Posted on Leave a comment

ОНлајнКАМПАЊА

Изабери из базе

http://91.150.92.83/view/index.shtml

Мапа категорија:

Posted on Leave a comment

[RePOST] Covid lockdown opening up world for people with disabilities – www.theguardian.com

[coronavirus-total-deaths-chart starting_population=”7727439400″ unkillable_elite_in_bunkers=”50000″ start_date=”01-01-2020″ initial_infections=”2″ infection_rate=”3″ incubation_days=”10″ mortality_rate=”3″ mortality_complicator=”10″ burnout_rate=”4″ iteration_count=”50″]

While the coronavirus pandemic has led to unprecedented restrictions for billions of people, for many with disabilities, the lockdown has paradoxically opened up the world. As society embraces “virtual” living, disabled people – who for years have missed out due to poor access – are suddenly finding themselves able to take part in work, culture, or socialising from their own home.

Nicola Welsh, 43, has always loved going to museums but a painful nerve condition means she’s been housebound for 17 years. As cultural institutions including the National Theatre and the Royal Opera House go online, she’s been able to tour the world visiting museums.

“I ‘went’ to the Watts Gallery [in Surrey] and then the Louvre. The Rijks [museum in Amsterdam] had a walkthrough on their Instagram account,” she said. The experience has been profoundly moving. “Having the opportunity to visit virtually has given me back something that I’d resigned myself to not being able to do within my limitations. I hadn’t realised how much I had missed it.”

For Paula Knight, it was seeing gigs again. The 50-year-old, from Bristol, has been bedridden for two years with severe myalgic encephalomyelitis (ME) and had to give up going to concerts. Like many artists, her favourite band, Low, are doing weekly Instagram shows from home during the lockdown. “[Watching them] felt elating, especially when they played my favourite song,” she said. “I was alone in my bedroom but felt part of the audience because everyone else was too. Suddenly, it seems like the abled world I used to inhabit has become accessible to me.”

Brian Spalding, 47, who has been on bed rest for four years with spina bifida, can now socialise with his friends online. “Since lockdown I have actually felt better about my situation, given all of society now experiencing a form of ‘bed rest’,” he said. Spalding, who lives in Argyll, Scotland, is even giving advice to loved ones on how to cope with isolation when they feel anxious or stressed. “I’m finding my community, for so long seeming so much further away, is now literally so much closer to home.”

For others, lockdown has seen career doors open. Laura Elliott, in Sheffield – who has hypermobile Ehlers-Danlos syndrome, which affects connective tissue, and ME – has always wanted to be a writer. The 28-year-old has been mostly housebound since 2016 and has had a few short stories published in magazines, whilst plugging away at a novel.

“For years, I’ve been looking wistfully at Penguin’s Write Now scheme, which provides potential year-long support for under-represented writers trying to break into the industry, including those with disabilities. Sadly, they’ve always required physical attendance at workshops before,” she said. But because of coronavirus, suddenly the scheme will be conducted online. It means for the first time, Elliot was able to send in an application. “It’s entirely possible I won’t be selected – but at least now I’ll know, instead of being prevented from even giving it a try.”

Last week, churches and cathedrals across the UK broadcast Easter services online, with the archbishop of Canterbury, Justin Welby, speaking from his kitchen using an iPad. Karin Turner, 42, who has a brain injury and broken ankle, is now able to “go to church” online with her pastor in his living room.

“I had been missing the feeling of community. Being able to listen to my pastor preach, hear stories about what is happening in the wider community and have some leadership has made the difference,” she said. “Of course, you can pray and have faith at home, but a big part of Christianity is community and it is difficult to feel cut off from that.”

Even healthcare has opened up; disabled people who have long campaigned to see their doctors virtually, report they are now being offered Skype time with consultants.

As well as joy at being offered new opportunities, many feel frustrated that it took the non-disabled world to become house-bound before access was granted. Emma Duke, 21, who has Pots syndrome – which results in an abnormally increased heart rate after sitting up or standing – and neurological problems, has been trying to get remote access to film classes for her degree for the last three years in Los Angeles. She was frequently refused – “I was told it wasn’t ‘feasible’” – but the coronavirus pandemic means her entire university is now online.

“I am so torn between being so grateful that I can get my education and […] feeling a bit betrayed that it was possible the whole time,” she said.

Rather than “more” opportunities opening up, 30-year-old Tom Staniford in Exeter describes the phenomenon as a levelling of the playing field. “I find it infuriating to see people moaning about reduced mobility, challenges of remote working, fear of illness risk, long periods of isolation – all things many disabled people already endure on a daily basis,” said Staniford, who has the rare MDP syndrome, which leaves him with physical and auditory disabilities. He thinks the lockdown could open up the chance for permanent accessibility. “But my overriding suspicion is it will be a massive missed opportunity.”

Turner is more hopeful. “I feel like people are finally understanding the physical barriers disabled people face,” she said. “I’m actually really optimistic good will come out of this.”

We need your support so we can keep delivering quality journalism that’s open and independent. And that is here for the long term. Every reader contribution, however big or small, is so valuable. Support the Guardian from as little as €1 – and it only takes a minute. Thank you.

https://www.theguardian.com/help/contact-us

Posted on Leave a comment

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Posted on Leave a comment

Vodič za pristupačnost – koncept

Аутори: Vidan Danković i Aleksandar Janković, maj 2019.

Uvod

U Srbiji se već nekoliko decenija unazad stvara i unapređuje zakonski okvir kojim se reguliše primena standarda pristupačnosti u izgradnji i adaptaciji objekata i prostora javne namene, pa je tako 2013. godine usvojen i podzakonski akt Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osiguravanesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama  (u daljem tekstu Pravilnik). Iako se ovim dokumentom propisuje na koji način i u kojim slučajevima je potrebno implementirati određene elemente pristupačnosti, u praksi je precizna primena standarda pristupačnosti retka, što se može zaključiti i iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana Pristupačnost za sve iz oktobra 2018. godine. Jedan od razloga zbog koga se i dalje grade novi objekti i adaptiraju stari bez svih potrebnih elemenata pristupačnosti ili sa elementima koji nisu izvedeni po standardima jeste i nedovoljno poznavanje članova Pravilnika ili pak njihovo proizvoljno tumačenje (na uštrb primene principa Univerzalnog dizajna) u delovima gde nema preciznih uputstava. 

Predlog strukture Vodiča za pristupačnost, izložen u tekstu u nastavku, trebalo bi da olakša i unapredi praksu primene standarda pristupačnosti u Srbiji. Takođe, Vodič može da pomogne i pojedincima i organizacijama civilnog društva da vrše monitoring primene propisa iz Pravilnika u svojim lokalnim zajednicama, da ukazuju na propuste i argumentovano predlažu nadležnima promene u izgrađenom okruženju u kojem žive.

Udruženje za reviziju pristupačnosti predlaže da se Vodič za pristupačnost predstavi javnosti u formi Internet prezentacije (dizajnirane da bude u potpunosti pristupačna slepim osobama) zbog niza prednosti u odnosu na klasičan štampani format publikacije (knjiga, brošura).

Galerija primera dobre i loše prakse

Jedna u šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta , koji se kreće od blagog do teškog invaliditeta, što znači da postoji oko 80 miliona osoba koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline. Države članice EU su stoga čvrsto su posvećene poboljšavanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom.Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 % viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju. Više od jedne trećine osoba preko 75 godina starosti poseduje oblik invaliditeta koji ih u izvesnoj meri ograničava, a u više od 20% slučajeva ih značajno ograničava . Štaviše, ove vrednosti će neminovno rasti usled starenja stanovništva. Već pomenuta Кonvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Кonvencija UN), prvi je pravno obavezujući međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava, čiji je potpisnik Republika Srbija od skora se primenjuje širom Evropske unije. Кonvencija UN zahteva od država članica da štite i brane sva ljudska prava i osnovne slobode osoba sa invaliditetom. Prema Кonvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima. To bi se moglo nazvati “Promena paradigme od pacijenta ka građaninu”. Ova promena koncepta invalidnosti i, pre svega, princip baziran na poštovanju prava i sposobnosti osoba sa invaliditetom podrazumeva prelazak sa sistema “kompenzacije” gubitaka usled nastupanja individualnih rizika, na nov pristup u izgradnji bezbednosne mreže zasnovane na razvoju mehanizma za stvaranje jednakih mogućnosti

ONLINE Biblioteka

Pitanja i odgovori /Q&A/

Postavi pitanje 

Povezivanje baze elaborata o elementima pristupačnosti u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Sl.gl.RS br 113/15. /Baza elaborata o primeni elemenata pristupačnosti (baza+log in registrovanih korisnika/ca) – /GovDatabase/

ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

Mapa: od medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti:

ОДКА
Индивидуални проблемПроблем је у друштву- окружењу
Разлике у способностима чине особому изолованом и неадекватномРазлике у способностима чине ресурс и потенцијал који тежи укључењу
Процена неспособности: ми и они (искључивање)Усмереност ка способности: сви ми заједно (укљученост)
Друштво бира за “њих”Особе са инвалидитетом одлучују о себи
Професионалци знају најбољеСви људи поседују различите врсте знања
Изолација – тежња ка излечењу, зацељењуИнвалид учествује у животу, захтева промене у окружењу и понашању – приступу
Оријентисаност на институцијеОријентисаност на заједницу
Однос базиран на милосрђуОднос базиранам на поштовању људских права и слобода и урођеном достојанству човека
Пацијент/киња односно корисник/цаГрађанин/ка

Pitanje uzročnosti je ono po čemu se stari, medicinski, i novi, socijalni pristup razlikuju. Drugim rečima, prva suštinska razlika je u tome gde se sagledava problem invalidnosti – tj. da li u pojedincu ili u društvu. Razlika između ovako sagledanog problema invalidnosti vodi do daljeg razlikovanja prirode invalidnosti, a zatim do razlikovanja predloženih rešenja za prevazilaženje teškoća sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Predstavljanje razlika osnovnih karakteristika dva modela je od posebnog značaja za razumevanje razlika koje nastaju primenom određenog modela i njegove implikacije na planu unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
Postoji još uvek mnogo prepreka koje sprečavaju osobe sa invaliditetom od punog uživanja njihovih osnovnih prava i koje ograničavaju njihovo učešće u društvu na istim osnovama kao i drugi građani. Neka od tih prava su pravo na slobodno kretanje, na izbor mesta i načina života i puni pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.

PRISTUPAČNO OКRUŽENJE

Iskustva zemalja širom Evrope pokazuju da se problem pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim nacionalnim standardima, može rešiti jedino ukoliko sе shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa decom, starih ljudi, dece) i, zauzvrat podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje.

Univerzalni dizajn i koncept „Dizajn za sve“ podrazumevaju univerzalni pristup okruženju, proizvodima i uslugama koji su uvažavajući, bezbedni, zdravi, funkcionalni, sveobuhvatni i atraktivni. Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruženja koji čini da proizvodi i okruženje budu dostupni svim ljudima što je moguće više, bez potrebe za adaptacijom ili specijalnim dizajnom. Pristupačnost u skladu sa ovakvim pristupom se može postići dugoročnom, sistematskom i kontinuiranom brigom lokalne zajednice, poštujući redosled koraka: od osnovnih, koji se tiču fizičke pristupačnosti, do estetskih, koji čine život ugodnijim za sve. Cilj UD je inkluzivno društvo a učiniti grad pristupačnim za sve kategorije korisnika je višegodišnji posao na koji obavezuju zakoni, strategije i konvencije. Ovaj proces zavisi od mnogobrojnih učesnika, pre svega grada, privrednih organizacija, institucija, medija, organizacija civilnog društva i samih građana.
Evropski koncept pristupačnosti i održivi koncepti izgradnje pristupačnog okruženja ne mogu se, međutim primenjivati ukoliko se šira javnost ne upozna sa njima, odnosno ukoliko građani i građanke Srbije ne shvate da je izgradnja pristupačnog okruženja omogućavanje boljih uslova života za njih i njihovu decu, a ne milostinja za osobe sa invaliditetom.

Prilikom planiranja i projektovanja, potrebno je voditi računa o tome da prilazna pešačka komunikacija povezuje glavni ulaz sa javnim pešačkim i saobraćajnim komunikacijama. Pod i površina tla su čvrsti, ravni i otporni na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu u ravni sa okolnim površinama, sertifikati za protivklizna (antislip) površine i (heelguard) za visoke potpetice su potrebni za profil rešetki. Visina uzdignuća taktilnih pokazivača opasnosti je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja (maksimalno 6 mm) a dovoljno visoko da može da se oseti pod nogama (minimalno 3 mm).  Prilikom promena u visini, pristupačnu prilaznu stazu je potrebno urediti tako da bude bez stepenika, ravna, obezbeđenih ivica minimalno 15 mm u visinu. Ukoliko je pešačka staza uz saobraćajnicu ili biciklističku stazu po kojoj se kreće brže od 10 km 2 preporučuje se minimalna visina ivica 40 mm. Radi bezbednosti svih učesnika i učesnica u saobraćaju, ivični pojas je postavljen čitavom dužinom elementa koji predstavlja opasnost, minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost. Ivični pojas, ukoliko nije prirodan, treba da bude uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%). Ukoliko postoje parking mesta rezvisana za osobe sa invaliditetom, pristupačna parking mesta bi trebalo da se nalaze maksimalno udaljena od blizine ulaza u objekat 25-50 m. Najbolje rešenje je da pristupačna staza bude sigurna i van puta kojim idu vozila. Broj parking mesta – jedno mesto na svakih 25, i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta. Кod nas je to 5% i zavisi od namene objekta. Minimalna širina parking mesta je 3500 mm. Кao najbolje rešenje predlaže se širina od 2600 mm, sa širinom pristupačnog prolaza 1500 mm. Vertikalna i horizontalna signalizacija neophodna je za obeležavanje svih parking mesta. Najbolja svetska praksa je da se istakne broj telefona uprave zgrade kako bi se prijavilo narušavanje pravila parkiranja. Rukohvati su neophodni sa obe strane rampi i stepenica. Na rampama su rukohvati dvovisinski, neprekidni i prijatni na dodir. 

Zakonski nivo pristupačnosti prilaza – Univerzalni dizajn/Dizajn za sve*

Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 50 mm u odnosu na pešačku površinu. Nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6000 mm)

Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju.

Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
 

Rampe duže od 6000 mm, a najviše do 9000 mm u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi sа odmorištima najmanje dužine 1500 mm razmer 1:50 (2%)

Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%) Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Maksimalni padajući nagib rampe je od 1:12 – 1:16 Rampa ima ravan prelaz od kosine do susedne površine.
 

Najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m. Za visine preko 760 mm preporučuje se upotreba liftova.

Najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 900 mm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi minimum 1500 mm, sa  
podestom od minimum 1500 mm; Rampe na ivičnjacima ne treba da imaju rukohvate.

Vidljiva, zvučna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
 

Rampe

su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 50 mm, širine 50-100 mm; Površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; Površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; Za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; Podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 1500 mm sa 1700 mm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; Izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 760 mm;
 

Rampa je stabilna, čvrsta i otporna na klizanje. Najmanja čista širina rampe između rukohvata je 900 mm. Na početku i kraju rampe potrebno je obezbediti ravno odmorište 1500 sa 1500 mm, kao i tamo gde rampa menja pravac. Odmorišta dimenzija 2400 sa 2400 mm se preporučuju za elektromotorna kolica. Traka u kontrastnoj boji treba da stoji na vrhu i podnožju rampe.  Ravna odmorišta na rampi treba da su napravljena tako da se voda odliva sa njihove površine.
 

Rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 300 mm ispred početka i iza završetka rampe; Rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; Boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica. Rukohvati su dvovisinski. Rukohvati su prečnika 40 mm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; Rukohvati su postavljeni na dve visine, od 700 mm i od 900 mm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 300 mm, sa zaobljenim završetkom; Na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; Ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 2500 mm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza
na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa
taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja.

Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu: 

Uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  -širine od 600 do 1200 mm postavljeni na minimum 600
mm od ruba elementa koji  predstavlja opasnost postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima  kada je spušten ivičnjak. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima kada je spušten ivičnjak. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu:  a. uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  b. širine od 600 do 1200 mm  c. postavljeni na minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost d. postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost.

Lista za proveru

PRILAZ:

  1. Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje
  2. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne
  3. Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
  4. Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna
  5. Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2
  6. Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5
  7. Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10 
  8. Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12
  9. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%)
  10. Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%)
  11. Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20
  12. Kanali za odvod atmosferskih voda u kanalizacioni sistem moraju biti obezbeđeni rešetkama kada su upravne na primarni pravac kretanja.
  13. Rešetke u pešačkom delu imaju razmak širine ne veće od 13 mm. 
  14. Rešetke u pešačkom delu treba postaviti tako da je dužina vertikalna u odnosu na primarni pravac kretanja.
  15. Minimalna čista širina kod polukružnog okreta pomagala za kretanje je 1200 mm.
  16. Minimalna čista širina spoljašnjih prilaza u kojima postoji promena u kretanju do 90° treba da je od 1200 mm do 1800 mm
  17. Spoljni prilazi uz kolovoze treba da su odvojeni od ivičnjaka pokazivačima opasnosti.
  18. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne i
    predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom.  (Najbolja međunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna, mart 2006., Globalni pregled, dopunjeno izdanje 2010. godine.)
Posted on 1 Comment

ПРИСТУПАЧНЕ ковид 19 амбуланте

COVID_ambulantaGrad/opštinaAdresaPRISTUPAČNOBroj_zgradeGeo_LatitudeGeo_LongitudeLaboratorijaRendgenKontakt_telefonMobilni_telefonRadni_dan_radno_vreme_odRadni_dan_radno_vreme_doVikend_radno_vreme_odVikend_radno_vreme_do
DOM ZDRAVLJA ADAADAJOŽEFA ATILEDA945,795411320,1297865DANE
+381 631097776722722
OPŠTA BOLNICA ALEKSINACALEKSINACMOMČILA POPOVIĆADA14443,538420721,7009718DADA+381 18804215
024024
DOM ZDRAVLJA ALIBUNARALIBUNARTRG SLOBODEDA845,079691620,9664953DADA+381 13641063
722722
DOM ZDRAVLJA BABUŠNICABABUSNICAIVICE MILADINOVIĆADA143,060704622,4004417DADA+381 384194+381 606004955722722
DOM ZDRAVLJA BAČ RESPIRATORNI CENTARBAČBAČKADA245,392248419,2305568DADA+381 648940232
024024
DOM ZDRAVLJA BAČKA PALANKABAČKA PALANKAKRALJA PETRA IDA2645,248649219,3886563DADA+381 217550384
722722
DOM ZDRAVLJA BAČKA TOPOLABAČKA TOPOLASVETOG STEFANADA145,821673619,6309974DADA+381 24773193+381 646591028024024
DOM ZDRAVLJA BAČKI PETROVAC RESPIRATORNI CENTARBAČKI PETROVACMARŠALA TITADA645,359712919,5918179DADA+381 21780015+381 628022119722722
DOM ZDRAVLJA BAJINA BAŠTABAJINA BAŠTAMILANA OBRENOVIĆADA7243,974703819,5577133DADA
+381 648170576722722
DOM ZDRAVLJA BEČEJBEČEJBRAĆE TANDA345,615093720,0499346DADA+381 216915310+381 628862065718024
DOM ZDRAVLJA BELA CRKVABELA CRKVAJOVANA POPOVIĆADABB44,897853621,4204242DADA+381 13853020
024024
DOM ZDRAVLJA BEOČINBEOČINSVETOSAVSKADABB45,207434819,7232887DADA+381 21872888
722722
DOM ZDRAVLJA BARAJEVOBEOGRADČEDOMIRA ĐOINČEVIĆADA9544,5828620,41542DADA+381 698225363+381 698225354722722
DOM ZDRAVLJA VRAČARBEOGRADBOJANSKADA1644,7972620,48418DADA+381 698851684+381 698851636722722
DOM ZDRAVLJA GROCKABEOGRADSMEDEREVSKI PUTDABB44,744602420,5956868DADA+381 118035121+381 698324140024024
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA – AMBULANTA SEVERNI BULEVARBEOGRADVELJKA DUGOŠEVIĆADA4444,80530320,4971812DADA+381 12416866+381 698231456722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUNBEOGRADTOPLIČKADA844,845574920,3819687DADA+381 112616288+381 608871568722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUN – ZDRAVSTVENA STANICA SURČINBEOGRADBRAĆE PUHALOVIĆDA1244,79229320,2702178DADA+381 112616288+381 608871686722722
DOM ZDRAVLJA LAZAREVACBEOGRADDR. ĐORĐA KOVAČEVIĆADA2744,382098620,2746195DADA+381 118121712+381 600457399722722
DOM ZDRAVLJA MLADENOVACBEOGRADKRALJICE MARIJEDA1544,442501720,6958993DADA+381 118241574+381 608225269722718
DOM ZDRAVLJA NOVI BEOGRADBEOGRADOMLADINSKIH BRIGADADA10444,805733820,3980237DADA+381 112095414+381 601013828722722
DOM ZDRAVLJA OBRENOVACBEOGRADVOJVODE MIŠIĆADA23144,65592620,202362DADA+381 118724253+381 648200926024024
DOM ZDRAVLJA PALILULA – STARA PALILULABEOGRADKNEZ DANILOVADA1644,81072720,4750706DADA+381 113229260
722722
DOM ZDRAVLJA PALILULA – BORČA IBEOGRADIVANA MILUTINOVIĆADA1044,872176520,4580944DADA+381 113324578
718718
DOM ZDRAVLJA RAKOVICABEOGRADSRPSKIH UDARNIH BRIGADADA644,754578420,4548633DADA+381 113052069+381 628856512722722
DOM ZDRAVLJA SAVSKI VENACBEOGRADVOJVODE MILENKADA644,804806920,4557694DADA+381 113616329+381 648219233722722
DOM ZDRAVLJA SOPOTBEOGRADJELICE MILOVANOVIĆDA1244,519667220,577637DADA+381 118251223+381 658225345024024
DOM ZDRAVLJA STARI GRADBEOGRADTOPLIČIN VENACDA2944,816265920,4567466DADA+381 112635344+381 63642062024024
DOM ZDRAVLJA ČUKARICABEOGRADSTEVANA ĐURĐEVIĆA TROŠARINCADA244,802109220,3929098DADA+381 13547235+381 648186999722722
DOM ZDRAVLJA BOGATIĆBOGATIĆMIJE JOVANOVICDA2544,830044619,4817952DADA
+381 698941568722722
DOM ZDRAVLJA BOLJEVACBOLJEVACDRAGIŠE PETROVIĆDA4143,829203921,9521858DADA+381 30463773
722722
DOM ZDRAVLJA BORBORNIKOLE KOPERNIKADA244,055171422,1023037NENE+381 30423777
715

BOR AMBULANTA RUDARBORMOŠE PIJADEDA3944,071154422,0988274NENE+381 030426382
722722
DOM ZDRAVLJA BOSILEGRADBOSILEGRADPORODINDA1142,498762322,4771652DADA+381 17877124
722722
DOM ZDRAVLJA ČAČAKČAČAKVESELINA MILIKICADA143,892390320,3439659DANE+381 32325717
024024
OPŠTA BOLNICA ĆUPRIJAĆUPRIJAMIODRAGA NOVAKOVIĆADA7843,941573621,3761923DADA+381 358470775
024024
DOM ZDRAVLJA DESPOTOVACDESPOTOVACSAVEZ BORACADA7444,091947621,4452655NENE+381 35611210+381 62287883024024
DOM ZDRAVLJA DIMITROVGRADDIMITROVGRADHRISTO SMIRNENSKIDA243,013744222,7735684DADA+381 10361266
024024
DOM ZDRAVLJA DOLJEVACDOLJEVACDR MIHAJLA TIMOTIJEVIĆADA643,200316921,8315114DADA+381 270219
722722
DOM ZDRAVLJA DONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADA
42,544919521,1780465NENE+381 3886894
024024
DOM ZDRAVLJA GADŽIN HANGADŽIN HANMILOŠA OBILIĆADA1043,22641822,0317456DADA+381 18850155
718718
ZDRAVSTVENA STANICA DONJI DUŠNIKGADŽIN HANDONJI DUŠNIKDABB

NENE+381 18847002
024024
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVACGORNJI MILANOVACTIHOMIRA MATIJEVIĆADA144,022625820,4610158NENE+381 32710051+381 648090584722722
KBC PRIŠTINAGRAČANICADRAGANA RISTIĆADABB42,600474721,1883274DADA+381 3864804
024024
DOM ZDRAVLJA DR MILORAD – MIKA PAVLOVIĆ INĐIJAINĐIJASRPSKOCRKVENADA545,046677120,077342DADA+381 22561282
722722
DOM ZDRAVLJA IRIGIRIGVOJVODE PUTNIKADA545,099118919,8615679DADA
+381 628881095722722
DOM ZDRAVLJA IVANJICAIVANJICA13. SEPTEMBRADA3943,587741920,22598DADA
+381 648647153024024
DOM ZDRAVLJA JAGODINAJAGODINAKARAĐORĐEVADABB43,979890621,2443699NENE+381 648198144+381 648198145024024
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVADA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVA DA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKADA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
OPŠTA BOLNICA KIKINDAKIKINDAĐURE JAKŠIĆADA11045,833436720,4789012DADA
+381 648865926024024
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKA DA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVOKLADOVODUNAVSKADA144,611260822,6116657DADA+381 19801631+381 698838014722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVACKNJAŽEVAC4. JULIDA243,56390422,2474567NENE+381 19731526+381 648950052024024
DOM ZDRAVLJA KOSJERIĆKOSJERIĆSTANOJA PAVLOVIĆADA243,993504819,911824DADA
+381 648170572722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICADŽONA KENEDIJADABB

NENE+381 28425464
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PRIŠTINA – KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICAANRI DINANADABB42,891772520,8612818NENE+381 28498275+381 648252820024024
DOM ZDRAVLJA KOVAČICAKOVAČICAŠTUROVADA4245,112569220,6140821DADA
+381 628082033024024
DOM ZDRAVLJA KOVINKOVINTRG OSLOBODJENJADA444,742839220,9776231DADA+381 13744911
024024
DOM ZDRAVLJA KRUPANJKRUPANJVLADE ZEČEVIĆADA6144,366374119,3688268DADA+381 15710437
722722
DOM ZDRAVLJAKURŠUMLIJADR MELGARDADA143,141512621,2717888DANE+381 27380747+381 648227060722722
DOM ZDRAVLJALAJKOVACSVETOG SAVEDABB44,369493120,1609457DADA+381 143431237
722722
DOM ZDRAVLJA LEPOSAVIĆLEPOSAVIĆ24. NOVEMBRADABB43,101411920,8049891NEDA+381 2883135
024024
DOM ZDRAVLJA LJUBOVIJELJUBOVIJAVOJVODE MIŠIĆADA5844,188311919,3704944DANE+381 15651826
722722
DOM ZDRAVLJA DR “MILENKO MARIN” LOZNICALOZNICABOLIČKADA6544,537065719,2298283DADA+381 15892540+381 64892540722722
DOM ZDRAVLJA LUČANI ZDRAVENA STANICA LUČANILUČANIJUGOSLOVENSKE ARMIJEDABB43,858909920,1360244DANE+381 32817124
719719
DOM ZDRAVLJA DR VEROLJUB CAKIĆMAJDANPEKKAPETANSKADA3044,424468821,9407544DADA+381 30584552+381 698494139024024
DOM ZDRAVLJA MALI ZVORNIKMALI ZVORNIKRIBARSKADA2544,373850319,1028374DADA+381 15472058
722722
DOM ZDRAVLJAMIONICAKNEZA GRBOVIĆADA3744,248349120,087866DANE+381 143421124
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTINNEGOTINBADNJEVSKADA444,231960822,5280022DADA+381 065746
722722
DOM DZRAVLJA NIŠ (CENTRALNI OBJEKAT)NIŠVOJVODE TANKOSIĆADA1543,322773721,9079345DADA+381 70303503+381 694555168722722
ZA ČAIR (INFUZIONI CENTAR)NIŠZETSKADABB43,314580221,9113428NENE+381 184235988+381 694555212722722
DOM ZDRAVLJA NOVA VAROŠNOVA VAROŠSLOBODANA NIKAČEVIĆADA843,459954519,7996233DADA
+381 648170575722722
DOM ZDRAVLJA NOVI BEČEJNOVI BEČEJTRG OSLOBOĐENJADA245,594724820,1317832DADA
+381 600809413722722
DOM ZDRAVLJA NOVI KNEŽEVACNOVI KNEŽEVACKRALJA PETRA IDA8546,040764320,1012161DADA

024024
DOM ZDRAVLJA NOVI PAZARNOVI PAZARDIMITRIJA TUCOVIĆADA243,133917320,5116758DANE+381 20311077
722722
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA ODRASLENOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA245,250915719,805146DADA+381 214879213
024

DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA DECUNOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA945,250915719,805146DADA+381 214879225
024024
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA TRUDNICENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879570
718715
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA ODRASLENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879457
024024
DOM ZDRAVLJA OPOVOOPOVOBORISA KIDRIČADA645,052464120,4237092DADA
+381 628803155024024
DOM ZDRAVLJA PANČEVOPANČEVOZMAJ JOVINADA1044,872124820,6435074DADA
+381 62873110024024
DOM ZDRAVLJA PARAĆINPARAĆINMAJORA MARKADA1043,864505521,4140067DADA+381 358155241+381 62562820722722
ZDRAVSTVENI CENTAR GNJILANEPASJANE GNJILANEPASJANEDA
42,402057521,4965963NEDA+381 32874208
024024
OPŠTA BOLNICAPIROTVOJVOD MOMČILADA143,159451822,5649768DADA+381 10305371
719719
DOM ZDRAVLJA PLANDIŠTEPLANDIŠTEKARAĐORĐEVADA1345,230440921,1226573DANE
+381 628046506722722
DOM ZDRAVLJA POŽEGAPOŽEGAJUG BOGDANOVADA143,845365720,0305235DADA
+381 648170571722722
DOM ZDRAVLJA PREŠEVOPREŠEVO15. NOVEMBARADA8842,305271421,6530383DADA+381 17669194+381 603335762722722
DOM ZDRAVLJA PRIBOJPRIBOJLIMSKADA1843,563651419,5383745DADA
+381 648170577722722
DOM ZDRAVLJA PRIJEPOLJEPRIJEPOLJERAJKA DIVCADA243,389924419,6640313DANE
+381 648170578722722
DOM ZDRAVLJA PROKUPLJEPROKUPLJEĆIRILA I METODIJADA443,244241421,5976414DADA+381 27322634
024024
DOM ZDRAVLJA RAŠKARAŠKADR JOVANOVIĆADA443,285663220,6149516DADA+381 36737766+381 628816440024024
DOM ZDRAVLJA RUMARUMAORLOVIĆEVADABB45,014026919,8212202DADA+381 22471220+381 69701159722722
DOM ZDRAVLJA “DR DRAGA LJOČIĆ” ŠABACŠABACPOPA KARANADA244,753247219,6949734NENE+381 15363505
722722
DOM ZDRAVLJA SEČANJSEČANJPARTIZANSKI PUTDABB45,366233620,7728506DADA+381 62215113
724024
DOM ZDRAVLJA ALEKSINACSELO ŽITKOVACDRAGOLJUBA VUJIĆADA1143,509873321,6947317NENE+381 184100500+381 62268412024024
DOM ZDRAVLJA SENTASENTABOŠKA JUGOVIĆADA645,92861820,0871791DADA+381 628066879+381 628066879722722
DOM ZDRAVLJA SJENICASJENICATADIJE ANDRIĆADA1043,275240819,9942428DADA
+381 648170579722722
DOM ZDRAVLJA SRBOBRANSRBOBRANJOVANA POPOVIĆADA2545,54879819,7853032DADA+381 645933700
722722
DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICASREMSKA MITROVICAPROMENADADABB44,973661119,6034892NENE
+381 648770563722722
DOM ZDRAVLJA DR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJSTARA PAZOVAVLADIMIRA HURBANADA244,9826420,1580184DADA+381 22310284+381 62763493719719
DOM ZDRAVLJA ŠTRPCEŠTRPCEŠTRPCEDA


NEDA+383 2970803
024024
DOM ZDRAVLJA SUBOTICASUBOTICAHARAMBAŠIĆEVADA246,0977419,65934DADA+381 24546104+381 659185602024024
OPŠTA BOLNICA SUBOTICASUBOTICAIZVORSKA DA346,081350619,6712579DADA+381 24555222
024024
ZDRAVSTVENI CENTAR SURDULICASURDULICASRPSKIH VLADARADA11142,688984122,1683752DADA+381 62255863
722722
DOM ZDRAVLJA SVILAJNACSVILAJNACKRALJA PETRA IDA4744,229352821,1957025DADA+381 35321260
024024
DOM ZDRAVLJA DR.LJUBINKO ĐORĐEVIĆ SVRLJIGSVRLJIGHADZIĆEVADA4043,415607222,1183508DADA+381 18821402
722722
DOM ZDRAVLJA TEMERINTEMERINNARODNOG FRONTADA8245,408199119,8928206DADA+381 212102231
722722
DOM ZDRAVLJA TITELTITELGLAVNADA2245,204384720,3079191DADA
+381 648040337722722
DOM ZDRAVLJAUBDOBROSAVA SIMIĆADA144,457714620,0753919DADA+381 14411165
722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVO POLJEUGLJAREUGLJAREDA
42,628253721,1048999NENE+381 3884426
024024
OPŠTA BOLNICAVALJEVOPASTEROVADABB44,277018419,89655DADA+381 14295295
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJEVALJEVOVLADIKE NIKOLAJADA544,274422219,882336NENE+381 14236731
715

ZDRAVSTVENI CENTAR VRANJEVRANJECETINJSKADA2

DADA+381 177404750
722722
DOM ZDRAVLJA VRBASVRBASPALIH BORACADA2045,571041619,6385443DADA+381 217954434+381 62780289024024
DOM ZDRAVLJA VRNJAČKA BANJAVRNJAČKA BANJANOVO SELODA10344,987483220,7823026DADA+381 36632255+381 605762280722722
DOM ZDRAVLJA VRŠACVRŠACABRAŠEVIĆEVADABB45,120649521,3082603DADA+381 1380900
024024
DOM ZDRAVLJA ŽABALJŽABALJNIKOLE TESLEDA6645,371598920,0634998DADA
+381 6480572367:0018:007:3018:00
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČARZAJEČARRASADNIČKADABB43,893383222,2899294DADA
+381 648601485024024
DOM ZDRAVLJA ŽITORAĐAŽITORAĐATOPLIČKI HEROJIDA5543,188983421,7120701DANE+381 278362079
722722
DOM ZDRAVLJA DR. BOSKO VREBALOV ZRENJANINZRENJANINBARANJSKADA1845,37753320,4211403NENE
+381 648279395722722
DOM ZDRAVLJA ZUBIN POTOKZUBIN POTOKVOJVODE RADADA10

NENE+381 2846041
024024
DOM ZDRAVLJA ZVEČANZVEČANBUBE MIHAJLOVIĆDA


NEDA+381 28664893
024024
Posted on Leave a comment

Peticije ONLINE Statistika

PUSTIMO PČELARE NA PČELINJAKE DA BISMO IMALI HRANU! Pomozite pčelarima potpisivanjem ove peticije, da se što veći broj ljudi uključi u zaštitu pčela i pčelara, kao i da obezbedimo dovoljno hrane za sve nas u ovoj godini, kako poljoprivrednih proizvoda boljim oprašivanjem, tako i pčelinjih proizvoda.

Rodoljub Živadinović, SPOS    Kontaktirajte autora peticije

Mesto (Država)Broj potpisa
Beograd (Srbija) 2041
Novi Sad (Srbija) 474
Kragujevac (Srbija) 285
Obrenovac (Srbija) 173
Niš (Srbija) 168
Nis (Srbija) 135
Valjevo (Srbija) 125
Beograd (Србија и Црна Гора) 116
Vranje (Srbija) 95
Subotica (Srbija) 79
Sombor (Srbija) 78
Čačak (Srbija) 78
Šabac (Srbija) 77
Београд (Srbija) 74
Zrenjanin (Srbija) 72
Gornji Milanovac (Srbija) 64
Pančevo (Srbija) 64
leskovac (Srbija) 63
Smederevo (Srbija) 59
Užice (Srbija) 56
Pancevo (Srbija) 54
Pirot (Srbija) 53
Jagodina (Srbija) 53
Mladenovac (Srbija) 50
Belgrade (Србија и Црна Гора) 49
Cacak (Srbija) 47
Požarevac (Srbija) 44
Uzice (Srbija) 43
Bor (Srbija) 43
Kraljevo (Srbija) 42
Kruševac (Srbija) 41
Krusevac (Srbija) 41
Apatin (Srbija) 40
Zemun (Srbija) 40
Kikinda (Srbija) 38
Lazarevac (Srbija) 37
Sabac (Srbija) 37
Novi Sad (Србија и Црна Гора) 35
Pozarevac (Srbija) 33
Negotin (Srbija) 32
Zaječar (Srbija) 29
Vršac (Srbija) 28
Sremska mitrovica (Srbija) 28
Ivanjica (Srbija) 28
Dimitrovgrad (Srbija) 26
Vrsac (Srbija) 26
Stara Pazova (Srbija) 25
Aleksinac (Srbija) 25
Bačka Palanka (Srbija) 25
Zajecar (Srbija) 23
Vlasotince (Srbija) 23
Sokobanja (Srbija) 23
Ruma (Srbija) 23
Smederevska Palanka (Srbija) 22
Kula (Srbija) 21
Belgrade (Srbija) 21
Loznica (Srbija) 21
Svrljig (Srbija) 20
Arilje (Srbija) 19
Velika Plana (Srbija) 18
Novi Beograd (Srbija) 17
Čelarevo (Srbija) 16
ŠID (Srbija) 15
Niš (Србија и Црна Гора) 15
Arandjelovac (Srbija) 15
Nis (Србија и Црна Гора) 15
Kostolac (Srbija) 13
Ćuprija (Srbija) 13
Lebane (Srbija) 13
Nova Pazova (Srbija) 13
Bečej (Srbija) 13
Trstenik (Srbija) 13
Ниш (Srbija) 13
Bačka Topola (Srbija) 12
Paracin (Srbija) 12
Backa Palanka (Srbija) 12
Нови Сад (Srbija) 12
Prokuplje (Srbija) 12
Petrovaradin (Srbija) 12
Cuprija (Srbija) 12
Obrenovac (Србија и Црна Гора) 11
Vrbas (Srbija) 11
Surdulica (Srbija) 11
Aranđelovac (Srbija) 11
Paraćin (Srbija) 11
Ljubovija (Srbija) 10
Ужице (Srbija) 10
Temerin (Srbija) 10
Novi Pazar (Srbija) 10
Sremski Karlovci (Srbija) 10
Priboj (Srbija) 10
Becej (Srbija) 10
Knjaževac (Srbija) 10
Indjija (Srbija) 9
Kovin (Srbija) 9
Celarevo (Srbija) 9
Brus (Srbija) 9
Erdevik (Srbija) 9
Kragujevac (Србија и Црна Гора) 9
Varvarin (Srbija) 9
Pozega (Srbija) 8
Batocina (Srbija) 8
Крушевац (Srbija) 8
Batočina (Srbija) 8
Sivac (Srbija) 8
Bač (Srbija) 8
crvenka (Srbija) 8
UB (Srbija) 8
Raska (Srbija) 8
Крагујевац (Srbija) 8
Prijepolje (Srbija) 8
Sombor (Србија и Црна Гора) 8
Valjevo (Србија и Црна Гора) 8
Београд (Србија и Црна Гора) 8
Pančevo (Србија и Црна Гора) 8
Bela Palanka (Srbija) 7
Koceljeva (Srbija) 7
Petrovac na Mlavi (Srbija) 7
Lucani (Srbija) 7
inđija (Srbija) 7
Subotica (Србија и Црна Гора) 7
Bujanovac (Srbija) 7
Vrnjačka Banja (Srbija) 7
Lučani (Srbija) 7
Boljevac (Srbija) 7
Despotovac (Srbija) 7
Kladovo (Srbija) 7
Шабац (Srbija) 7
Ваљево (Srbija) 7
Jagodina (Србија и Црна Гора) 6
Vladimirci (Srbija) 6
Krusevac (Србија и Црна Гора) 6
Osečina (Srbija) 6
Zlatibor (Srbija) 6
Чачак (Srbija) 6
Beograf (Srbija) 6
Ljig (Srbija) 6
Golubac (Srbija) 6
Aleksandrovac (Srbija) 6
Kosjeric (Srbija) 5
Краљево (Srbija) 5
Pancevo (Србија и Црна Гора) 5
Novi becej (Srbija) 5
Gornji Milanovac (Србија и Црна Гора) 5
Zrenjanin (Србија и Црна Гора) 5
Babušnica (Srbija) 5
Babusnica (Srbija) 5
Vladicin Han (Srbija) 5
Kursumlija (Srbija) 5
Alibunar (Srbija) 5
Požega (Srbija) 5
Sremska Kamenica (Srbija) 5
Rača (Srbija) 5
Beč (Аустрија) 5

https://www.peticije.online/peticija_za_ukidanje_vanredne_mere_policijski_as_u_srbiji

#GradEmail confirmedEmail notifications allowed?Ja sam punoletni građanin Srbije CommentDatum
1 BEOGRADDaDaDAZato što sam vlasnik kućnog ljubimca i neko ko ide u nabavku za sebe i svoju decu i majku koja je u strogom karantinu i zabranjeno joj je da izađe iz stana.2020-04-02
2 KrupanjDaNeja sam punoletna gradjanka srbijeZato sto nisam idiot2020-04-02
3 Novi SadDaNem.milesa@gmail.comSmatram da je nepotreban2020-04-02
4 Beograd DaDaDa..Zato što je nerazumno i neustavno.2020-04-02
5 ObrenovacDaNeDaIživljavanje države nad gradjanima2020-04-02
6 BeogradDaNeJa sam punoletni gradjanin SrbijeNiko nema pravo da mi ogranicava slobodu kretanja i time narusava zdravlje cele porodice.2020-04-02
7 NišNeNeDaJe zloupotrebljena i došlo je do urušavanja demokratije, prava i sloboda, a Ustav ionako već krhki, sveo se na običan parir..2020-04-02
8 Kladovo DaDaJa sam punoletni građanin SrbijePotpisujem zato što želim normalno da živim!2020-04-02
9 MajdanpekDaNeJa sam punoletni građanin SrbijeZelim ukidanje policijskog časa i slobodu kretanja.2020-04-02
10 BelgradeDaDaPunoletni gradjanin SrbijeZato sto mene niko nista nije pitao 🙂2020-04-02
11 KraljevoDaNedaMilsim da su mere donete protivzakonito i apsolutno nisam saglasan da njima.2020-04-02
12 BeogradDaDaDaJe napolju zdravije2020-04-02
13 FutogDaNeDaPotpisujem zato sto je to vanustavno i protivno ljudskim pravima. Ugrozavanje zdravlja gradjana Srbije,prava na zivot,na rad,bez osnova.2020-04-02
14 ŠabacDaNedrjovanovic@gmail.comMera je preterana i nesvrsishodna. Boravak napolju ne prenosi virus. Državna represija ne treba da se bavi benignim oblicima ponašanja.2020-04-02
15 BeogradDaNeJa sam punoletni gradjanin SrbijeNiko nema prava da mi ogranicava slobodu kretanja i zato sto ne verujem u ovaj cirkus2020-04-03
16 BečejDaNeJa sam punoletan građanin SrbijePotpisujem zato sto Sns radi uvozenje i smestenje migranata u vreme policijskog časa iznad nasih leđa2020-04-03
17 БеоградDaNeЈа сам пунолетни грађанин СрбијеТо што се ради у Србији је иживљавање! Против ширења вируса се релативно нормална друштва, Јапан, Белорусија, Холандија, Шведска боре масовним тестирањем, дистанцом и хигијенским мерама. Осим полицијског часа, бесмислено је скраћење времена прехрамбених радњи и укидање јавног превоза. Мере без напредног иживљавања дају резултате у много земаља.2020-04-05
18 JagodinaDaNedaPredvidjene mere nisu srazmerne situaciji.2020-04-05
19 Novi SadDaDaJa sam punoletni građanin Srbije.Potpisujem zato što su narušena prava građana, prekršen ustav i jer navedene mere (policijski čas) nemaju dovoljno dobrog osnova.2020-04-05
20 NOVI BANOVCINeNedaSmatram da je policijski čas neustavan a i besmislen. Treba zabraniti kontakte (jer to je problem a ne kretanje), kao demokratske zemlje.2020-04-07
21 Novi SadDaDa59 godinaŽelim slobodu kretanja a ne zatvor2020-04-08
22 BeogradDaNeDaNema nikakvog smisla2020-04-10
23 BeogradNeNeja sam punoletna građanka Srbijesmatram da karantin donosi više štete nego koristi. hvala.2020-04-12
24 Gornji MilanovacNeDaJa sam punoletni gradjanin ove zemljeSu ugrožena ljudska prava2020-04-13

BEOGRAD (Srbija) 7

Posted on Leave a comment

Vlada povlači zaključak o centralizovanju informacija o epidemiji korona virusa

Vlada će povući Uredbu o centralizovanju informacija, po kojoj sve informacije o epidemiji korona virusa mogu dolaziti samo od Republičkog kriznog štaba, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić 2. aprila. Predstavnici OEBS-a su prethodno izrazili zabrinutost zbog uticaja koji bi odluka o takvom informisanju mogla da ima na slobodan pristup informacijama.

Premijerka je izjavila za RTS da će zaključak Vlade Srbije o informisanju u vreme pandemije korona virusa biti povučen “na izričitu molbu” predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ona je rekla da će zbog toga Vlada morati da se “malo više bori protiv lažnih vesti”.

“Moja je glupost i moja krivica što smo nešto ovako doneli, moja je glupost što to nisam obrazložila i što bacamo senku na zaista fantastičan posao koji smo do sada uradili, o tome kako smo do sada i kako ćemo nadalje informisati građane i o tome ko daje informacije”, kazala je Brnabić.

Vlada Srbije usvojila je 28. marta zaključak o informisanju u vreme pandemije novog korona virusa, kojim se obaveštavanje javnosti centralizuje, a svima koji objave informacije koje se odnose na lečenje ove bolesti, a koje su saopštila “neovlašćena lica” preti sankcijama koje važe za period vanrednog stanja.

“Srbija je uradila sve da građani budu tačno i pravovremeno informisani, da nijednu jedinu informaciju ne sakrijemo od javnosti. Nije bila namera te uredbe da to uradi, ona je zadužena samo za to da se informacije daju od strane kriznog štaba. Ne dajem ih ja, daju ih stručnjaci, eksperti, ti ljudi znaju o čemu pričaju”, kazala je Brnabić.

OEBS zabrinut zbog odluke o centralizaciji informisanja

Predstavnik OEBS za slobodu medija Arlem Dezir i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio ranije su izrazili zabrinutost zbog odluke Vlade Srbije o informisanju tokom vanrednog stanja i uticaja koji bi mogla da ima na slobodan pristup informacijama.

U saopštenju OEBS od 1. aprila piše da “ta odluka izgleda da novinarima i medijima isključuje dobijanje informacija o pandemiji iz drugih izvora, sem onih koji su pomenuti u toj odluci”.

Dezir je rekao da je “pristup informacijama od ključnog značaja za medije” koji u vreme zdravstvene krize “imaju važnu ulogu u pružanju važnih informacija javnosti i u borbi protiv širenja lažnih informacija o pandemiji”.

“Iako u potpunosti razumem potrebu borbe protiv emitovanja lažnih informacija tokom ove zdravstvene krize, zabrinut sam zbog uticaja ove odluke na rad medija i novinara, kao i na njihovu sposobnost da izveštavaju o pandemiji i da objavljuju informacije koje potiču od različitih izvora”, naveo je Dezir.

On je, kako se navodi, “naglasio da bi odluka (Vlade Srbije) mogla negativno da utiče najviše na lokalne medije, uključujući njihov kapacitet da izveštavaju o lokalnim temama povezanim s pandemijom”.

Oricio je izjavio da Misija OEBS u Srbiji u potpunosti podržava sve napore vlasti Srbije u borbi protiv korona virusa, “koji uključuju pružanje pouzdanih informacija građanima tokom pandemije”.

“Kako bi bilo očuvano poverenje, sprečena nervoza ili panika i obezbeđena saradnja građana, ključno je da se dodatno zaštiti slobodan protok informacija sa svih nivoa vlasti, da se očuva pluralizam izvora i puna transparentnost tokom vanrednog stanja”, rekao je Oricio.

Izvor: Beta

Posted on Leave a comment

Porodično nasilje u Evropi – Zaštita od virusa može biti kobna

I potpuna izolacija u vreme pandemije kovida-19 može da bude – opasna po život. To važi pre svega za žene i decu koji su već bili žrtve porodičnog nasilja ili žive u okolnostima u kojima to lako mogu da postanu. Zabrana izlaska i kućna izolacija znače da su žrtve ostale bez šanse da se barem privremeno skone, dobiju pomoć ili da okolina primeti da su izložene nasilju ili seksualnom zlostavljanju  – zatvorene su firme, škole, sportski klubovi, često su samo ograničeno dostupne i lekarske ordinacije i socijalne ustanove.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović-Burić izjavila je za vikend za nemačku novinsku agenciju DPA da prvi raspoloživi izveštaji iz zemalja članica pokazuju da su “deca i žene koji su sada zatvoreni u četiri zida izloženi većem riziku zlostavljanja”.

https://euractiv.rs/10-ljudska-prava/179-vesti/14793-porodino-nasilje-u-evropi-zatita-od-virusa-moe-biti-kobna#.XoeKgilG6bo.linkedin

Posted on Leave a comment

Dezinformacije o pandemiji ne smeju da služe za ograničavanje slobode medija

Dezinformacije o pandemiji ne smeju da služe za ograničavanje slobode medija

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović izjavila je da sloboda medija ne sme da bude ugrožena merama koje države preduzimaju radi suzbijanja dezinformacija u vezi s pandemijom novog korona virusa. Neke države su uvele nesrazmerna ograničenja slobode medija, a u Srbiji je, navela je Mijatović, bilo slučajeva da novinari nisu mogli da prisustvuju konferencijama za medije ili da dobiju informacije od zdravstvenih vlasti.

Mijatović je u pisanoj izjavi navela da se vlade tokom pandemije nesumnjivo suočavaju s izazovima bez presedana, ali da to ne može da bude izgovor za obračun s medijima i, usled toga, za ograničavanje pristupa građana informacijama.

“Novinari i medijski akteri obavljaju neophodan posao koji služi javnom dobru. Njihov rad mora biti zaštićen, a ne potkopavan”, rekla je Mijatović.

Posted on Leave a comment

EU zvanično imenovala Lajčaka za specijalnog predstavnika za dijalog

Evropski savet imenovao je 3. aprila Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja koja se tiču Zapadnog Balkana. Lajčak će odmah preuzeti funkciju, a njegov mandat trajaće 12 meseci.

https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/102-vesti/14796-eu-zvanino-imenovala-lajaka-za-specijalnog-predstavnika-za-dijalog