Posted on Leave a comment

Vodič za pristupačnost – koncept

Аутори: Vidan Danković i Aleksandar Janković, maj 2019.

Uvod

U Srbiji se već nekoliko decenija unazad stvara i unapređuje zakonski okvir kojim se reguliše primena standarda pristupačnosti u izgradnji i adaptaciji objekata i prostora javne namene, pa je tako 2013. godine usvojen i podzakonski akt Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osiguravanesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama  (u daljem tekstu Pravilnik). Iako se ovim dokumentom propisuje na koji način i u kojim slučajevima je potrebno implementirati određene elemente pristupačnosti, u praksi je precizna primena standarda pristupačnosti retka, što se može zaključiti i iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana Pristupačnost za sve iz oktobra 2018. godine. Jedan od razloga zbog koga se i dalje grade novi objekti i adaptiraju stari bez svih potrebnih elemenata pristupačnosti ili sa elementima koji nisu izvedeni po standardima jeste i nedovoljno poznavanje članova Pravilnika ili pak njihovo proizvoljno tumačenje (na uštrb primene principa Univerzalnog dizajna) u delovima gde nema preciznih uputstava. 

Predlog strukture Vodiča za pristupačnost, izložen u tekstu u nastavku, trebalo bi da olakša i unapredi praksu primene standarda pristupačnosti u Srbiji. Takođe, Vodič može da pomogne i pojedincima i organizacijama civilnog društva da vrše monitoring primene propisa iz Pravilnika u svojim lokalnim zajednicama, da ukazuju na propuste i argumentovano predlažu nadležnima promene u izgrađenom okruženju u kojem žive.

Udruženje za reviziju pristupačnosti predlaže da se Vodič za pristupačnost predstavi javnosti u formi Internet prezentacije (dizajnirane da bude u potpunosti pristupačna slepim osobama) zbog niza prednosti u odnosu na klasičan štampani format publikacije (knjiga, brošura).

Galerija primera dobre i loše prakse

Jedna u šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta , koji se kreće od blagog do teškog invaliditeta, što znači da postoji oko 80 miliona osoba koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline. Države članice EU su stoga čvrsto su posvećene poboljšavanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom.Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 % viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju. Više od jedne trećine osoba preko 75 godina starosti poseduje oblik invaliditeta koji ih u izvesnoj meri ograničava, a u više od 20% slučajeva ih značajno ograničava . Štaviše, ove vrednosti će neminovno rasti usled starenja stanovništva. Već pomenuta Кonvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Кonvencija UN), prvi je pravno obavezujući međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava, čiji je potpisnik Republika Srbija od skora se primenjuje širom Evropske unije. Кonvencija UN zahteva od država članica da štite i brane sva ljudska prava i osnovne slobode osoba sa invaliditetom. Prema Кonvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima. To bi se moglo nazvati “Promena paradigme od pacijenta ka građaninu”. Ova promena koncepta invalidnosti i, pre svega, princip baziran na poštovanju prava i sposobnosti osoba sa invaliditetom podrazumeva prelazak sa sistema “kompenzacije” gubitaka usled nastupanja individualnih rizika, na nov pristup u izgradnji bezbednosne mreže zasnovane na razvoju mehanizma za stvaranje jednakih mogućnosti

ONLINE Biblioteka

Pitanja i odgovori /Q&A/

Postavi pitanje 

Povezivanje baze elaborata o elementima pristupačnosti u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Sl.gl.RS br 113/15. /Baza elaborata o primeni elemenata pristupačnosti (baza+log in registrovanih korisnika/ca) – /GovDatabase/

ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

Mapa: od medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti:

ОДКА
Индивидуални проблемПроблем је у друштву- окружењу
Разлике у способностима чине особому изолованом и неадекватномРазлике у способностима чине ресурс и потенцијал који тежи укључењу
Процена неспособности: ми и они (искључивање)Усмереност ка способности: сви ми заједно (укљученост)
Друштво бира за “њих”Особе са инвалидитетом одлучују о себи
Професионалци знају најбољеСви људи поседују различите врсте знања
Изолација – тежња ка излечењу, зацељењуИнвалид учествује у животу, захтева промене у окружењу и понашању – приступу
Оријентисаност на институцијеОријентисаност на заједницу
Однос базиран на милосрђуОднос базиранам на поштовању људских права и слобода и урођеном достојанству човека
Пацијент/киња односно корисник/цаГрађанин/ка

Pitanje uzročnosti je ono po čemu se stari, medicinski, i novi, socijalni pristup razlikuju. Drugim rečima, prva suštinska razlika je u tome gde se sagledava problem invalidnosti – tj. da li u pojedincu ili u društvu. Razlika između ovako sagledanog problema invalidnosti vodi do daljeg razlikovanja prirode invalidnosti, a zatim do razlikovanja predloženih rešenja za prevazilaženje teškoća sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Predstavljanje razlika osnovnih karakteristika dva modela je od posebnog značaja za razumevanje razlika koje nastaju primenom određenog modela i njegove implikacije na planu unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
Postoji još uvek mnogo prepreka koje sprečavaju osobe sa invaliditetom od punog uživanja njihovih osnovnih prava i koje ograničavaju njihovo učešće u društvu na istim osnovama kao i drugi građani. Neka od tih prava su pravo na slobodno kretanje, na izbor mesta i načina života i puni pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.

PRISTUPAČNO OКRUŽENJE

Iskustva zemalja širom Evrope pokazuju da se problem pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim nacionalnim standardima, može rešiti jedino ukoliko sе shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa decom, starih ljudi, dece) i, zauzvrat podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje.

Univerzalni dizajn i koncept „Dizajn za sve“ podrazumevaju univerzalni pristup okruženju, proizvodima i uslugama koji su uvažavajući, bezbedni, zdravi, funkcionalni, sveobuhvatni i atraktivni. Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruženja koji čini da proizvodi i okruženje budu dostupni svim ljudima što je moguće više, bez potrebe za adaptacijom ili specijalnim dizajnom. Pristupačnost u skladu sa ovakvim pristupom se može postići dugoročnom, sistematskom i kontinuiranom brigom lokalne zajednice, poštujući redosled koraka: od osnovnih, koji se tiču fizičke pristupačnosti, do estetskih, koji čine život ugodnijim za sve. Cilj UD je inkluzivno društvo a učiniti grad pristupačnim za sve kategorije korisnika je višegodišnji posao na koji obavezuju zakoni, strategije i konvencije. Ovaj proces zavisi od mnogobrojnih učesnika, pre svega grada, privrednih organizacija, institucija, medija, organizacija civilnog društva i samih građana.
Evropski koncept pristupačnosti i održivi koncepti izgradnje pristupačnog okruženja ne mogu se, međutim primenjivati ukoliko se šira javnost ne upozna sa njima, odnosno ukoliko građani i građanke Srbije ne shvate da je izgradnja pristupačnog okruženja omogućavanje boljih uslova života za njih i njihovu decu, a ne milostinja za osobe sa invaliditetom.

Prilikom planiranja i projektovanja, potrebno je voditi računa o tome da prilazna pešačka komunikacija povezuje glavni ulaz sa javnim pešačkim i saobraćajnim komunikacijama. Pod i površina tla su čvrsti, ravni i otporni na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu u ravni sa okolnim površinama, sertifikati za protivklizna (antislip) površine i (heelguard) za visoke potpetice su potrebni za profil rešetki. Visina uzdignuća taktilnih pokazivača opasnosti je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja (maksimalno 6 mm) a dovoljno visoko da može da se oseti pod nogama (minimalno 3 mm).  Prilikom promena u visini, pristupačnu prilaznu stazu je potrebno urediti tako da bude bez stepenika, ravna, obezbeđenih ivica minimalno 15 mm u visinu. Ukoliko je pešačka staza uz saobraćajnicu ili biciklističku stazu po kojoj se kreće brže od 10 km 2 preporučuje se minimalna visina ivica 40 mm. Radi bezbednosti svih učesnika i učesnica u saobraćaju, ivični pojas je postavljen čitavom dužinom elementa koji predstavlja opasnost, minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost. Ivični pojas, ukoliko nije prirodan, treba da bude uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%). Ukoliko postoje parking mesta rezvisana za osobe sa invaliditetom, pristupačna parking mesta bi trebalo da se nalaze maksimalno udaljena od blizine ulaza u objekat 25-50 m. Najbolje rešenje je da pristupačna staza bude sigurna i van puta kojim idu vozila. Broj parking mesta – jedno mesto na svakih 25, i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta. Кod nas je to 5% i zavisi od namene objekta. Minimalna širina parking mesta je 3500 mm. Кao najbolje rešenje predlaže se širina od 2600 mm, sa širinom pristupačnog prolaza 1500 mm. Vertikalna i horizontalna signalizacija neophodna je za obeležavanje svih parking mesta. Najbolja svetska praksa je da se istakne broj telefona uprave zgrade kako bi se prijavilo narušavanje pravila parkiranja. Rukohvati su neophodni sa obe strane rampi i stepenica. Na rampama su rukohvati dvovisinski, neprekidni i prijatni na dodir. 

Zakonski nivo pristupačnosti prilaza – Univerzalni dizajn/Dizajn za sve*

Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 50 mm u odnosu na pešačku površinu. Nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6000 mm)

Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju.

Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
 

Rampe duže od 6000 mm, a najviše do 9000 mm u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi sа odmorištima najmanje dužine 1500 mm razmer 1:50 (2%)

Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%) Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Maksimalni padajući nagib rampe je od 1:12 – 1:16 Rampa ima ravan prelaz od kosine do susedne površine.
 

Najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m. Za visine preko 760 mm preporučuje se upotreba liftova.

Najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 900 mm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi minimum 1500 mm, sa  
podestom od minimum 1500 mm; Rampe na ivičnjacima ne treba da imaju rukohvate.

Vidljiva, zvučna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
 

Rampe

su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 50 mm, širine 50-100 mm; Površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; Površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; Za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; Podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 1500 mm sa 1700 mm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; Izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 760 mm;
 

Rampa je stabilna, čvrsta i otporna na klizanje. Najmanja čista širina rampe između rukohvata je 900 mm. Na početku i kraju rampe potrebno je obezbediti ravno odmorište 1500 sa 1500 mm, kao i tamo gde rampa menja pravac. Odmorišta dimenzija 2400 sa 2400 mm se preporučuju za elektromotorna kolica. Traka u kontrastnoj boji treba da stoji na vrhu i podnožju rampe.  Ravna odmorišta na rampi treba da su napravljena tako da se voda odliva sa njihove površine.
 

Rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 300 mm ispred početka i iza završetka rampe; Rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; Boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica. Rukohvati su dvovisinski. Rukohvati su prečnika 40 mm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; Rukohvati su postavljeni na dve visine, od 700 mm i od 900 mm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 300 mm, sa zaobljenim završetkom; Na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; Ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 2500 mm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza
na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa
taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja.

Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu: 

Uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  -širine od 600 do 1200 mm postavljeni na minimum 600
mm od ruba elementa koji  predstavlja opasnost postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima  kada je spušten ivičnjak. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima kada je spušten ivičnjak. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu:  a. uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  b. širine od 600 do 1200 mm  c. postavljeni na minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost d. postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost.

Lista za proveru

PRILAZ:

  1. Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje
  2. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne
  3. Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
  4. Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna
  5. Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2
  6. Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5
  7. Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10 
  8. Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12
  9. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%)
  10. Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%)
  11. Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20
  12. Kanali za odvod atmosferskih voda u kanalizacioni sistem moraju biti obezbeđeni rešetkama kada su upravne na primarni pravac kretanja.
  13. Rešetke u pešačkom delu imaju razmak širine ne veće od 13 mm. 
  14. Rešetke u pešačkom delu treba postaviti tako da je dužina vertikalna u odnosu na primarni pravac kretanja.
  15. Minimalna čista širina kod polukružnog okreta pomagala za kretanje je 1200 mm.
  16. Minimalna čista širina spoljašnjih prilaza u kojima postoji promena u kretanju do 90° treba da je od 1200 mm do 1800 mm
  17. Spoljni prilazi uz kolovoze treba da su odvojeni od ivičnjaka pokazivačima opasnosti.
  18. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne i
    predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom.  (Najbolja međunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna, mart 2006., Globalni pregled, dopunjeno izdanje 2010. godine.)
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.