju i izgradnji govori o nesmetanom kretanju i pristupu osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Član 5. ovog Zakona kaže da: ’’Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama’’. Takođe, istim članom je predvidjeno da: ‘’Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad’’.

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama konkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu, kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Objekti za javno korišćenje su: ‘’banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski I rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti’’.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisuje u članu 9. da mere za ispunjenje osnovnog zahteva ‘’bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe’’ treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta ne dođe do opasnosti od nezgoda ili oštećenja pri padu ili upotrebi, kao što su klizanje, pad, sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naročito da obezbede pristupačnost i korišćenje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

U članu 3. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora navodi se da stručni nadzor, izmedju ostalog, obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Pristupačnost u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije

Cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine je poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, uz zajedničke aktivnosti svih aktera, koje su usmerene ka uklanjanju prepreka i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu. Jedna od oblasti delovanja je pristupačnost i odnosi se na fizičku i informacionu pristupačnost u praksi.

Umesto zaključka

Na nivou Republike Srbije, pitanja pristupačnosti, direktno regulišu: Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti ovog Zakona.

Jedan od problema je i to što, podzakonska akta drugih zakona, koja su na snazi, nisu u dovoljnoj meri usaglašena sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je precizan u pogledu propisane obaveze da se pristupačnost mora obezbediti objektima i uslugama, svim licima koja se otežano kreću. Npr. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Službeni glasnik RS” br. 48/2012 i 58/2016) propisuje da ugostiteljski objekat u kojem se pružaju usluge i osobama sa invaliditetom, mora da ima ulaz u objekat, kao i vrata, opremu i prostor za manipulaciju u prostorijama koje koriste, dimenzionisane i uređene u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom (član 30.). Iz ove odredbe može se zaključiti da samo neki ugostiteljski objekti mogu da pružaju usluge osobama sa invaliditetom i da su samo oni u obavezi da ispune uslove iz Pravilnika, što predstavlja kršenje međunarodnih i domaćih propisa koji se odnose na poštovanje ljudskih prava.