Posted on 1 Comment

Анализа приступачности услуга социјалне заштите у заједницама у Србији

IRIS MREŽA LOGO

Decembar 2017 – April 2021

Ukupan budžet: 1.093.807 €

Partneri na sprovođenju Projekta:

ASB SEE (Nemačka), LIR CD (Bosna i Hercegovina), Otvorena Porta – La Strada (Makedonija), Inicijativa ARSIS (Albanija) i SOS Podgorica (Crna Gora)

Mesto sprovođenja Projekta:

Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonia, Albanija, Crna Gora i države članice EU

Opšti cilj Projekta:

Osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) kako bi bili efikasni i odgovorni nezavisni akteri i jačanje njihovih kapaciteta u dijalogu sa institucijama koje utiču na kreiranje politika i proces odlučivanja.

Opšte informacije o IRIS uMREŽAvanju

Tokom decembra 2017. godine, IRIS mreža započela je novu regionalnu inicijativu koju su razvili IDC i njegovi partneri. Projekat ima za cilj da značajno doprinese poboljšanju pružanja usluga i unapređenju političkog okvira koji se odnosi na migracije u regionu Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija). Glavni cilj projekta je osnaživanje OCD da budu efikasni, odgovorni i nezavisni akteri i da poboljšaju svoje kapacitete za dijalog sa institucijama radi uticaja na kreiranje politika i procese odlučivanja. OCD pružaoci socijalnih usluga  će povećati kvalitet usluga koje pruţaju migrantima, kao i sopstvenih kapaciteta. Članovi IRIS mreže razvijaju sveobuhvatne strateške smernice i jasno definišu ciljeve zagovaranja koje treba postići. Projekat podstiče dijalog između državnih organa i civilnog društva koji  će povećati transparentnost, odgovornost i delotvornost politika vezanih za migraije, a kroz jačanje učešća građana u izradi, implementaciji i praćenju zakona, podzakonskih akata i strateškog okvira na državnom i lokalnom nivou.

Projekat je podržan kroz Program Evropske komisije za konsolidovanje regionalnih tematskih mreža organizacija civilnog društva.

Kontakt detalji Iris mreže:

www.iris-see.eu

iris@iris-see.eu

Twitter /IRISsNetwork

Facebook /irissnetwork


Основне информације
Недавна мигрантска криза на Балкану је разоткрила све изазове система управљања
миграцијама, нарочито видљивих у недостатку повезаности међу заинтересованим
странама и успостављању механизама интеграције за мигранте који бораве на територији
ових држава дужи временски период. Постојећа регионална сарадња се посматра само
кроз безбедносну призму у смислу управљања границама и полицијске сарадње, уз
минимално укључивање ОЦД. Лекције које су научене у области управљања миграцијама
треба пренети даље, посебно с обзиром на неизвесност постојећих и будућих миграторних
токова. Стога ће ОЦД остати кључни актери у процесу пружања услуга и залагању за
инклузивније политике у сектору миграција.

Очекивани резултати пројекта
Очекује се да пројектом буду постигнути следећи резултати у циљу доприноса дугорочним
циљевима мреже – повећан квалитет социјалних и правних услуга које пружају ОЦД кроз
активности изградње капацитета и јачање социјалне кохезије локалних заједница путем
иницијатива за умрежавања цивилног друштва, ојачане националне/регионалне координације
ОЦД и јавних институција у управљању миграцијама и утицај на реформске процесе у
региону Западног Балкана, како би се побољшало пружање услуга мигрантској
популацији.


Основне вредности ИРИС мреже су засоване на:

Солидарности
Једнакости
Партиципацији
Друштвеној одговорности
Персонализованим услугама

Чланице мреже се придржавају следећих принципа приликом примене основних вредности:
Допринос активном друштвеном укључивању и друштвеној кохезији кроз промоцију не-дискриминације, једнакост полова, заштите здравља, високог животног стандарда и квалитета живота
Обезбедити једнаке могућности за све и побољшати капацитете појединаца како би активно учествовали у друштву
Поштовање права корисника и развој персонализованих услуга, као и услуга прилагођених конкретним ситуацијама и културама
Промоција отвореног, транспарентног, декомратског и инклузивно управљање, борба против корупције и клијентелизма
Промоција волонтеризма и укључивање волонтера и чланица у све активности ИРИС мреже
Обезбедити добре услова за рад као и пристојно и инклузивно окружење

Doprinos aktivnom društvenom uključivanju i društvenoj koheziji kroz promociju ne-diskriminacije, jednakost polova, zaštite zdravlja, visokog životnog standarda i kvaliteta života

Obezbediti jednake mogućnosti za sve i poboljšati kapacitete pojedinaca kako bi aktivno učestvovali u društvu

Poštovanje prava korisnika i razvoj personalizovanih usluga, kao i usluga prilagođenih konkretnim situacijama i kulturama

Promocija otvorenog, transparentnog, dekomratskog i inkluzivno upravljanje, borba protiv korupcije i klijentelizma

Promocija volonterizma i uključivanje volontera i članica u sve aktivnosti IRIS mreže 

Obezbediti dobre uslova za rad kao i pristojno i inkluzivno okruženje

Posted on Leave a comment

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Posted on Leave a comment

Vodič za pristupačnost – koncept

Аутори: Vidan Danković i Aleksandar Janković, maj 2019.

Uvod

U Srbiji se već nekoliko decenija unazad stvara i unapređuje zakonski okvir kojim se reguliše primena standarda pristupačnosti u izgradnji i adaptaciji objekata i prostora javne namene, pa je tako 2013. godine usvojen i podzakonski akt Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osiguravanesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama  (u daljem tekstu Pravilnik). Iako se ovim dokumentom propisuje na koji način i u kojim slučajevima je potrebno implementirati određene elemente pristupačnosti, u praksi je precizna primena standarda pristupačnosti retka, što se može zaključiti i iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana Pristupačnost za sve iz oktobra 2018. godine. Jedan od razloga zbog koga se i dalje grade novi objekti i adaptiraju stari bez svih potrebnih elemenata pristupačnosti ili sa elementima koji nisu izvedeni po standardima jeste i nedovoljno poznavanje članova Pravilnika ili pak njihovo proizvoljno tumačenje (na uštrb primene principa Univerzalnog dizajna) u delovima gde nema preciznih uputstava. 

Predlog strukture Vodiča za pristupačnost, izložen u tekstu u nastavku, trebalo bi da olakša i unapredi praksu primene standarda pristupačnosti u Srbiji. Takođe, Vodič može da pomogne i pojedincima i organizacijama civilnog društva da vrše monitoring primene propisa iz Pravilnika u svojim lokalnim zajednicama, da ukazuju na propuste i argumentovano predlažu nadležnima promene u izgrađenom okruženju u kojem žive.

Udruženje za reviziju pristupačnosti predlaže da se Vodič za pristupačnost predstavi javnosti u formi Internet prezentacije (dizajnirane da bude u potpunosti pristupačna slepim osobama) zbog niza prednosti u odnosu na klasičan štampani format publikacije (knjiga, brošura).

Galerija primera dobre i loše prakse

Jedna u šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta , koji se kreće od blagog do teškog invaliditeta, što znači da postoji oko 80 miliona osoba koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline. Države članice EU su stoga čvrsto su posvećene poboljšavanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom.Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 % viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju. Više od jedne trećine osoba preko 75 godina starosti poseduje oblik invaliditeta koji ih u izvesnoj meri ograničava, a u više od 20% slučajeva ih značajno ograničava . Štaviše, ove vrednosti će neminovno rasti usled starenja stanovništva. Već pomenuta Кonvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Кonvencija UN), prvi je pravno obavezujući međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava, čiji je potpisnik Republika Srbija od skora se primenjuje širom Evropske unije. Кonvencija UN zahteva od država članica da štite i brane sva ljudska prava i osnovne slobode osoba sa invaliditetom. Prema Кonvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima. To bi se moglo nazvati “Promena paradigme od pacijenta ka građaninu”. Ova promena koncepta invalidnosti i, pre svega, princip baziran na poštovanju prava i sposobnosti osoba sa invaliditetom podrazumeva prelazak sa sistema “kompenzacije” gubitaka usled nastupanja individualnih rizika, na nov pristup u izgradnji bezbednosne mreže zasnovane na razvoju mehanizma za stvaranje jednakih mogućnosti

ONLINE Biblioteka

Pitanja i odgovori /Q&A/

Postavi pitanje 

Povezivanje baze elaborata o elementima pristupačnosti u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Sl.gl.RS br 113/15. /Baza elaborata o primeni elemenata pristupačnosti (baza+log in registrovanih korisnika/ca) – /GovDatabase/

ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

Mapa: od medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti:

ОДКА
Индивидуални проблемПроблем је у друштву- окружењу
Разлике у способностима чине особому изолованом и неадекватномРазлике у способностима чине ресурс и потенцијал који тежи укључењу
Процена неспособности: ми и они (искључивање)Усмереност ка способности: сви ми заједно (укљученост)
Друштво бира за “њих”Особе са инвалидитетом одлучују о себи
Професионалци знају најбољеСви људи поседују различите врсте знања
Изолација – тежња ка излечењу, зацељењуИнвалид учествује у животу, захтева промене у окружењу и понашању – приступу
Оријентисаност на институцијеОријентисаност на заједницу
Однос базиран на милосрђуОднос базиранам на поштовању људских права и слобода и урођеном достојанству човека
Пацијент/киња односно корисник/цаГрађанин/ка

Pitanje uzročnosti je ono po čemu se stari, medicinski, i novi, socijalni pristup razlikuju. Drugim rečima, prva suštinska razlika je u tome gde se sagledava problem invalidnosti – tj. da li u pojedincu ili u društvu. Razlika između ovako sagledanog problema invalidnosti vodi do daljeg razlikovanja prirode invalidnosti, a zatim do razlikovanja predloženih rešenja za prevazilaženje teškoća sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Predstavljanje razlika osnovnih karakteristika dva modela je od posebnog značaja za razumevanje razlika koje nastaju primenom određenog modela i njegove implikacije na planu unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
Postoji još uvek mnogo prepreka koje sprečavaju osobe sa invaliditetom od punog uživanja njihovih osnovnih prava i koje ograničavaju njihovo učešće u društvu na istim osnovama kao i drugi građani. Neka od tih prava su pravo na slobodno kretanje, na izbor mesta i načina života i puni pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.

PRISTUPAČNO OКRUŽENJE

Iskustva zemalja širom Evrope pokazuju da se problem pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim nacionalnim standardima, može rešiti jedino ukoliko sе shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa decom, starih ljudi, dece) i, zauzvrat podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje.

Univerzalni dizajn i koncept „Dizajn za sve“ podrazumevaju univerzalni pristup okruženju, proizvodima i uslugama koji su uvažavajući, bezbedni, zdravi, funkcionalni, sveobuhvatni i atraktivni. Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruženja koji čini da proizvodi i okruženje budu dostupni svim ljudima što je moguće više, bez potrebe za adaptacijom ili specijalnim dizajnom. Pristupačnost u skladu sa ovakvim pristupom se može postići dugoročnom, sistematskom i kontinuiranom brigom lokalne zajednice, poštujući redosled koraka: od osnovnih, koji se tiču fizičke pristupačnosti, do estetskih, koji čine život ugodnijim za sve. Cilj UD je inkluzivno društvo a učiniti grad pristupačnim za sve kategorije korisnika je višegodišnji posao na koji obavezuju zakoni, strategije i konvencije. Ovaj proces zavisi od mnogobrojnih učesnika, pre svega grada, privrednih organizacija, institucija, medija, organizacija civilnog društva i samih građana.
Evropski koncept pristupačnosti i održivi koncepti izgradnje pristupačnog okruženja ne mogu se, međutim primenjivati ukoliko se šira javnost ne upozna sa njima, odnosno ukoliko građani i građanke Srbije ne shvate da je izgradnja pristupačnog okruženja omogućavanje boljih uslova života za njih i njihovu decu, a ne milostinja za osobe sa invaliditetom.

Prilikom planiranja i projektovanja, potrebno je voditi računa o tome da prilazna pešačka komunikacija povezuje glavni ulaz sa javnim pešačkim i saobraćajnim komunikacijama. Pod i površina tla su čvrsti, ravni i otporni na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu u ravni sa okolnim površinama, sertifikati za protivklizna (antislip) površine i (heelguard) za visoke potpetice su potrebni za profil rešetki. Visina uzdignuća taktilnih pokazivača opasnosti je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja (maksimalno 6 mm) a dovoljno visoko da može da se oseti pod nogama (minimalno 3 mm).  Prilikom promena u visini, pristupačnu prilaznu stazu je potrebno urediti tako da bude bez stepenika, ravna, obezbeđenih ivica minimalno 15 mm u visinu. Ukoliko je pešačka staza uz saobraćajnicu ili biciklističku stazu po kojoj se kreće brže od 10 km 2 preporučuje se minimalna visina ivica 40 mm. Radi bezbednosti svih učesnika i učesnica u saobraćaju, ivični pojas je postavljen čitavom dužinom elementa koji predstavlja opasnost, minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost. Ivični pojas, ukoliko nije prirodan, treba da bude uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%). Ukoliko postoje parking mesta rezvisana za osobe sa invaliditetom, pristupačna parking mesta bi trebalo da se nalaze maksimalno udaljena od blizine ulaza u objekat 25-50 m. Najbolje rešenje je da pristupačna staza bude sigurna i van puta kojim idu vozila. Broj parking mesta – jedno mesto na svakih 25, i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta. Кod nas je to 5% i zavisi od namene objekta. Minimalna širina parking mesta je 3500 mm. Кao najbolje rešenje predlaže se širina od 2600 mm, sa širinom pristupačnog prolaza 1500 mm. Vertikalna i horizontalna signalizacija neophodna je za obeležavanje svih parking mesta. Najbolja svetska praksa je da se istakne broj telefona uprave zgrade kako bi se prijavilo narušavanje pravila parkiranja. Rukohvati su neophodni sa obe strane rampi i stepenica. Na rampama su rukohvati dvovisinski, neprekidni i prijatni na dodir. 

Zakonski nivo pristupačnosti prilaza – Univerzalni dizajn/Dizajn za sve*

Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 50 mm u odnosu na pešačku površinu. Nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6000 mm)

Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju.

Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
 

Rampe duže od 6000 mm, a najviše do 9000 mm u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi sа odmorištima najmanje dužine 1500 mm razmer 1:50 (2%)

Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%) Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Maksimalni padajući nagib rampe je od 1:12 – 1:16 Rampa ima ravan prelaz od kosine do susedne površine.
 

Najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m. Za visine preko 760 mm preporučuje se upotreba liftova.

Najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 900 mm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi minimum 1500 mm, sa  
podestom od minimum 1500 mm; Rampe na ivičnjacima ne treba da imaju rukohvate.

Vidljiva, zvučna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
 

Rampe

su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 50 mm, širine 50-100 mm; Površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; Površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; Za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; Podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 1500 mm sa 1700 mm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; Izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 760 mm;
 

Rampa je stabilna, čvrsta i otporna na klizanje. Najmanja čista širina rampe između rukohvata je 900 mm. Na početku i kraju rampe potrebno je obezbediti ravno odmorište 1500 sa 1500 mm, kao i tamo gde rampa menja pravac. Odmorišta dimenzija 2400 sa 2400 mm se preporučuju za elektromotorna kolica. Traka u kontrastnoj boji treba da stoji na vrhu i podnožju rampe.  Ravna odmorišta na rampi treba da su napravljena tako da se voda odliva sa njihove površine.
 

Rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 300 mm ispred početka i iza završetka rampe; Rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; Boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica. Rukohvati su dvovisinski. Rukohvati su prečnika 40 mm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; Rukohvati su postavljeni na dve visine, od 700 mm i od 900 mm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 300 mm, sa zaobljenim završetkom; Na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; Ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 2500 mm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza
na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa
taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja.

Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu: 

Uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  -širine od 600 do 1200 mm postavljeni na minimum 600
mm od ruba elementa koji  predstavlja opasnost postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima  kada je spušten ivičnjak. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima kada je spušten ivičnjak. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu:  a. uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  b. širine od 600 do 1200 mm  c. postavljeni na minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost d. postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost.

Lista za proveru

PRILAZ:

  1. Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje
  2. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne
  3. Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
  4. Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna
  5. Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2
  6. Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5
  7. Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10 
  8. Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12
  9. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%)
  10. Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%)
  11. Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20
  12. Kanali za odvod atmosferskih voda u kanalizacioni sistem moraju biti obezbeđeni rešetkama kada su upravne na primarni pravac kretanja.
  13. Rešetke u pešačkom delu imaju razmak širine ne veće od 13 mm. 
  14. Rešetke u pešačkom delu treba postaviti tako da je dužina vertikalna u odnosu na primarni pravac kretanja.
  15. Minimalna čista širina kod polukružnog okreta pomagala za kretanje je 1200 mm.
  16. Minimalna čista širina spoljašnjih prilaza u kojima postoji promena u kretanju do 90° treba da je od 1200 mm do 1800 mm
  17. Spoljni prilazi uz kolovoze treba da su odvojeni od ivičnjaka pokazivačima opasnosti.
  18. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne i
    predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom.  (Najbolja međunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna, mart 2006., Globalni pregled, dopunjeno izdanje 2010. godine.)
Posted on 1 Comment

ПРИСТУПАЧНЕ ковид 19 амбуланте

COVID_ambulantaGrad/opštinaAdresaPRISTUPAČNOBroj_zgradeGeo_LatitudeGeo_LongitudeLaboratorijaRendgenKontakt_telefonMobilni_telefonRadni_dan_radno_vreme_odRadni_dan_radno_vreme_doVikend_radno_vreme_odVikend_radno_vreme_do
DOM ZDRAVLJA ADAADAJOŽEFA ATILEDA945,795411320,1297865DANE
+381 631097776722722
OPŠTA BOLNICA ALEKSINACALEKSINACMOMČILA POPOVIĆADA14443,538420721,7009718DADA+381 18804215
024024
DOM ZDRAVLJA ALIBUNARALIBUNARTRG SLOBODEDA845,079691620,9664953DADA+381 13641063
722722
DOM ZDRAVLJA BABUŠNICABABUSNICAIVICE MILADINOVIĆADA143,060704622,4004417DADA+381 384194+381 606004955722722
DOM ZDRAVLJA BAČ RESPIRATORNI CENTARBAČBAČKADA245,392248419,2305568DADA+381 648940232
024024
DOM ZDRAVLJA BAČKA PALANKABAČKA PALANKAKRALJA PETRA IDA2645,248649219,3886563DADA+381 217550384
722722
DOM ZDRAVLJA BAČKA TOPOLABAČKA TOPOLASVETOG STEFANADA145,821673619,6309974DADA+381 24773193+381 646591028024024
DOM ZDRAVLJA BAČKI PETROVAC RESPIRATORNI CENTARBAČKI PETROVACMARŠALA TITADA645,359712919,5918179DADA+381 21780015+381 628022119722722
DOM ZDRAVLJA BAJINA BAŠTABAJINA BAŠTAMILANA OBRENOVIĆADA7243,974703819,5577133DADA
+381 648170576722722
DOM ZDRAVLJA BEČEJBEČEJBRAĆE TANDA345,615093720,0499346DADA+381 216915310+381 628862065718024
DOM ZDRAVLJA BELA CRKVABELA CRKVAJOVANA POPOVIĆADABB44,897853621,4204242DADA+381 13853020
024024
DOM ZDRAVLJA BEOČINBEOČINSVETOSAVSKADABB45,207434819,7232887DADA+381 21872888
722722
DOM ZDRAVLJA BARAJEVOBEOGRADČEDOMIRA ĐOINČEVIĆADA9544,5828620,41542DADA+381 698225363+381 698225354722722
DOM ZDRAVLJA VRAČARBEOGRADBOJANSKADA1644,7972620,48418DADA+381 698851684+381 698851636722722
DOM ZDRAVLJA GROCKABEOGRADSMEDEREVSKI PUTDABB44,744602420,5956868DADA+381 118035121+381 698324140024024
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA – AMBULANTA SEVERNI BULEVARBEOGRADVELJKA DUGOŠEVIĆADA4444,80530320,4971812DADA+381 12416866+381 698231456722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUNBEOGRADTOPLIČKADA844,845574920,3819687DADA+381 112616288+381 608871568722722
DOM ZDRAVLJA ZEMUN – ZDRAVSTVENA STANICA SURČINBEOGRADBRAĆE PUHALOVIĆDA1244,79229320,2702178DADA+381 112616288+381 608871686722722
DOM ZDRAVLJA LAZAREVACBEOGRADDR. ĐORĐA KOVAČEVIĆADA2744,382098620,2746195DADA+381 118121712+381 600457399722722
DOM ZDRAVLJA MLADENOVACBEOGRADKRALJICE MARIJEDA1544,442501720,6958993DADA+381 118241574+381 608225269722718
DOM ZDRAVLJA NOVI BEOGRADBEOGRADOMLADINSKIH BRIGADADA10444,805733820,3980237DADA+381 112095414+381 601013828722722
DOM ZDRAVLJA OBRENOVACBEOGRADVOJVODE MIŠIĆADA23144,65592620,202362DADA+381 118724253+381 648200926024024
DOM ZDRAVLJA PALILULA – STARA PALILULABEOGRADKNEZ DANILOVADA1644,81072720,4750706DADA+381 113229260
722722
DOM ZDRAVLJA PALILULA – BORČA IBEOGRADIVANA MILUTINOVIĆADA1044,872176520,4580944DADA+381 113324578
718718
DOM ZDRAVLJA RAKOVICABEOGRADSRPSKIH UDARNIH BRIGADADA644,754578420,4548633DADA+381 113052069+381 628856512722722
DOM ZDRAVLJA SAVSKI VENACBEOGRADVOJVODE MILENKADA644,804806920,4557694DADA+381 113616329+381 648219233722722
DOM ZDRAVLJA SOPOTBEOGRADJELICE MILOVANOVIĆDA1244,519667220,577637DADA+381 118251223+381 658225345024024
DOM ZDRAVLJA STARI GRADBEOGRADTOPLIČIN VENACDA2944,816265920,4567466DADA+381 112635344+381 63642062024024
DOM ZDRAVLJA ČUKARICABEOGRADSTEVANA ĐURĐEVIĆA TROŠARINCADA244,802109220,3929098DADA+381 13547235+381 648186999722722
DOM ZDRAVLJA BOGATIĆBOGATIĆMIJE JOVANOVICDA2544,830044619,4817952DADA
+381 698941568722722
DOM ZDRAVLJA BOLJEVACBOLJEVACDRAGIŠE PETROVIĆDA4143,829203921,9521858DADA+381 30463773
722722
DOM ZDRAVLJA BORBORNIKOLE KOPERNIKADA244,055171422,1023037NENE+381 30423777
715

BOR AMBULANTA RUDARBORMOŠE PIJADEDA3944,071154422,0988274NENE+381 030426382
722722
DOM ZDRAVLJA BOSILEGRADBOSILEGRADPORODINDA1142,498762322,4771652DADA+381 17877124
722722
DOM ZDRAVLJA ČAČAKČAČAKVESELINA MILIKICADA143,892390320,3439659DANE+381 32325717
024024
OPŠTA BOLNICA ĆUPRIJAĆUPRIJAMIODRAGA NOVAKOVIĆADA7843,941573621,3761923DADA+381 358470775
024024
DOM ZDRAVLJA DESPOTOVACDESPOTOVACSAVEZ BORACADA7444,091947621,4452655NENE+381 35611210+381 62287883024024
DOM ZDRAVLJA DIMITROVGRADDIMITROVGRADHRISTO SMIRNENSKIDA243,013744222,7735684DADA+381 10361266
024024
DOM ZDRAVLJA DOLJEVACDOLJEVACDR MIHAJLA TIMOTIJEVIĆADA643,200316921,8315114DADA+381 270219
722722
DOM ZDRAVLJA DONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADONJA GUŠTERICADA
42,544919521,1780465NENE+381 3886894
024024
DOM ZDRAVLJA GADŽIN HANGADŽIN HANMILOŠA OBILIĆADA1043,22641822,0317456DADA+381 18850155
718718
ZDRAVSTVENA STANICA DONJI DUŠNIKGADŽIN HANDONJI DUŠNIKDABB

NENE+381 18847002
024024
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVACGORNJI MILANOVACTIHOMIRA MATIJEVIĆADA144,022625820,4610158NENE+381 32710051+381 648090584722722
KBC PRIŠTINAGRAČANICADRAGANA RISTIĆADABB42,600474721,1883274DADA+381 3864804
024024
DOM ZDRAVLJA DR MILORAD – MIKA PAVLOVIĆ INĐIJAINĐIJASRPSKOCRKVENADA545,046677120,077342DADA+381 22561282
722722
DOM ZDRAVLJA IRIGIRIGVOJVODE PUTNIKADA545,099118919,8615679DADA
+381 628881095722722
DOM ZDRAVLJA IVANJICAIVANJICA13. SEPTEMBRADA3943,587741920,22598DADA
+381 648647153024024
DOM ZDRAVLJA JAGODINAJAGODINAKARAĐORĐEVADABB43,979890621,2443699NENE+381 648198144+381 648198145024024
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVADA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KANJIŽAKANJIŽAKARAĐORĐEVA DA5346,065117120,0516179DADA+381 24874213
722722
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKADA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
OPŠTA BOLNICA KIKINDAKIKINDAĐURE JAKŠIĆADA11045,833436720,4789012DADA
+381 648865926024024
DOM ZDRAVLJA KIKINDAKIKINDASVETOSAVSKA DA5345,826041520,4592399NENE+381 230316204
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVOKLADOVODUNAVSKADA144,611260822,6116657DADA+381 19801631+381 698838014722722
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVACKNJAŽEVAC4. JULIDA243,56390422,2474567NENE+381 19731526+381 648950052024024
DOM ZDRAVLJA KOSJERIĆKOSJERIĆSTANOJA PAVLOVIĆADA243,993504819,911824DADA
+381 648170572722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICADŽONA KENEDIJADABB

NENE+381 28425464
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PRIŠTINA – KOSOVSKA MITROVICAKOSOVSKA MITROVICAANRI DINANADABB42,891772520,8612818NENE+381 28498275+381 648252820024024
DOM ZDRAVLJA KOVAČICAKOVAČICAŠTUROVADA4245,112569220,6140821DADA
+381 628082033024024
DOM ZDRAVLJA KOVINKOVINTRG OSLOBODJENJADA444,742839220,9776231DADA+381 13744911
024024
DOM ZDRAVLJA KRUPANJKRUPANJVLADE ZEČEVIĆADA6144,366374119,3688268DADA+381 15710437
722722
DOM ZDRAVLJAKURŠUMLIJADR MELGARDADA143,141512621,2717888DANE+381 27380747+381 648227060722722
DOM ZDRAVLJALAJKOVACSVETOG SAVEDABB44,369493120,1609457DADA+381 143431237
722722
DOM ZDRAVLJA LEPOSAVIĆLEPOSAVIĆ24. NOVEMBRADABB43,101411920,8049891NEDA+381 2883135
024024
DOM ZDRAVLJA LJUBOVIJELJUBOVIJAVOJVODE MIŠIĆADA5844,188311919,3704944DANE+381 15651826
722722
DOM ZDRAVLJA DR “MILENKO MARIN” LOZNICALOZNICABOLIČKADA6544,537065719,2298283DADA+381 15892540+381 64892540722722
DOM ZDRAVLJA LUČANI ZDRAVENA STANICA LUČANILUČANIJUGOSLOVENSKE ARMIJEDABB43,858909920,1360244DANE+381 32817124
719719
DOM ZDRAVLJA DR VEROLJUB CAKIĆMAJDANPEKKAPETANSKADA3044,424468821,9407544DADA+381 30584552+381 698494139024024
DOM ZDRAVLJA MALI ZVORNIKMALI ZVORNIKRIBARSKADA2544,373850319,1028374DADA+381 15472058
722722
DOM ZDRAVLJAMIONICAKNEZA GRBOVIĆADA3744,248349120,087866DANE+381 143421124
722722
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTINNEGOTINBADNJEVSKADA444,231960822,5280022DADA+381 065746
722722
DOM DZRAVLJA NIŠ (CENTRALNI OBJEKAT)NIŠVOJVODE TANKOSIĆADA1543,322773721,9079345DADA+381 70303503+381 694555168722722
ZA ČAIR (INFUZIONI CENTAR)NIŠZETSKADABB43,314580221,9113428NENE+381 184235988+381 694555212722722
DOM ZDRAVLJA NOVA VAROŠNOVA VAROŠSLOBODANA NIKAČEVIĆADA843,459954519,7996233DADA
+381 648170575722722
DOM ZDRAVLJA NOVI BEČEJNOVI BEČEJTRG OSLOBOĐENJADA245,594724820,1317832DADA
+381 600809413722722
DOM ZDRAVLJA NOVI KNEŽEVACNOVI KNEŽEVACKRALJA PETRA IDA8546,040764320,1012161DADA

024024
DOM ZDRAVLJA NOVI PAZARNOVI PAZARDIMITRIJA TUCOVIĆADA243,133917320,5116758DANE+381 20311077
722722
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA ODRASLENOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA245,250915719,805146DADA+381 214879213
024

DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR NOVO NASELJE – ZA DECUNOVI SADBULEVAR SLOBODANA JOVANOVIĆADA945,250915719,805146DADA+381 214879225
024024
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA TRUDNICENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879570
718715
DOM ZDRAVLJA NOVI SAD RESPIRATORNI CENTAR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – ZA ODRASLENOVI SADZMAJ OGNJENA VUKA DA2445,261370419,8368883DADA+381 214879457
024024
DOM ZDRAVLJA OPOVOOPOVOBORISA KIDRIČADA645,052464120,4237092DADA
+381 628803155024024
DOM ZDRAVLJA PANČEVOPANČEVOZMAJ JOVINADA1044,872124820,6435074DADA
+381 62873110024024
DOM ZDRAVLJA PARAĆINPARAĆINMAJORA MARKADA1043,864505521,4140067DADA+381 358155241+381 62562820722722
ZDRAVSTVENI CENTAR GNJILANEPASJANE GNJILANEPASJANEDA
42,402057521,4965963NEDA+381 32874208
024024
OPŠTA BOLNICAPIROTVOJVOD MOMČILADA143,159451822,5649768DADA+381 10305371
719719
DOM ZDRAVLJA PLANDIŠTEPLANDIŠTEKARAĐORĐEVADA1345,230440921,1226573DANE
+381 628046506722722
DOM ZDRAVLJA POŽEGAPOŽEGAJUG BOGDANOVADA143,845365720,0305235DADA
+381 648170571722722
DOM ZDRAVLJA PREŠEVOPREŠEVO15. NOVEMBARADA8842,305271421,6530383DADA+381 17669194+381 603335762722722
DOM ZDRAVLJA PRIBOJPRIBOJLIMSKADA1843,563651419,5383745DADA
+381 648170577722722
DOM ZDRAVLJA PRIJEPOLJEPRIJEPOLJERAJKA DIVCADA243,389924419,6640313DANE
+381 648170578722722
DOM ZDRAVLJA PROKUPLJEPROKUPLJEĆIRILA I METODIJADA443,244241421,5976414DADA+381 27322634
024024
DOM ZDRAVLJA RAŠKARAŠKADR JOVANOVIĆADA443,285663220,6149516DADA+381 36737766+381 628816440024024
DOM ZDRAVLJA RUMARUMAORLOVIĆEVADABB45,014026919,8212202DADA+381 22471220+381 69701159722722
DOM ZDRAVLJA “DR DRAGA LJOČIĆ” ŠABACŠABACPOPA KARANADA244,753247219,6949734NENE+381 15363505
722722
DOM ZDRAVLJA SEČANJSEČANJPARTIZANSKI PUTDABB45,366233620,7728506DADA+381 62215113
724024
DOM ZDRAVLJA ALEKSINACSELO ŽITKOVACDRAGOLJUBA VUJIĆADA1143,509873321,6947317NENE+381 184100500+381 62268412024024
DOM ZDRAVLJA SENTASENTABOŠKA JUGOVIĆADA645,92861820,0871791DADA+381 628066879+381 628066879722722
DOM ZDRAVLJA SJENICASJENICATADIJE ANDRIĆADA1043,275240819,9942428DADA
+381 648170579722722
DOM ZDRAVLJA SRBOBRANSRBOBRANJOVANA POPOVIĆADA2545,54879819,7853032DADA+381 645933700
722722
DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICASREMSKA MITROVICAPROMENADADABB44,973661119,6034892NENE
+381 648770563722722
DOM ZDRAVLJA DR JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJSTARA PAZOVAVLADIMIRA HURBANADA244,9826420,1580184DADA+381 22310284+381 62763493719719
DOM ZDRAVLJA ŠTRPCEŠTRPCEŠTRPCEDA


NEDA+383 2970803
024024
DOM ZDRAVLJA SUBOTICASUBOTICAHARAMBAŠIĆEVADA246,0977419,65934DADA+381 24546104+381 659185602024024
OPŠTA BOLNICA SUBOTICASUBOTICAIZVORSKA DA346,081350619,6712579DADA+381 24555222
024024
ZDRAVSTVENI CENTAR SURDULICASURDULICASRPSKIH VLADARADA11142,688984122,1683752DADA+381 62255863
722722
DOM ZDRAVLJA SVILAJNACSVILAJNACKRALJA PETRA IDA4744,229352821,1957025DADA+381 35321260
024024
DOM ZDRAVLJA DR.LJUBINKO ĐORĐEVIĆ SVRLJIGSVRLJIGHADZIĆEVADA4043,415607222,1183508DADA+381 18821402
722722
DOM ZDRAVLJA TEMERINTEMERINNARODNOG FRONTADA8245,408199119,8928206DADA+381 212102231
722722
DOM ZDRAVLJA TITELTITELGLAVNADA2245,204384720,3079191DADA
+381 648040337722722
DOM ZDRAVLJAUBDOBROSAVA SIMIĆADA144,457714620,0753919DADA+381 14411165
722722
DOM ZDRAVLJA KOSOVO POLJEUGLJAREUGLJAREDA
42,628253721,1048999NENE+381 3884426
024024
OPŠTA BOLNICAVALJEVOPASTEROVADABB44,277018419,89655DADA+381 14295295
024024
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJEVALJEVOVLADIKE NIKOLAJADA544,274422219,882336NENE+381 14236731
715

ZDRAVSTVENI CENTAR VRANJEVRANJECETINJSKADA2

DADA+381 177404750
722722
DOM ZDRAVLJA VRBASVRBASPALIH BORACADA2045,571041619,6385443DADA+381 217954434+381 62780289024024
DOM ZDRAVLJA VRNJAČKA BANJAVRNJAČKA BANJANOVO SELODA10344,987483220,7823026DADA+381 36632255+381 605762280722722
DOM ZDRAVLJA VRŠACVRŠACABRAŠEVIĆEVADABB45,120649521,3082603DADA+381 1380900
024024
DOM ZDRAVLJA ŽABALJŽABALJNIKOLE TESLEDA6645,371598920,0634998DADA
+381 6480572367:0018:007:3018:00
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČARZAJEČARRASADNIČKADABB43,893383222,2899294DADA
+381 648601485024024
DOM ZDRAVLJA ŽITORAĐAŽITORAĐATOPLIČKI HEROJIDA5543,188983421,7120701DANE+381 278362079
722722
DOM ZDRAVLJA DR. BOSKO VREBALOV ZRENJANINZRENJANINBARANJSKADA1845,37753320,4211403NENE
+381 648279395722722
DOM ZDRAVLJA ZUBIN POTOKZUBIN POTOKVOJVODE RADADA10

NENE+381 2846041
024024
DOM ZDRAVLJA ZVEČANZVEČANBUBE MIHAJLOVIĆDA


NEDA+381 28664893
024024
Posted on Leave a comment

400 Elaborata o pristupačnosti

IRIS MREŽA LOGO

KATALOG JE IZRAĐEN U SKLOPU PROJEKTA KOJI JE PODRŽALA EU 2019-2020.

Katalog “400 Elaborata o pristupačnosti, REVIZIJA PRISTUPAČNOSTI”, Vidan Danković, Udruženja za reviziju pristupačnosti, 2020. godina.

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво. Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз анкету. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруке за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/).

Posted on Leave a comment

Opština Čajetina

https://mapapristupacnosti.rs/wordpress/index.php/category/playlista/

Ilustracija karikatura: Upss IzgledaTraženoj stranici je promenjeno ime. Na slici je pored natpisa Upss izgleda da je traženoj stranici promenjeno ime prikazan je robot koji se raspada. Karikatura je na temu Erorr 484
Prikaz podatakaПриказ податакаData display
zlatiborbezbarijera.rs
Posted on Leave a comment

Zdravo svete!

Zdravo svete, što bi rekli stratezi, konsalteri i ostali veseli i opčinjeni svetom

Sa wordpress stranicom imate svoje besplatne letke. Javite se ako vam GOOGLE pošalje kod. Prijavite #COVID19 se potrebna #COVID19 je samo adresa prebivališta.

Naš besplatni letak je priča o pristupačnosti Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić

Ja sam bloger Vidan Danković. Moj blog je posvećen jednoj specifičnoj temi: pristupačnosti. Zarađujem od konsultacija za pristupačnost. Plaća uglavnom Švajcarska vlada.

Ovo je web shop mog bloga. Izvolite pogledajte.

Posted on Leave a comment

Универзитет за све = шанса за све = каријера за све

Приручник за будуће студенте Универзитета у Београду уз смернице за кандидате са хендикепом

Ова публикација је објављена у оквиру Темпус пројекта „Развој каријерног вођења у циљу унапређења високог образовања у Србији“.

Носилац пројекта је Универзитет у Београду, Србија, уз финансијску подршку Европске комисије. Ова публикација одражава ставове аутора и Комисија није одговорна за информације и ставове који су у њој садржани.

АУТОРКЕ: Љупка Михајловска Љерка Гордић

САРАДНИЦИ: Зорица Стевић Веселко Бербер

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН: Иван Халупка

ШТАМПА: byzart

ТИРАЖ: ISBN:CIP- Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградЗахваљујемо се:Центру за развој каријере Универзитета у БеоградуГрадском саобраћајном предузећу ‘’Београд’’Установи Студентски центар ‘’Београд’’5Универзитет за све = шанса за све = каријера за свеПриручник за будуће студенте Универзитета у Београду уз смернице за кандидате са хендикепом

УВОД

Поштоване студенткиње и поштовани студенти, Универзитетски центар за студенте са хендикепом Универзитета у Београду припремио је публикацију са корисним информацијама за будуће студенте, које могу користити и онима који су превазишли изазове које доносе први студентски дани, а желе да буду информисани о разним могућностима којe су им на располагању током студија. Посебна вредност публикације је што се у њој налазе бројне информације о услугама за студенте са хендикепом, као и смернице о начинима на које млади са хендикепом могу остварити право на подршку током студирања. Публикација има три целине конципиране тако да, као водич, јасно спроведу кроз студентски живот и укажу на доступне услуге током студирања, али и након завршетка студија. Надамо се да ће информације које се овде налазе, на једноставан и прецизан начин приказати коме се студенти могу обратити за одређену врсту услуге и како могу остварити подршку која им је потребна. Ауторке публикације покушале су да прикупе што више корисних информација, остављајући могућност да је нешто изостављено. Стога вас љубазно молимо да нам укажете ако приметите да је неки сегмент изостављен како бисмо га накнадно уврстилe у електронско издање публикације.Уживајте у путовању кроз узбудљив студентски живот! Тим Универзитетског центра за студенте са хендикепом Универзитета у Београду Београд, мај 2015. године

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

У саставу Универзитета у Београду налази се 31 факултет, 11 института, 12 центара и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. Централна зграда Универзитета у Београду је зграда Ректората у којој се налази највише руководство Универзитета у Београду, сектори, већина центара и Студентски парламент Универзитета у Београду. Универзитетски центар за студенте са хендикепом (Центар) је један од 12центара у саставу Универзитета у Београду и основан је 2008. године са намером да развија активности које доводе до унапређивања положаја студената са хендикепом. Након седам година рада, прожетих бројним изазовима и различитим искуствима младих са хендикепом, као и великим ангажовањем запослених у Центру и на Универзитету у Београду, указала се прилика да се студентима представи које могућности имају када је високо образовање у питању. Универзитетски центар за студенте са хендикепом је пажљиво прикупио информације о архитектонској приступачности факултета, студентских домова и других установа, док се информације о студијским програмима сваког појединачног факултета могу добити на интернет страницама сваког факултета. У намери да се истакну примери добре праксе, ова публикација садржи фотографије приступачних факултета и других институција значајних за студенте. Без намере да залазимо у то због чега су неке високошколске институције уложиле више напора од других да буду приступачне студентима са хендикепом, верујемо да ће ова публикација подстаћи и оне мање приступачне институције да покрену иниијативе које ће довести до тога да архитектонска решења не представљају препреку ниједном кандидату са хендикепом за упис жељеног факултета.

Факултети у саставу Универзитета у Београду

  1. Економски факултет www.ekof.bg.ac.rs
  2. Правни факултет www.ius.bg.ac.rs
  3. Православни богословски факултет www.bfspc.bg.ac.rs
  4. Учитељски факултет www.uf.bg.ac.rs
  5. Факултет безбедности www.fb.bg.ac.rs
  6. Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију www.fasper.bg.ac.rs
  7. Факултет политичких наука www.fpn.bg.ac.rs
  8. Факултет спорта и физичког васпитања www.fsfv.bg.ac.rs
  9. Филозофски факултет www.f.bg.ac.rs
  10. Филолошки факултет www.fil.bg.ac.rs
  11. Медицински факултет www.mfub.bg.ac.rs
  12. Стоматолошки факултет www.stomf.bg.ac.rs
  13. Факултет ветеринарске медицине www.vet.bg.ac.rs
  14. Фармацеутски факултет www.pharmacy.bg.ac.rs
  15. Биолошки факултет www.bio.bg.ac.rs
  16. Географски факултет www.gef.bg.ac.rs
  17. Математички факултет www.matf.bg.ac.rs
  18. Факултет за физичку хемију www.ffh.bg.ac.rs
  19. Физички факултет www.ff.bg.ac.rs
  20. Хемијски факултет www.chem.bg.ac.rs
  21. Архитектонски факултет www.arh.bg.ac.rs
  22. Грађевински факултет www.grf.bg.ac.rs
  23. Електротехнички факултет www.etf.bg.ac.rs
  24. Машински факултет www.mas.bg.ac.rs
  25. Пољопривредни факултет www.agrif.bg.ac.rs
  26. Рударско-геолошки факултет www.rgf.bg.ac.rs
  27. Саобраћајни факултет www.sf.bg.ac.rs
  28. Технички факултет у Бору www.tf.bor.ac.rs
  29. Технолошко-металуршки факултет www.tmf.bg.ac.rs
  30. Факултет организационих наука www.fon.bg.ac.rs
  31. Шумарски факултет www.sfb.bg.ac.rs
Posted on Leave a comment

Projekat: Zakonska regulativa i pristupačnost

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobamakonkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Oblast pristupačnosti i zaštite prava osoba sa invaliditetom uređena je međunarodnim dokumentima univerzalnog karaktera i domaćim pozitivnopravnim propisima, uključujući zakone, podzakonska akta i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Međunarodni dokumenti

U nekim međunarodnim dokumentima, na direktan ili indirektan način, osobama sa invaliditetom priznaju se ista prava kao i osobama koje nemaju invaliditet. Iako ne navodi eksplicitno prava osoba sa invaliditetom, tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govori „da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine, a ista je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine, a ratifikovala 31. jula 2009. godine. Republika Srbija je među prvima ratifikovala pomenutu Konvenciju.

Cilj Konvencije je „da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.“ Ova Konvencija propisuje poštovanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencija pominje termin „razumno prilagođavanje“ (član 2.) pod kojim podrazumeva neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju, ravnopravno sa drugima, sva ljudska prava i osnovne slobode.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom objašnjava da je pojam pristupačnosti vezan za grupu, dok je pojam razumnog prilagođavanja vezan za pojedinca . Praktično, ukoliko se desi da neka osoba ima redak oblik invaliditeta koji nije uzet u obzir prilikom izrade standarda pristupačnosti i da njegova primena ne osigurava pristup za to lice, pristupa se primeni principa razumnog prilagođavanja. Uskraćivanje razumnog prilagođavanja predstavlja akt diskriminacije. Republika Srbija, kao potpisnica ove Konvencije ima obavezu da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedila efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije.

Prema članu 9. Konvencije, pristupačnost predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo puno i ravnopravno učešće u svim sferama života. Republika Srbija se obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, obezbedi pristup fizičkom okruženju, prevozu kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere koje uključuju identifikovnje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.

Takođe, Republika Srbija se obavezala:

  • da utvrdi, promoviše i prati primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje stoje na raspolaganju javnosti;
  • da obezbedi da privatna pravna lica koja pružaju usluge na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom;
  • da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju;
  • da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost.

Termin „druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru” trebalo bi da uključe objekte u kojima se nalaze organi unutrašnjih poslova i pravosuđa, sudovi i zatvori, socijalne institucije, prostori za društvenu interakciju, rekreaciju, kulturne, verske, političke i sportske aktivnosti i trgovinski objekti. „Druge usluge“ treba da uključe objekte poštanskih, bankarskih, telekomunikacijskih i usluga informisanja.

Na nivou Evropske unije ne postoji zakon o pristupačnosti, iako mnoge države-članice imaju takav zakon. Evropski forum osoba sa invaliditetom (EDF) vodi kampanju o usvajanju ovog zakona. Evropski zakon o pristupačnosti predlog je zakona kojim bi se mnogi proizvodi i usluge u Evropskoj uniji učinili pristupačnijima osobama s invaliditetom. Predloženi Zakon o pristupačnosti sastavljen je u obliku direktive, koja je pravno obvezujuća, što znači da države članice EU moraju da primenjuju odredbe navedene u Zakonu. Predlogom je predviđeno da samo određeni proizvodi i usluge treba da budu pristupačni, a to su uglavnom pametni telefoni, tableti i računari, uređaji za kupovinu karata i uređaji za prijavu, televizori i TV programi, banke i bankomati, E-knjige i Internet kupovina.

Zakonodavstvo Republike Srbije

U Republici Srbiji, oblast prava osoba sa invaliditetom, zabrane njihove diskiriminacije i pristupačnosti,  na direktan ili indirektan način regulišu najviši pravni akt – Ustav RS, pojedini zakoni, podzakonski akti i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije, kao najviši i opšti akt, zabranjuje svaki oblik diskriminacije “naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili društvenog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog i fizičkog invaliditeta.“

Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno navodi invaliditet kao jedan od osnova po kojima je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zabranjeno. U slučaju povrede prava, Zakon predviđa mogućnost pokretanja postupka za zaštitu prava pred sudom, ali i  olakšava diskriminisanoj osobi  postupak za dokazivanje povrede ravnopravnosti tako što će, ukoliko učini verovatnim da je tuženi učinio akt diskriminacije, teret dokazivanja će snositi upravo tuženi. Ovaj Zakon ustanovljava poseban organ – Poverenik za ravnopravnost, koji može uz sagasnost oštećenog lica da podigne tužbu. Ukoliko nije pokrenulo sudski postupak, oštećeno lice može da traži od Poverenika pritužbom da donese mišljenje o povredi prava, preporuku o otklanjanju ili rešenje o meri opomene ko ne postupi po preporuci. Ukoliko počinilac diskriminacije ne otkloni povredu  u roku od 30 dana, Poverenik može o tome obavestiti javnost i na taj ga izložiti „moralnoj sankciji“. U istom Zakonu, u članu 17. stav 2. stoji da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti u pogledu usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama i daje mogućnost da se povreda prava po osnovu invalidnosti zaštiti u sudskom postupku podizanjem tužbe, kao i da se može tražiti zabrana diskriminacije, otklanjanje postupka kojim se vrši diskriminacija kao i naknada materijalne i nematerijalne štete zbog povrede. Zakon na identičan način, kao Zakon o zabrani diskriminacije, objašnjava pojam objekata u javnoj upotrebi i javnih površina, dok pod pojmom usluga podrazumeva svaku uslugu koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

Zakon predviđa da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu njihovog invaliditeta. Ovo predstavlja uslov za izdavanje upotrebne dozvole za objekte u javnoj upotrebi.

Zakon u članu 27. zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta i predviđa novčane kazne za prevoznika, (kao i za vozno osoblje, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika) koji odbije da preveze putnika sa invaliditetom.

Član 33. ovog Zakona propisuje da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, kao i da podstiču osnivanje službi podrške radi povećanja nivoa samostalnosti osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu i radi ostvarivanja njihovih prava.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu 2010. godine, propisuje u članovima 23. i 31. mogućnost za poslodavca da koristi meru aktivne politike zapošljavanja, koja se odnosi na prilagođavanje poslova i radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz refundaciju primerenih troškova prilagođavanja njihovih radnih mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka, dok se pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvodjenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.

Zakon o planiranju i izgradnji govori o nesmetanom kretanju i pristupu osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Član 5. ovog Zakona kaže da: ’’Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama’’. Takođe, istim članom je predvidjeno da: ‘’Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad’’.

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama konkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu, kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Objekti za javno korišćenje su: ‘’banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski I rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti’’.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisuje u članu 9. da mere za ispunjenje osnovnog zahteva ‘’bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe’’ treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta ne dođe do opasnosti od nezgoda ili oštećenja pri padu ili upotrebi, kao što su klizanje, pad, sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naročito da obezbede pristupačnost i korišćenje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

U članu 3. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora navodi se da stručni nadzor, izmedju ostalog, obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Pristupačnost u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije

Cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine je poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, uz zajedničke aktivnosti svih aktera, koje su usmerene ka uklanjanju prepreka i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu. Jedna od oblasti delovanja je pristupačnost i odnosi se na fizičku i informacionu pristupačnost u praksi.

Umesto zaključka

Na nivou Republike Srbije, pitanja pristupačnosti, direktno regulišu: Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti ovog Zakona.

Jedan od problema je i to što, podzakonska akta drugih zakona, koja su na snazi, nisu u dovoljnoj meri usaglašena sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je precizan u pogledu propisane obaveze da se pristupačnost mora obezbediti objektima i uslugama, svim licima koja se otežano kreću. Npr. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Službeni glasnik RS” br. 48/2012 i 58/2016) propisuje da ugostiteljski objekat u kojem se pružaju usluge i osobama sa invaliditetom, mora da ima ulaz u objekat, kao i vrata, opremu i prostor za manipulaciju u prostorijama koje koriste, dimenzionisane i uređene u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom (član 30.). Iz ove odredbe može se zaključiti da samo neki ugostiteljski objekti mogu da pružaju usluge osobama sa invaliditetom i da su samo oni u obavezi da ispune uslove iz Pravilnika, što predstavlja kršenje međunarodnih i domaćih propisa koji se odnose na poštovanje ljudskih prava.

Posted on Leave a comment

Projekat: Pristupačnost za sve – Accessibility for All

TEKST IZVEŠTAJA U CELINI DOSTUPAN NA ZVANIČNOJ STRANICI ZAŠTITNIKA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE

Посебан извештај Заштитника грађана „Приступачност за све“, октобар 2018.

Poseban izveštaj Zaštitnika građana “Pristupačnost za sve”

Uvod

Cilj projekta „Pristupačnost za sve“ je da unapredi sprovođenje lokalnih politika u oblasti pristupačnosti u skladu sa međunarodnim standardima i na taj način doprinese ostvarivanju pune socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom, starijih i dece kroz povećanu mogućnost pristupa objektima javne namene. Projekat realizuje Zaštitnik građana, u saradnji sa Udruženjem za reviziju pristupačnosti (URP). U okviru projekta, prikupljani su podaci o problemima u vezi sa obezbeđivanjem pristupačnog okruženja u određenom broju opština i gradova izabranih na osnovu saznanja do kojih je Zaštitnik građana došao u ranije sprovedenim postupcima. Prikupljeni podaci su obrađeni i ovaj izveštaj predstavlja zapažanja ekspertskog tima URP-a.

Metodologija

Informacije i podaci o pristupačnosti prikupljani su iz više izvora i koristeći različite metode kako bi se stekao što bolji uvid u stanje u lokalnim samoupravama i institucijama koje su bile obuhvaćene ovim istraživanjem. Jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu JLS) u kojima je vršeno istraživanje bile su: Aleksinac, Apatin, Bela Palanka, Blace, Brus, Dimitrovgrad, Jagodina, Kanjiža, Kraljevo, Lebane, Leskovac, Mionica, Niš, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Svilajnac, Topola, Trstenik, Vladičin Han, Zrenjanin i Žabalj.

Upitnik za samoprocenu pristupačnosti objekata u kojima građani ostvaruju različita prava i usluge poslat je u navedenih 26 gradova i opština na adrese lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, domova zdravlja i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Projektni tim (Zaštitnik građana i URP) dobio je povratnu informaciju u oko 80% slučajeva, što je predstavljalo dobru osnovu za donošenje preliminarnih zapažanja i pripremu za terenski rad. Povrh toga, upitnici za evaluaciju pristupačnosti u tim istim gradovima i opštinama poslati su i na adrese oko stotinu organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima i/ili okupljaju osobe sa invaliditetom. Odziv je bio značajno slabiji nego u anketiranju institucija (samo 15 popunjenih upitnika), ali su odgovori bili mnogo detaljniji i pružili su pregled situacije sa aspekta korisnika i pomogli u formulisanju pitanja za intervjue sa donosiocioma odluka. 

Tokom jula i avgusta, projektni tim je obišao svih 26 JLS i u svakoj od njih obavio razgovore sa predstavnicima lokalnih organa vlasti, pomenutih institucija i organizacija civilnog društva. Cilj ovih razgovora je bio da se dobiju što šire informacije o praksama u pristupačnosti i ostvarivanju prava i usluga osoba sa invaliditetom: da li postoji strateški pristup uklanjanju barijera (komunikacionih, informacionih, arhitektonskih), kakva je saradnja donosilaca odluka sa organizacijama civilnog društva na rešavanju ovog problema, koji su najčešće prepreke koje usporavaju ili onemogućavaju izgradnju pristupačnog okruženja u njihovim sredinama, da li je bilo formalnih tužbi ili pritužbi zbog nepristupačnosti, kakva je situacija sa javnim površinama (parkovi, stajališta javnog prevoza, pešački prelazi, parking mesta) ili uslugama koje ne pruža država/lokalna zajednica (restorani, kancelarije javnih beležnika, bioskopi, trgovine,…) i slično. Pored samih razgovora, značajne informacije prikupljene su i direktnim obilaskom objekata u kojima su smeštene pomenute institucije i administrativnih i uslužnih centara JLS: uočeni su primeri dobre i loše prakse i najčešći propusti u izgradnji i postavljanju elemenata pristupa u objektima, a usmeno su komunicirana i moguća idejna rešenja za prevazilaženje primećenih prepreka.

Kao posledjni izvor informacija, u maloj meri, ekspertski tim je koristio uvid u javno dostupne dokumente (planove, odluke, propise) kako bi se proverile ili bliže razjasnile određene tvrdnje iznesene tokom obavljenih razgovora. 

Nakon obrade i analize svega prikupljenog, ekspertski tim je formulisao svoja zapažanja uz navođenje primera i formulisao preporuke na kraju ovog teksta. Možda treba istaći da se tvrdnje koje su rezultat ovog istraživanja u najvećoj meri poklapaju sa primećenim trendovima u svim drugim JLS koje je URP imao priliku da, kroz realizaciju svojih aktivnosti, poseti u poslednjih desetak godina, a koje nisu obuhvaćene ovim projektom.

Trendovi

Ovaj deo izveštaja iznosi zapažanja ekspertskog tima o najčešćim praksama u pristupačnosti i zatečenom stanju u javnim objektima i površinama u JLS koje su obuhvaćene ovim projektom. Zapažanja su grubo podeljena u tri kategorije: mobilnost (generalna zapažanja o problemima koji onemogućavaju ili otežavaju neprekinut lanac kretanja za osobe sa invaliditetom u lokalnim zajednicama), pristupačnost u praksi (uočeni trendovi o odnosu donosilaca odluka prema pristupačnosti) i institucije (komentari ekspertskog tima o zatečenom stanju u institucijama koje su bile predmet istraživanja:  administrativni i uslužni centri lokalnih samouprava, centri za socijalni rad (u daljem tekstu CSR), Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu PIO) i domovi zdravlja).

Mobilnost

Pristupačnost pešačkih komunikacija i javnog prevoza u gradovima i opštinama koje su obuhvaćene ovim projektom je još uvek nedovoljno dobra i ne odgovara potrebama građana i građanki. Vozila javnog prevoza su uglavnom nepristupačna, stajališta prilagođena za niskopodna vozila su retka ili ih uopšte nema, trotoari se ne održavaju u dovoljnoj meri što pravi nove prepreke, ivičnjaci na pešačkim prelazima se spuštaju samo na rekonstruisanim trotoarima što dovodi do toga da su ivičnjaci sa jedne strane pešačkog prelaza spušteni, a sa drugog ne. Retki su semafori/raskrsnice koje su obezbeđene svim elementima pristupačnosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju na putevima i Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (u daljem tekstu Pravilnik). 

U okviru rekonstrukcije i adaptacije trotoara, pored propisane širine trotoara (180 cm, a izuzetno 120), vodi se računa i o postavljanju taktilnih polja koja služe za samostalno kretanje slepih i slabovidih osoba, ali je primetno da se prilikom projektovanja i ugradnje ne obraća dovoljna pažnja na njihovu funkciju. Ovo se posebno odnosi na obeležavanje pešačkih prelaza i pešačkih komunikacija. Primetan je trend da se otklanjanje arhitektonskih barijera na pešačkim prelazima svodi na to da se ivičnjaci “spuštaju”, “obaraju” ili “zakose”, a ne da se po zvučnoj i taktilnoj signalizaciji usklade sa standardima koji su navedeni u članu 35. Pravilnika. Pored toga, u pojedinim lokalnim sredinama nekada uređene pešačke komunikacije vremenom su postale nefunkcionalne i nebezbedne usled dotrajalosti.  

U Republici Srbiji parkiranje osoba sa invaliditetom uređeno je aktima koje donosi lokalna samouprava. U većini lokalnih samouprava karakteristična je komplikovana procedura za dobijanje dozvola za parkiranje na parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle zloupotrebe, što u praksi stvara nove prepreke za one koji žele da ostvare svoje pravo. U ovom kontekstu, uočeno je da se u velikom broju slučajeva, tamo gde postoje obeležena mesta za parkiranje osoba sa invaliditetom, ona ne planiraju niti obeležavaju u skladu sa članom 36. Pravilnika. 

U proteklih desetak godina uspostavljen je mehanizam Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se kroz stalno otvoren konkurs za udruženja građana pruža podrška uklanjanju arhitektonskih barijera. Montažno-demontažne rampe koje su u najvećem broju slučajeva instalirane zahvaljujući ovom mehanizmu podrške u proteklom periodu, kao rešenje za prevazilaženje barijera sa najmanje zahtevnom administrativnom procedurom, stvaraju novi problem. Nakon višegodišnje upotrebe i izlaganja atmosferilijama, a bez redovnog održavanja, ovi elementi pristupa propadaju i predstavljaju bezbednosni rizik za korisnike. Česti su i slučajevi instaliranih vertikalno i/ili koso-podiznih platformi na ulazu u institucije koje formalno omogućavaju OSI da prevaziđu prepreku, ali je njihovo korišćenje komplikovano, sa stanovišta korisnika. Poseban izazov predstavlja redovno servisiranje i popravka podiznih platformi bilo zbog vlasničkih odnosa (nekada je nejasno ko treba da finansira popravku), bilo zbog toga što kompanija koja je instalirala opremu više ne postoji, a ponekad i zbog proste činjenice da se sedišta sertifikovanih službi koje mogu da izvrše servis ili popravku uglavnom nalaze samo u većim gradovima u Srbiji.

Pristupačnost u praksi

Način na koji se izdvajaju sredstva iz budžeta za pristupačnost zahteva preispitivanje, jer se uklanjanje arhitektonskih barijera i dalje tretira kao socijalna kategorija, umesto da bude planirano kroz deo budžeta koji se izdvaja za infrastrukturne radove. Drugim rečima, lokalne samouprave na ovaj način smanjuju izdavanja za usluge socijalne zaštite i redovno funkcionisanje organizacija OSI na uštrb troškova za uklanjanje barijera i obratno. Stepen saradnje između organizacija osoba sa invaliditetom i lokalnih samouprava različit je od grada do grada i od njega najviše zavisi i uspešnost uklanjanja (informacionih, komunikacionih i arhitektonskih) prepreka u zajednici.

Tokom terenskog rada uočeno je da je u svim lokalnim zajednicama, koje su uključene u ovaj projekat, akcenat nadležnih stavljen na uklanjanju arhitektonskih barijera, dok je problem postojanja informacionih barijera u drugom planu. Tako, na primer, slučajevi instalacija asistivnih slušnih sistema i/ili zapošljavanja osoba koje poznaju jezik znakova u institucijama koje su bile predmet monitoringa su jako retki (četiri objekta od posmatranih 104 imaju instalirane induktivne petlje, a u samo dva rade osobe koje koriste jezik znakova). Taktilne table za informisanje slepih, protivpožarni alarmi koji mogu da se oglašavaju i zvučno i vizuelno, brošure na brajevom pismu, taktilne staze koje olakšavaju komunikaciju kroz objekat i slično – to su sve elementi pristupačnosti koji su skoro u potpunosti zanemareni u opremanju objekata javne namene. Dodatno, prevazilaženje arhitektonskih barijera (postavljanjem rampi, rukohvata, podiznih platformi, spuštanje šaltera…) vrlo često je izvedeno bez svesti o potrebnom nivou usaglašavanja sa standardima i stvarnim potrebama.

Posebno zabrinjava trend da se novi objekti grade, a stari rekonstruišu bez adekvatne primene svih standarda pristupačnosti, jer se tim činom krše osnovni principi Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Zakona o planiranju i izgradnji. Lokalna samouprava na nivou informacija o lokaciji (lokacijski uslovi) vodi računa o principu pristupačnosti, međutim, problem je u tome što investitori, čija je zakonska obaveza da obezbede poštovanje normi i standarda, to usled brojnih drugih obaveza propuštaju da urade. Prilikom rekonstrukcije objekata koji su pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima, uslovi nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za uklanjanje/prevazilaženje arhitektonskih barijera često se ne traže, već se arhitektonske barijere svesno ostavljaju pod izgovorom da je objekat pod zaštitom

Korišćenje informacionih tehnologija u pružanju usluga građanima elektronskim putem je u Srbiji aktuelno godinama unazad. Ova praksa može se posmatrati i kao element pristupačnosti jer osobe sa invaliditetom koje imaju pristup računaru povezanom na Internet, imaju pristup određenim uslugama koje pružaju država, JLS i druge institucije, bez potrebe da izlaze iz kuće i da se suočavaju sa problemom nepristupačnog javnog prevoza i drugim barijerama. Pružanje elektronskih usluga građanima je zapaženo kao dobra praksa i u lokalnim samoupravama obuhvaćenim ovim projektom, iako su mogućnosti koje pružaju informacione tehnologije još uvek nedovoljno iskorištene, na primer u komunikaciji sa gluvim i osobama oštećenog sluha, što bi moglo da rastereti tumače za jezik znakova, kojih nema dovoljno.   

Institucije

Vidljivo je da se značajna sredstva ulažu u pristupačnost usluga primarne zdravstvene zaštite. Ni u jednoj JLS obuhvaćene istraživanjem nije zabeležen slučaj da je ona nekome uskraćena usled nepristupačnosti. Problem je u tome što su objekti u kojima građani dobijaju zdravstvenu zaštitu građeni u godinama pre donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i bez svesti o tome da je, na primer, nelogično da služba fizikalne terapije bude na trećem spratu doma zdravlja bez lifta. Od kada je pomenuti zakon na snazi, uprave domova zdravlja ulažu napor da uz pomoć domaćih i međunarodnih donatora obezbede bar pristupačnost prizemlja u kome su smeštene primarne službe za medicinsko zbrinjavanje. Uklanjanje arhitektonskih barijera jedan je od preduslova za akreditaciju zdravstvene ustanove, ali su neophodna velika ulaganja u infrastrukturu potrebnu za povezivanje spratova liftovima, stepenišnim platformama ili nekim drugim rešenjem u skladu sa evropskom praksom. Treba istaći da Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU) strogo vodi računa o ispunjenju uslova pristupačnosti prilikom obnove i izgradnje javnih objekata.  

Predmet obilaska i analize bile su i CSR i PIO s obzirom na njihov značaj u ostvarivanju različitih prava i usluga osoba sa invaliditetom. CSR su uglavnom smeštene u nepristupačnim i delimično pristupačnim objektima što je bio i povod za postupak koji vodi Zaštitnik građana. Ipak, problem nije toliko izražen jer je u prirodi posla CSR “izlazak na teren”. Ozbiljniji problem predstavlja nepristupačnost objekata/delova objekata koji su u vlasništvu fonda PIO i u kojima se obavljaju pregledi lekarskih komisija za utvrđivanje stepena invaliditeta. Najčešći način za prevazilaženje ovog problema je izlazak radnika/lekara na parking ili u prizemlje zgrade što je neprihvatljivo i sa stanovišta službenika i korisnika, pogotovo prilikom loših vremenskih uslova. Iako se ulažu određena sredstva u rekonstrukciju i adaptaciju objekata fonda PIO, vrlo često se ne postiže željeni efekat.Treba istaći da starije osobe čine najveći broj korisnika usluga CSR i PIO i da njima ponekad i sam izlazak iz kuće predstavlja problem i nije moguć bez ozbiljnih logističkih napora. 

Jedan od čestih problema sa kojima se susreću pomenute institucije jesu nerešeni ili komplikovani imovinsko-pravni odnosi. Neretko se kao vlasnici delova objekata u kojima su smeštene filijale PIO ili CSR (u jednom posmatranom slučaju čak i opštinska uprava) javljaju različiti subjekti, od državnih institucija i preduzeća do udruženja građana i privatnih lica. U takvim slučajevima dogovori oko adaptacije objekata kako bi postali pristupačni za korisnike sa invaliditetom traju dugo ili ih je skoro nemoguće postići.  

Korišćenje sanitarnih prostorija u objektima ovih institucija za osobe sa invaliditetom (bilo da su korisnici usluga ili zaposleni) uglavnom je otežano ili nemoguće: visoki pragovi, uska vrata, nedovoljno prostora za manevrisanje invalidskim kolicima i sanitarni elementi nisu prilagođeni za korišćenje osobama sa invaliditetom. Čak i u objektima koji su u prethodnih nekoliko godina pretrpeli rekonstrukciju, situacija nije značajno promenjena zbog manjka prostora, iako bi spajanjem muških i ženskih toaleta ili drugačijom organizacijom prostora ovaj problem mogao biti prevaziđen. 

Ovde treba istaći da su uslužni centri JLS u kojima građani ostvaruju značajan broj svojih prava i potreba za administrativnim uslugama uglavnom smešteni u prizemlje objekata i da se u njihovoj adaptaciji i opremanju, manje ili više uspešno, vodilo računa o pristupačnosti. One JLS koje imaju veći broj stanovnika i veće budžete, skoro po pravilu, imaju uslužne centre koji su pristupačniji od onih u manjim zajednicama. 

Zaključak i preporuke

Na osnovu analize prikupljenih upitnika o pristupačnosti, obavljenih razgovora sa oko četiri stotine predstavnika lokalnih samouprava, PIO fonda, domova zdravlja, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija i udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom i na kraju direktnim obilaskom institucija u 26 gradova i opština, može se zaključiti da postoji svest kod svih aktera o značaju izgradnje pristupačnog okruženja. U odnosu na period od pre deset ili petnaest godina, situacija po pitanju pristupačnosti je mnogo bolja, iako još uvek nedovoljno dobra. 

Primetan je trend da u sredinama u kojima je aktivan veći broj organizacija OSI koje jasno artikulišu svoje potrebe u komunikaciji sa donosiocima odluka postoji i veći broj prevaziđenih arhitektonskih barijera, pa i uhodani mehanizmi kojima se ovakvi problemi rešavaju. Zbog toga treba posvetiti posebnu pažnju radu na osnaživanju organizacija, njihovoj edukaciji i umrežavanju. U tom kontekstu, treba istaći da se podružnice organizacija OSI u manjim mestima polako gase, jer su im godišnji budžeti nedovoljni za funkcionisanje i njihova egzistencija uglavnom zavisi od entuzijazma nekoliko pojedinaca. 

Sa druge strane, lokalne samouprave ne koriste u dovoljnoj meri mehanizme koji su im na raspolaganju kada je unapređenje pristupačnosti u pitanju. Ukoliko bi se, recimo, pristupačnost uvrstila u strateška dokumenta (npr. Strategija lokalnog i ekonomskog razvoja opštine-grada), tada bi i planiranje godišnjih budžeta JLS moglo adekvatno da odgovori na ove potrebe, umesto da se, kakva je trenutno najčešća praksa, uglavnom oslanja na konkurse za podršku organizacijama civilnog društva. 

Kako je već navedeno, čest problem predstavljaju dotrajali ili nefunkcionalni elementi pristupa (rampe, podizne platforme,…) i neophodno je urediti vlasništvo i obavezu njihovog saniranja i servisiranja pre samog postavljanja. Ovaj problem bi mogao biti prevaziđen ili barem ublažen, kada bi se realizovale inicijative, koje postoje u  pojedinim gradovima i opštinama, da se sve službe od značaja za građane smeste u jedan pristupačan objekat ili da se elementi pristupačnosti (rampe, platforme i sl.) tretiraju kao posebni objekti pristupa u vlasništvu investitora. Ovo drugo bi zahtevalo izmene u Zakonu o planiranju i izgradnji.  

Naredna napomena tiče se nepropisno obeleženih parking mesta za OSI: imajući u vidu da je obaveza da se obeležavanje parking mesta uređuje odlukom lokalnih organa, preporuka je da se pri donošenju tog akta naglasi da obeležavanje mora biti usklađeno sa članom 36. Pravilnika. Činjenica da se parking mesta nepropisno obeležavaju, kao i da se izvode radovi na postojećim ili novim objektima bez poštovanja standarda pristupačnosti govori o potrebi za dodatnom edukacijom – kako za one koji su zaduženi za formulisanje projektnih zadataka u gradskim službama, tako i za arhitekte, urbaniste i one koji te zadatke realizuju na terenu.

U vezi s tim, iako postoje jasni propisi koji definišu primenu standarda o pristupačnosti, oni predstavljaju samo zakonski minimum, pa se nekada u praksi dešava da dosledna primena standarda bude nedovoljna. Potreban je, dakle, dodatni rad na preciziranju određenih standarda pristupačnosti, kao i na podsticanju onih koji ih primenjuju da razmišljaju preko tog minimuma. 

Sistematski pristup čitavom skupu problema iznetim na prethodnim stranama mogao bi da bude i uvođenje elaborata o pristupačnosti u normativni okvir, kao obaveznog elementa pri izradi projektne dokumentacije za izgradnju ili adaptaciju nekog objekta, po ugledu na slična zakonska rešenja. Ako bi se ovaj dokument uveo u zakonodavstvo ili barem u redovnu praksu, predupredile bi se naknadne adaptacije objekata zbog neadekvatnih ili nepostojećih elemenata pristupačnosti. Takođe, ovaj dokument bi olakšao i rad komisije za tehnički prijem objekta, ali i pomogao u primeni dobre prakse i edukacije. Elaborat o pristupačnosti, ipak, izlazi iz okvira ovog projekta i u analizu njegovih potencijalno dobrih i loših efekata u praksi potrebno je uključiti širi krug stručnjaka i donosilaca odluka. 

Na kraju, još jednom treba istaći da resorna ministarstva sarađuju sa JLS i referentnim službama na unapređenju pristupačnosti izgrađenog okruženja, informacija i usluga i da takva praksa odgovara na iskazanu potrebu pojedinaca i organizacija OSI koji su, tokom ovog istraživanja, isticali kako su postojanje usluga socijalne zaštite i rešavanje problema arhitektonskih barijera najvažniji za normalan i dostojanstven život osoba sa invaliditetom.

Udruženje za reviziju pristupačnosti

Beograd, septembar 2018.

Posted on Leave a comment

Projekat: “Pristupačnost za kao preduslov za inkluziju” – Procena pristupačnosti usluga socijalne zaštite u Republici Srbiji za azilante

IRIS MREŽA LOGO

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу desktop истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво.

УПИТНИК Приступачност у услугама социјалне заштите

Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз Google упитник. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруку за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/)

На основу члана 16. Закона о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, број 107/12), члана 46. Закона о азилу („Службени гласник РС”, број 109/07) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05,  71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14-УС и 44/14), Влада је донела Уредбу о начину укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште. Овом уредбом се уређује начин укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште. Државни органи, јединице локалне самоуправе, носиоци јавних овлашћења и друге  организације, укључене у спровођење ове уредбе имају обавезу да поштују начела закона којим се уређују положај, права и обавезе лица која су затражила или им је одобрена међународна заштита.  Са обзором на то да се према овој Уредби информације прибављене у сврху спровођења пројекта нарочито се не смеју открити земљи порекла лица којем је признато право на уточиште, изузев у случајевима и на начин предвиђен законом.

Укључивање у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште, обезбеђује се кроз:

                1) потпуно и правовремено информисање о правима, могућностима и обавезама;

                2) учење српског језика;

                3) упознавање са српском историјом, културом и уставним поретком;

                4) помоћ при укључивању у образовни систем;

                5) помоћ у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту;

                6) помоћ при укључивању на тржиште рада.

Од укупно 14 објеката само је један приступачан и то услед техничких разлога приступачно је само приземље објекта али не и спрат. У објекту се, према нашим сазнањима, налази једна особа са инвалидитетом, жена. Овој изразито рањивој особи у остваривању права на азил у Републици Србији а према извештају Удружења грађана Београдски центар за људска права /БЉП/

листа услуга социјалне заштите у таргетираним срединама

 Укључивање у друштвени, културни и привредни живот лица којем је признато право на уточиште, на начин предвиђен у ставу 1. овог члана обезбеђује Комесаријат за избеглице и миграције (у даљем тексту: Комесаријат). /ПОДАТАК КОМЕСЕРИЈАТА*/

*јавно доступне информације о пракси када су азиланти у питању

Главни правци деловања које предвиђа нови план реаговања су: ургентна помоћ и заштита миграната, обезбеђивање смештаја за мигранте, сарадња са локалним заједницама у циљу одржавања степена толеранције према мигрантима, и безбедност државних граница и борба против кријумчарења људи. Kако би се обезбедила адекватна заштита миграната, наведено је да ће у центрима за азил и прихватним центрима бити доступне јасне и благовремене информације о процедури азила и правима избеглица и тражилаца азила, да ће се обављати идентификација рањивих група и њихово упућивање на релевантне институције у складу са утврђеним потребама.

Препорука је да УДРУЖЕЊА региструју услуге Преводилац на знаковни језик, Персонални асистент, Педагошки асистент, Лични пратилац детета.

ЛИСТА ПРУЖАОЦА УСЛУГА

Situacija je znatno lošija u centrima za azil i prihvatnim centrima

У Србији постоји 5 центара за азил и то су

Крњача (Град Београд)

Боговађа (Град Ваљево)

Бања Ковиљача (Град Лозница)

Сјеница (Сјеница) малолетници без пратње

Тутин (Тутин)

Инфраструктура центара за азил је генерално неприступачна. Реч је релативно новим објектима (осим Боговађе и Бање Ковиљаче) који нису наменски грађени за боравак мигрантске популације (осим објекта у Тутину). Процена приступачности на основу непосредног обиласка на терену.

Помози нам да овај ЕЛАБОРАТ буде још бољи. Свака сугестија, савет, критика је добродошла!

На основу члана 38. став 4. Закона о удружењима („Службени гласник РС”, бр. 51/09, 99/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 и 44/14),

Влада доноси

УРЕДБУ

о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења

“Службени гласник РС”, број 16 од 5. марта 2018.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина уредбе

Члан 1.

Овом уредбом ближе се уређују услови, критеријуми, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма (у даљем тексту: програм) које реализују удружења, а који су од јавног интереса.

Појам удружења и примена уредбе

Члан 2.

Под удружењем, у смислу ове уредбе, подразумева се добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом, уписана у регистар надлежног органа у складу са законом.

Ова уредба се не примењује на финансирање, односно суфинансирање програма које је уређено посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.

Програм

Члан 3.

Орган државне управе у чијем делокругу је област у којој се остварује јавни интерес, односно корисник средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у чијем буџету су обезбеђена средства (у даљем тексту: надлежни орган) подстиче програме које реализују удружења, а који су од јавног интереса у складу са одредбама ове уредбе и аката надлежног органа донетих у складу са одредбама закона и ове уредбе.

Програм из става 1. овог члана нарочито садржи: област у којој се програм реализује, територију на којој би се програм реализовао, време и дужину трајања програма, циљ, врсту и обим активности које би се вршиле у току реализације програма и укупан број лица који је потребан за извођење програма.

Програм чија реализација траје најдуже годину дана у формалном смислу може бити означен и називом пројекат.

II. ПОСТУПАК ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА

Годишњи план јавних конкурса и календар јавних конкурса

Члан 4.

Годишњи план расписивања јавних конкурса надлежни орган објављује најкасније до 31. јануара на званичној интернет страници органа и доставља Kанцеларији за сарадњу са цивилним друштвом (у даљем тексту: Kанцеларија).

Годишњи план јавних конкурса садржи податке о даваоцу средстава, области, називу и планираном периоду расписивања јавног конкурсa (у даљем тексту: конкурс) и друге релевантне податке у зависности од врсте конкурса.

Канцеларија израђује и на својој интернет страници објављује календар јавних конкурса свих надлежних органа.

Критеријуми за избор програма

Члан 5.

Избор програма који ће се финансирати средствима буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: буџет) врши се применом следећих критеријума:

1) референце програма: област у којој се реализује програм, дужина трајања програма, број корисника програма, могућност развијања програма и његова одрживост;

2) циљеви који се постижу: обим задовољавања јавног интереса, степен унапређења стања у области у којој се програм спроводи;

3) суфинансирање програма из других извора: сопствених прихода, буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, фондова Европске уније, поклона, донација, легата, кредита и друго, у случају недостајућег дела средстава за финансирање програма;

4) законитост и ефикасност коришћења средстава и одрживост ранијих програма: ако су раније коришћена средства буџета, да ли су испуњене уговорне обавезе.

Ближа мерила за избор програма применом критеријума из става 1. овог члана, као и допунске критеријуме који су специфични за одређену област утврђује надлежни орган.

Конкурс

Члан 6.

Додела средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма врши се на основу конкурса који расписује надлежни орган и оглашава на званичној интернет страници надлежног органа и порталу е-Управа.

Конкурс обавезно садржи следеће податке: једну или неколико сродних области од јавног интереса; ко може бити учесник конкурса; рок за подношење пријава; обим средстава која се додељују; преглед конкурсне документације коју је потребно доставити, уз попуњен образац предлога програма; трајање програма; ближа мерила и допунске критеријуме чијом применом се врши вредновање пријављених програма, са јасним системом за вредновање сваког појединачног критеријума, односно упућивање на службено гласило у коме је објављен пропис којим су утврђена ближа мерила и допунски критеријуми за вредновање програма.

Надлежни органи по службеној дужности утврђују да ли је удружење уписано у регистар надлежног органа и да ли се, према статутарним одредбама, циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује.

Приликом вредновања програма надлежни орган ће узети у обзир да ли је са удружењем у претходне две године раскинуо уговор због ненаменског трошења буџетских средстава.

Пријава

Члан 7.

Удружења – учесници конкурса подносе пријаву надлежном органу.

Пријава се подноси у року који не може бити краћи од 15 дана од дана објављивања конкурса.

Комисија за спровођење конкурса

Члан 8.

За спровођење конкурса надлежни орган образује конкурсну комисију (у даљем тексту: комисија) и својим актом ближе уређује састав, број чланова, као и друга питања значајна за рад комисије.

Чланови комисије дужни су да потпишу изјаву да немају приватни интерес у вези са радом и одлучивањем комисије, односно спровођењем конкурса (Изјава о непостојању сукоба интереса).

Именовано лице не може предузимати радње у својству члана Комисије пре него што потпише Изјаву из става 2. овог члана.

У случају сазнања да се налази у сукобу интереса, члан комисије је дужан да о томе одмах обавести остале чланове комисије и да се изузме из даљег рада комисије. О решавању сукоба интереса надлежни орган одлучује у сваком случају посебно, а када утврди сукоб интереса, именоваће у комисију новог члана као замену.

Сукоб интереса постоји ако члан комисије или чланови његове породице (брачни или ванбрачни друг, дете или родитељ), запослени или члан органа удружења које учествује на конкурсу или било ког другог удружења повезаног на било који начин са тим удружењем, или у односу на та удружења има било који материјални или нематеријални интерес, супротан јавном интересу и то у случајевима породичне повезаности, економских интереса или другог заједничког интереса.

Ближа садржина Изјаве из става 2. овог члана и ближи поступак у коме се води рачуна о непостојању сукоба интереса уређује се интерним актом надлежног органа.

Чланови комисије не добијају накнаду за свој рад.

Поступак одлучивања

Члан 9.

Комисија утврђује листу вредновања и рангирања пријављених програма у року који не може бити дужи од 60 дана од дана истека рока за подношење пријаве.

Листа из става 1. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Учесници конкурса имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију у року од три радна дана од дана објављивања листе из става 1. овог члана.

На листу из става 1. овог члана учесници конкурса имају право приговора у року од осам дана од дана њеног објављивања.

Одлуку о приговору, која мора бити образложена, надлежни орган доноси у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Одлуку о избору програма надлежни орган доноси у року од 30 дана од дана истека рока за подношење приговора.

Oдлука из става 6. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Учешће стручне јавности

Члан 10.

У комисију могу бити именована и лица представници стручне јавности.

Надлежни орган може ангажовати и стручњаке за поједине области ради припреме анализе о успешности, квалитету и остварењу циљева програма који се реализују.

Ближа мерила, критеријуме и поступак одабира стручњака из ст. 1. и 2. овог члана прописује својим актом надлежни орган из члана 5. став 2. ове уредбе, односно у складу са чланом 6. став 2. ове уредбе, приликом утврђивања конкурсних услова.

III. КОРИШЋЕЊЕ СРЕДСТАВА И ПРАЋЕЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОГРАМА

Коришћење средстава

Члан 11.

Средства која се, у складу са овом уредбом, одобре за реализацију програма јесу наменска средства и могу да се користе искључиво за реализацију конкретног програма и у складу са уговором који се закључује између надлежног органа и удружења.

Пренос средстава из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује пренос средстава и отварање рачуна корисника јавних средстава.

Уговором се уређују међусобна права, обавезе и одговорности уговорних страна, а нарочито: утврђен предмет програма, рок у коме се програм реализује, конкретне обавезе уговорних страна, износ средстава и начин обезбеђења и преноса средстава, инструменти обезбеђења за случај ненаменског трошења средстава обезбеђених за реализацију програма, односно за случај неизвршења уговорне обавезе – предмета програма и повраћај неутрошених средстава.

Корисник средстава дужан је да пре склапања уговора надлежном органу достави изјаву да средства за реализацију одобреног програма нису на други начин већ обезбеђена као и изјаву о непостојању сукоба интереса и интерни акт о антикорупцијској политици.

Праћење реализације програма

Члан 12.

Надлежни орган прати реализацију програма за који су одобрена средства у складу са овом уредбом.

Праћење реализације програма обухвата:

1) обавезу удружења да обавештава надлежни орган о реализацији програма, у роковима одређеним уговором;

2) прегледање извештаја од стране надлежног органа;

3) мониторинг посете представника надлежног органа;

4) обавезу удружења да омогући представницима надлежног органа да изврше увид у релевантну документацију насталу у току реализације програма;

5) прикупљање информација од корисника програма;

6) друге активности предвиђене уговором.

Праћење може обухватити и ревизију овлашћеног ревизора, уколико је то предвиђено конкурсним условима и уговором.

Удружење односно реализатор програма је дужно да надлежном органу омогући праћење реализације програма.

Извештавање

Члан 13.

Удружење израђује периодичне и завршне наративне и финансијске извештаје.

Периодични и завршни наративни извештај из става 1. овог члана садржи: детаљан опис активности и резултата реализације програма у односу на планиране активности дефинисане уговором, како би се могла извршити процена успешности од стране надлежног органа и образложење за свако одступање од програма и преглед корективних мера чије се предузимање планира од стране корисника средстава.

Периодични и завршни финансијски извештај из става 1. овог члана садржи: приказ буџета, који је саставни део уговора, са прегледом свих трошкова који су настали током извештајног периода, као и целокупну документацију која оправдава настале трошкове.

Достављање, прегледање и процена извештаја

Члан 14.

Удружење доставља периодичне и завршне наративне и финансијске извештаје у роковима предвиђеним закљученим уговором.

Надлежни орган прегледа и разматра извештаје из става 1. овог члана.

Прегледом финансијских извештаја надлежни орган утврђује да ли су буџетска средства наменски коришћена и да ли постоји рачуноводствена документација која указује на наменски утрошак истих.

Плаћања и издаци који нису у складу са уговорним обавезама и/или без припадајуће рачуноводствене документације неће бити признати, о чему се носилац програма обавештава писаним путем.

Прегледом наративног извештаја надлежни орган остварује увид и врши процену квалитета и успешности програма у смислу реализације постављених циљева.

О извршеној процени надлежни орган обавештава корисника средстава.

Удружење на захтев надлежног органа доставља допуну и додатно објашњење навода изнетих у извештају у року од осам дана од пријема захтева надлежног органа за доставу допуне документације.

Мониторинг посета

Члан 15.

У циљу праћења реализације програма, надлежни орган може реализовати мониторинг посете.

Под мониторинг посетом, у смислу ове уредбе, сматра се: посета удружењу, одржавање састанака овлашћених представника надлежног органа са овлашћеним представницима удружења, присуство одређеним догађајима и манифестацијама или другим програмским активностима које удружење спроводи у склопу реализације програма.

Мониторинг посета може бити најављена или ненајављена.

За програме чије трајање је дуже од шест месеци и чија је вредност одобрених средстава већа од 500.000,00 динара, као и програме који трају дуже од годину дана, надлежни орган реализује најмање једну мониторинг посету у току трајања програма, односно најмање једном годишње.

Извештај о мониторинг посети

Члан 16.

Надлежни орган израђује извештај о мониторинг посети из члана 15. ове уредбе у року од десет дана од дана спроведене посете.

Поред извештаја из става 1. овог члана надлежни орган може израдити и препоруке за отклањање недостатака и рокове за њихову реализацију и упутити их кориснику средстава.

Сукоб интереса код корисника средстава

Члан 17.

Удружење ће предузети све потребне мере у циљу избегавања сукоба интереса приликом коришћења наменских средстава и одмах по сазнању обавестити надлежни орган о свим ситуацијама које представљају или би могле довести до сукоба интереса, у складу са законом.

Сукоб интереса постоји у ситуацији у којој је непристрасно извршење уговорних обавеза било ког лица везаног уговором угрожено због прилике да то лице својом одлуком или другим активностима учини погодност себи или са њим повезаним лицима (чланови породице: супружник или ванбрачни партнер, дете или родитељ), запосленом, члану удружења, а на штету јавног интереса и то у случају породичне повезаности, економских интереса или другог заједничког интереса са тим лицем.

Сваки сукоб интереса надлежни орган посебно разматра и може од удружења затражити сва потребна обавештења и документацију.

У случају утврђеног постојања сукоба интереса у спровођењу уговора, надлежни орган ће затражити од удружења да без одлагања, а најкасније у року од 30 дана, предузме одговарајуће мере.

Не сматра се сукобом интереса када корисник средстава спроводи програм који је усмерен на чланове удружења као кориснике програма који припадају социјално осетљивим групама или особама са инвалидитетом.

Прерасподела одобреног износа средстава

Члан 18.

Корисник средстава, у изузетним ситуацијама, може да тражи сагласност од надлежног органа ради прерасподеле средстава за реализацију планираних активности у оквиру одобреног програма.

Захтевом за прерасподелу средстава не може се тражити повећање расхода који се односе на људске ресурсе.

Прерасподела средстава се може извршити тек након добијања писмене сагласности или потписивањем анекса уговора са даваоцем средстава.

Поступање у случају неправилности

Члан 19.

Надлежни орган обавештава корисника средстава да ће покренути поступак за раскид уговора и повраћај средстава са припадајућом каматом уколико су неправилности такве природе да онемогућавају надлежни орган да утврди да су додељена средства наменски коришћена, односно ако утврди ненаменски утрошак средстава.

Раскид уговора и повраћај средстава

Члан 20.

Ако се приликом праћења реализације програма утврди ненаменско трошење средстава надлежни орган дужан је да раскине уговор, захтева повраћај пренетих средстава, односно да активира инструменте обезбеђења, а удружење је дужно да средства врати са законском каматом.

Извештај надлежног органа

Члан 21.

Надлежни орган изрaђује извeштaj о реализованој финансијској подршци програмима удружења из буџетских средстава у претходној календарској години.

Извeштaj из става 1. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Надлежни орган може спровести анализу успешности, квалитета и степена остварености циљева програма за која су додељена средства на конкурсу за доделу средстава, уколико оцени да би то довело до унапређења стања у одређеној области у којој се корисницима додељују финансијска средства.

Објављивање

Члан 22.

Подаци и акти које надлежни орган, у складу са овом уредбом, објављује на својој званичној интернет страници и порталу е-Управa, морају се објавити и на огласној табли надлежног органа.

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег прописа

Члан 23.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења („Службени гласник РС”, бр. 8/12, 94/13 и 93/15).

Спровођење започетих поступака

Члан 24.

Поступци доделе средстава који су отпочели пре ступања на снагу ове уредбе а нису окончани, спровешће се према прописима који су важили пре ступања на снагу ове уредбе.

Ступање на снагу

Члан 25.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-1666/2018

У Београду, 1. марта 2018. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р

Posted on Leave a comment

This week on Social Europe:

Public debt monetisation and the credibility of the ECB

Pompeo Della Posta

What stops public debt being monetised to avoid the pain of prolonged austerity after the pandemic? An obsolete economic theory of ‘credibility’. Read more


How digitalisation must be harnessed to save jobs

Esther Lynch

A framework agreement between the social partners should ensure job security and worker involvement are prioritised across the European Union. Read more


Activation during the pandemic downturn

Silvia Girardi, Alessio Fusco and Valeria Pulignano

Mandatory activation conditions for social-assistance recipients should be suspended during the pandemic. Read more


Spain’s fight for a just recovery

Fernando Rejón Sanchez

The ERTE job-protection scheme to combat the economic effects of the pandemic has left Spain well-prepared to face its aftermath. Read more


‘Deservingness’ and the recovery fund

Dirk Leuffen and Sebastian Koos

Reconciliation of procedural and distributive justice in the EU hinges on citizens’ support. Read more


Black lives matter in Europe too

Khaled Diab

No one should be smug about racism in Europe. Here too there is a toxic interaction between ethnicity, equality and the environment. Read more


The politics of identity and inclusion

Karin Pettersson

Karin Pettersson argues that struggles around race and gender are fundamentally about inclusion on an equal footing in the political community. Read more


The supermarket of citizenship and European democracy

Guido Montani

European citizenship must be invested with more political significance—and never treated as a commodity for sale. Read more


Social Europe will, as usual, not be publishing during August. We wish all our readers a relaxing break before returning in September.

Posted on Leave a comment

Oglas za posao

https://boards.greenhouse.io/mural/jobs/4110892003

Lead Accessibility Engineer

at MURAL (View all jobs) Remote

MURAL is on a mission to inspire and connect imagination workers globally.

MURAL is a digital workspace for visual collaboration. Our platform and services enable innovative teams to think and collaborate visually to solve important problems. People benefit from MURAL’s speed and ease of use in creating diagrams, which are popular in design thinking and agile methodologies, as well as tools to facilitate more impactful meetings and workshops.

Global enterprises including IBM, USAA, E-Trade, Intuit, SAP, Atlassian, Autodesk and GitHub have embraced visual collaboration to align their teams, plan in real-time, speed up decision making, reduce travel costs and accelerate a culture of innovation. MURAL’s certified enterprise-class cloud-based infrastructure connects 40 percent of Fortune 100 global enterprises, drawing the support of leading investors from Radian Capital, Gradient Ventures, Endeavor Catalyst and others.

MURAL is headquartered in San Francisco and employs over 100 people working remotely across six time zones around the world, including office hubs in Buenos Aires and Europe. We recently raised $23M in a Series A round of financing, so we are ready to take MURAL to the next level.

YOUR MISSION

As the Lead Accessibility Engineer you will be on the UI Common Components Team and you will work closely with leadership to shape the MURAL Accessibility Strategy and build accessibility capabilities into the core DNA of the MURAL application. This is an exciting opportunity to innovate on creative ways to make MURAL’s visual collaboration platform accessible to all users. We’re looking for someone with extensive hands-on working knowledge of WCAG, ARIA, and ARIA Authoring Practices and have experience making complex custom components accessible.  

In this role, you will: 

  • Develop new accessibility features to amaze users. 
  • Help lead technical and functional design reviews on accessibility features. Plus be part of every tech design you wish…we are open to everyone!
  • Be a Subject Matter Expert (SME) for accessibility in the company. 
  • Help shape our accessibility roadmap to create a rich MURAL user experience for all users. 
  • Work closely with product management, analysts, architects, engineering leads, and business stakeholders to define requirements, guide product and architectural vision, lead key technical and design discussions, and prioritize delivery efforts around accessibility features.
  • Support product management on review and feedback of accessibility requirements from prospects and customers. 
  • Thrive on a high level of autonomy and responsibility, making hard decisions and tradeoffs.
  • Help to craft and iterate on our accessibility technology infrastructure to enable the growth and scale the business needs to succeed.

YOUR PROFILE

The top candidate will have the following skills:

  • A MS/BS degree in Computer Science, Software Engineering or 5 years of proven experience in a similar position 
  • Extensive hands-on working knowledge of WCAG, ARIA, and ARIA Authoring Practices and have experience making complex custom components accessible.
  • Familiarity with building accessible complex components, such as accordion, carousel, combo boxes and drag-n-drop…and not just using standard web components.
  • Familiarity with accessibility automated testing is preferred.
  • Experience with Accessibility Conformance Report (VPAT) is a plus. 
  • Strong technical skills and relevant experience with Javascript development (bonus: Typescript / Flowtype experience)
  • Experience with web application development frameworks and tools like React and Webpack
  • Experience with JS testing and code analysis frameworks like Mocha, Istanbul, ESLint, Jasmine
  • Lead moderate to highly complex programming tasks and provide code reviews of various development tasks
  • Implement automated unit and integration tests and ensure the practice is followed consistently
  • Participate in system design and specifications, program logic and flow-charting, development, testing, debugging, documentation, and support
  • Provide analysis of problems and recommend solutions

WHAT WE OFFER

In addition to being part of our quest to help people empower their imagination, we offer:

  • Competitive salary and benefits
  • Flexible working hours
  • Ability to work remotely
  • Flexible time off
  • A phenomenal learning environment for you to develop

OUR VALUES

We bring people to our team that care about our mission to inspire and connect creative people globally, and who feel aligned with our values:

  • Make Others Successful
  • Adapt to Thrive
  • Show Up With a Smile
  • Generate Wows
  • Think Global
  • Play to Win and Have Fun

Practicing equality through imagination work.

MURAL is committed to creating diverse and inclusive workspaces where people can make a positive impact on the world and share their vision of how they achieve it. We are dedicated to working alongside multiple communities to help build this dream and bring it to life. 

Apply for this Job

* Required First Name * Last Name * Email * Phone Location (City) * Locate me  Resume/CV AttachDropboxGoogle DrivePaste Cover Letter AttachDropboxGoogle DrivePaste


LinkedIn Profile