Posted on Leave a comment

Projekat: Zakonska regulativa i pristupačnost

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobamakonkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Oblast pristupačnosti i zaštite prava osoba sa invaliditetom uređena je međunarodnim dokumentima univerzalnog karaktera i domaćim pozitivnopravnim propisima, uključujući zakone, podzakonska akta i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Međunarodni dokumenti

U nekim međunarodnim dokumentima, na direktan ili indirektan način, osobama sa invaliditetom priznaju se ista prava kao i osobama koje nemaju invaliditet. Iako ne navodi eksplicitno prava osoba sa invaliditetom, tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govori „da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine, a ista je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine, a ratifikovala 31. jula 2009. godine. Republika Srbija je među prvima ratifikovala pomenutu Konvenciju.

Cilj Konvencije je „da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.“ Ova Konvencija propisuje poštovanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencija pominje termin „razumno prilagođavanje“ (član 2.) pod kojim podrazumeva neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju, ravnopravno sa drugima, sva ljudska prava i osnovne slobode.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom objašnjava da je pojam pristupačnosti vezan za grupu, dok je pojam razumnog prilagođavanja vezan za pojedinca . Praktično, ukoliko se desi da neka osoba ima redak oblik invaliditeta koji nije uzet u obzir prilikom izrade standarda pristupačnosti i da njegova primena ne osigurava pristup za to lice, pristupa se primeni principa razumnog prilagođavanja. Uskraćivanje razumnog prilagođavanja predstavlja akt diskriminacije. Republika Srbija, kao potpisnica ove Konvencije ima obavezu da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedila efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije.

Prema članu 9. Konvencije, pristupačnost predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo puno i ravnopravno učešće u svim sferama života. Republika Srbija se obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, obezbedi pristup fizičkom okruženju, prevozu kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere koje uključuju identifikovnje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.

Takođe, Republika Srbija se obavezala:

  • da utvrdi, promoviše i prati primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje stoje na raspolaganju javnosti;
  • da obezbedi da privatna pravna lica koja pružaju usluge na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom;
  • da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju;
  • da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost.

Termin „druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru” trebalo bi da uključe objekte u kojima se nalaze organi unutrašnjih poslova i pravosuđa, sudovi i zatvori, socijalne institucije, prostori za društvenu interakciju, rekreaciju, kulturne, verske, političke i sportske aktivnosti i trgovinski objekti. „Druge usluge“ treba da uključe objekte poštanskih, bankarskih, telekomunikacijskih i usluga informisanja.

Na nivou Evropske unije ne postoji zakon o pristupačnosti, iako mnoge države-članice imaju takav zakon. Evropski forum osoba sa invaliditetom (EDF) vodi kampanju o usvajanju ovog zakona. Evropski zakon o pristupačnosti predlog je zakona kojim bi se mnogi proizvodi i usluge u Evropskoj uniji učinili pristupačnijima osobama s invaliditetom. Predloženi Zakon o pristupačnosti sastavljen je u obliku direktive, koja je pravno obvezujuća, što znači da države članice EU moraju da primenjuju odredbe navedene u Zakonu. Predlogom je predviđeno da samo određeni proizvodi i usluge treba da budu pristupačni, a to su uglavnom pametni telefoni, tableti i računari, uređaji za kupovinu karata i uređaji za prijavu, televizori i TV programi, banke i bankomati, E-knjige i Internet kupovina.

Zakonodavstvo Republike Srbije

U Republici Srbiji, oblast prava osoba sa invaliditetom, zabrane njihove diskiriminacije i pristupačnosti,  na direktan ili indirektan način regulišu najviši pravni akt – Ustav RS, pojedini zakoni, podzakonski akti i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije, kao najviši i opšti akt, zabranjuje svaki oblik diskriminacije “naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili društvenog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog i fizičkog invaliditeta.“

Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno navodi invaliditet kao jedan od osnova po kojima je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zabranjeno. U slučaju povrede prava, Zakon predviđa mogućnost pokretanja postupka za zaštitu prava pred sudom, ali i  olakšava diskriminisanoj osobi  postupak za dokazivanje povrede ravnopravnosti tako što će, ukoliko učini verovatnim da je tuženi učinio akt diskriminacije, teret dokazivanja će snositi upravo tuženi. Ovaj Zakon ustanovljava poseban organ – Poverenik za ravnopravnost, koji može uz sagasnost oštećenog lica da podigne tužbu. Ukoliko nije pokrenulo sudski postupak, oštećeno lice može da traži od Poverenika pritužbom da donese mišljenje o povredi prava, preporuku o otklanjanju ili rešenje o meri opomene ko ne postupi po preporuci. Ukoliko počinilac diskriminacije ne otkloni povredu  u roku od 30 dana, Poverenik može o tome obavestiti javnost i na taj ga izložiti „moralnoj sankciji“. U istom Zakonu, u članu 17. stav 2. stoji da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti u pogledu usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama i daje mogućnost da se povreda prava po osnovu invalidnosti zaštiti u sudskom postupku podizanjem tužbe, kao i da se može tražiti zabrana diskriminacije, otklanjanje postupka kojim se vrši diskriminacija kao i naknada materijalne i nematerijalne štete zbog povrede. Zakon na identičan način, kao Zakon o zabrani diskriminacije, objašnjava pojam objekata u javnoj upotrebi i javnih površina, dok pod pojmom usluga podrazumeva svaku uslugu koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

Zakon predviđa da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu njihovog invaliditeta. Ovo predstavlja uslov za izdavanje upotrebne dozvole za objekte u javnoj upotrebi.

Zakon u članu 27. zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta i predviđa novčane kazne za prevoznika, (kao i za vozno osoblje, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika) koji odbije da preveze putnika sa invaliditetom.

Član 33. ovog Zakona propisuje da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, kao i da podstiču osnivanje službi podrške radi povećanja nivoa samostalnosti osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu i radi ostvarivanja njihovih prava.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu 2010. godine, propisuje u članovima 23. i 31. mogućnost za poslodavca da koristi meru aktivne politike zapošljavanja, koja se odnosi na prilagođavanje poslova i radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz refundaciju primerenih troškova prilagođavanja njihovih radnih mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka, dok se pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvodjenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.

Zakon o planiranju i izgradnji govori o nesmetanom kretanju i pristupu osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Član 5. ovog Zakona kaže da: ’’Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama’’. Takođe, istim članom je predvidjeno da: ‘’Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad’’.

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama konkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu, kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Objekti za javno korišćenje su: ‘’banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski I rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti’’.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisuje u članu 9. da mere za ispunjenje osnovnog zahteva ‘’bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe’’ treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta ne dođe do opasnosti od nezgoda ili oštećenja pri padu ili upotrebi, kao što su klizanje, pad, sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naročito da obezbede pristupačnost i korišćenje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

U članu 3. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora navodi se da stručni nadzor, izmedju ostalog, obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Pristupačnost u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije

Cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine je poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, uz zajedničke aktivnosti svih aktera, koje su usmerene ka uklanjanju prepreka i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu. Jedna od oblasti delovanja je pristupačnost i odnosi se na fizičku i informacionu pristupačnost u praksi.

Umesto zaključka

Na nivou Republike Srbije, pitanja pristupačnosti, direktno regulišu: Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti ovog Zakona.

Jedan od problema je i to što, podzakonska akta drugih zakona, koja su na snazi, nisu u dovoljnoj meri usaglašena sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je precizan u pogledu propisane obaveze da se pristupačnost mora obezbediti objektima i uslugama, svim licima koja se otežano kreću. Npr. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Službeni glasnik RS” br. 48/2012 i 58/2016) propisuje da ugostiteljski objekat u kojem se pružaju usluge i osobama sa invaliditetom, mora da ima ulaz u objekat, kao i vrata, opremu i prostor za manipulaciju u prostorijama koje koriste, dimenzionisane i uređene u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom (član 30.). Iz ove odredbe može se zaključiti da samo neki ugostiteljski objekti mogu da pružaju usluge osobama sa invaliditetom i da su samo oni u obavezi da ispune uslove iz Pravilnika, što predstavlja kršenje međunarodnih i domaćih propisa koji se odnose na poštovanje ljudskih prava.

Posted on Leave a comment

Projekat: “Pristupačnost za kao preduslov za inkluziju” – Procena pristupačnosti usluga socijalne zaštite u Republici Srbiji za azilante

IRIS MREŽA LOGO

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу desktop истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво.

УПИТНИК Приступачност у услугама социјалне заштите

Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз Google упитник. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруку за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/)

На основу члана 16. Закона о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, број 107/12), члана 46. Закона о азилу („Службени гласник РС”, број 109/07) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05,  71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14-УС и 44/14), Влада је донела Уредбу о начину укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште. Овом уредбом се уређује начин укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште. Државни органи, јединице локалне самоуправе, носиоци јавних овлашћења и друге  организације, укључене у спровођење ове уредбе имају обавезу да поштују начела закона којим се уређују положај, права и обавезе лица која су затражила или им је одобрена међународна заштита.  Са обзором на то да се према овој Уредби информације прибављене у сврху спровођења пројекта нарочито се не смеју открити земљи порекла лица којем је признато право на уточиште, изузев у случајевима и на начин предвиђен законом.

Укључивање у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште, обезбеђује се кроз:

                1) потпуно и правовремено информисање о правима, могућностима и обавезама;

                2) учење српског језика;

                3) упознавање са српском историјом, културом и уставним поретком;

                4) помоћ при укључивању у образовни систем;

                5) помоћ у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту;

                6) помоћ при укључивању на тржиште рада.

Од укупно 14 објеката само је један приступачан и то услед техничких разлога приступачно је само приземље објекта али не и спрат. У објекту се, према нашим сазнањима, налази једна особа са инвалидитетом, жена. Овој изразито рањивој особи у остваривању права на азил у Републици Србији а према извештају Удружења грађана Београдски центар за људска права /БЉП/

листа услуга социјалне заштите у таргетираним срединама

 Укључивање у друштвени, културни и привредни живот лица којем је признато право на уточиште, на начин предвиђен у ставу 1. овог члана обезбеђује Комесаријат за избеглице и миграције (у даљем тексту: Комесаријат). /ПОДАТАК КОМЕСЕРИЈАТА*/

*јавно доступне информације о пракси када су азиланти у питању

Главни правци деловања које предвиђа нови план реаговања су: ургентна помоћ и заштита миграната, обезбеђивање смештаја за мигранте, сарадња са локалним заједницама у циљу одржавања степена толеранције према мигрантима, и безбедност државних граница и борба против кријумчарења људи. Kако би се обезбедила адекватна заштита миграната, наведено је да ће у центрима за азил и прихватним центрима бити доступне јасне и благовремене информације о процедури азила и правима избеглица и тражилаца азила, да ће се обављати идентификација рањивих група и њихово упућивање на релевантне институције у складу са утврђеним потребама.

Препорука је да УДРУЖЕЊА региструју услуге Преводилац на знаковни језик, Персонални асистент, Педагошки асистент, Лични пратилац детета.

ЛИСТА ПРУЖАОЦА УСЛУГА

Situacija je znatno lošija u centrima za azil i prihvatnim centrima

У Србији постоји 5 центара за азил и то су

Крњача (Град Београд)

Боговађа (Град Ваљево)

Бања Ковиљача (Град Лозница)

Сјеница (Сјеница) малолетници без пратње

Тутин (Тутин)

Инфраструктура центара за азил је генерално неприступачна. Реч је релативно новим објектима (осим Боговађе и Бање Ковиљаче) који нису наменски грађени за боравак мигрантске популације (осим објекта у Тутину). Процена приступачности на основу непосредног обиласка на терену.

Помози нам да овај ЕЛАБОРАТ буде још бољи. Свака сугестија, савет, критика је добродошла!

На основу члана 38. став 4. Закона о удружењима („Службени гласник РС”, бр. 51/09, 99/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 и 44/14),

Влада доноси

УРЕДБУ

о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења

“Службени гласник РС”, број 16 од 5. марта 2018.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина уредбе

Члан 1.

Овом уредбом ближе се уређују услови, критеријуми, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма (у даљем тексту: програм) које реализују удружења, а који су од јавног интереса.

Појам удружења и примена уредбе

Члан 2.

Под удружењем, у смислу ове уредбе, подразумева се добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом, уписана у регистар надлежног органа у складу са законом.

Ова уредба се не примењује на финансирање, односно суфинансирање програма које је уређено посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.

Програм

Члан 3.

Орган државне управе у чијем делокругу је област у којој се остварује јавни интерес, односно корисник средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у чијем буџету су обезбеђена средства (у даљем тексту: надлежни орган) подстиче програме које реализују удружења, а који су од јавног интереса у складу са одредбама ове уредбе и аката надлежног органа донетих у складу са одредбама закона и ове уредбе.

Програм из става 1. овог члана нарочито садржи: област у којој се програм реализује, територију на којој би се програм реализовао, време и дужину трајања програма, циљ, врсту и обим активности које би се вршиле у току реализације програма и укупан број лица који је потребан за извођење програма.

Програм чија реализација траје најдуже годину дана у формалном смислу може бити означен и називом пројекат.

II. ПОСТУПАК ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА

Годишњи план јавних конкурса и календар јавних конкурса

Члан 4.

Годишњи план расписивања јавних конкурса надлежни орган објављује најкасније до 31. јануара на званичној интернет страници органа и доставља Kанцеларији за сарадњу са цивилним друштвом (у даљем тексту: Kанцеларија).

Годишњи план јавних конкурса садржи податке о даваоцу средстава, области, називу и планираном периоду расписивања јавног конкурсa (у даљем тексту: конкурс) и друге релевантне податке у зависности од врсте конкурса.

Канцеларија израђује и на својој интернет страници објављује календар јавних конкурса свих надлежних органа.

Критеријуми за избор програма

Члан 5.

Избор програма који ће се финансирати средствима буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: буџет) врши се применом следећих критеријума:

1) референце програма: област у којој се реализује програм, дужина трајања програма, број корисника програма, могућност развијања програма и његова одрживост;

2) циљеви који се постижу: обим задовољавања јавног интереса, степен унапређења стања у области у којој се програм спроводи;

3) суфинансирање програма из других извора: сопствених прихода, буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, фондова Европске уније, поклона, донација, легата, кредита и друго, у случају недостајућег дела средстава за финансирање програма;

4) законитост и ефикасност коришћења средстава и одрживост ранијих програма: ако су раније коришћена средства буџета, да ли су испуњене уговорне обавезе.

Ближа мерила за избор програма применом критеријума из става 1. овог члана, као и допунске критеријуме који су специфични за одређену област утврђује надлежни орган.

Конкурс

Члан 6.

Додела средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма врши се на основу конкурса који расписује надлежни орган и оглашава на званичној интернет страници надлежног органа и порталу е-Управа.

Конкурс обавезно садржи следеће податке: једну или неколико сродних области од јавног интереса; ко може бити учесник конкурса; рок за подношење пријава; обим средстава која се додељују; преглед конкурсне документације коју је потребно доставити, уз попуњен образац предлога програма; трајање програма; ближа мерила и допунске критеријуме чијом применом се врши вредновање пријављених програма, са јасним системом за вредновање сваког појединачног критеријума, односно упућивање на службено гласило у коме је објављен пропис којим су утврђена ближа мерила и допунски критеријуми за вредновање програма.

Надлежни органи по службеној дужности утврђују да ли је удружење уписано у регистар надлежног органа и да ли се, према статутарним одредбама, циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује.

Приликом вредновања програма надлежни орган ће узети у обзир да ли је са удружењем у претходне две године раскинуо уговор због ненаменског трошења буџетских средстава.

Пријава

Члан 7.

Удружења – учесници конкурса подносе пријаву надлежном органу.

Пријава се подноси у року који не може бити краћи од 15 дана од дана објављивања конкурса.

Комисија за спровођење конкурса

Члан 8.

За спровођење конкурса надлежни орган образује конкурсну комисију (у даљем тексту: комисија) и својим актом ближе уређује састав, број чланова, као и друга питања значајна за рад комисије.

Чланови комисије дужни су да потпишу изјаву да немају приватни интерес у вези са радом и одлучивањем комисије, односно спровођењем конкурса (Изјава о непостојању сукоба интереса).

Именовано лице не може предузимати радње у својству члана Комисије пре него што потпише Изјаву из става 2. овог члана.

У случају сазнања да се налази у сукобу интереса, члан комисије је дужан да о томе одмах обавести остале чланове комисије и да се изузме из даљег рада комисије. О решавању сукоба интереса надлежни орган одлучује у сваком случају посебно, а када утврди сукоб интереса, именоваће у комисију новог члана као замену.

Сукоб интереса постоји ако члан комисије или чланови његове породице (брачни или ванбрачни друг, дете или родитељ), запослени или члан органа удружења које учествује на конкурсу или било ког другог удружења повезаног на било који начин са тим удружењем, или у односу на та удружења има било који материјални или нематеријални интерес, супротан јавном интересу и то у случајевима породичне повезаности, економских интереса или другог заједничког интереса.

Ближа садржина Изјаве из става 2. овог члана и ближи поступак у коме се води рачуна о непостојању сукоба интереса уређује се интерним актом надлежног органа.

Чланови комисије не добијају накнаду за свој рад.

Поступак одлучивања

Члан 9.

Комисија утврђује листу вредновања и рангирања пријављених програма у року који не може бити дужи од 60 дана од дана истека рока за подношење пријаве.

Листа из става 1. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Учесници конкурса имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију у року од три радна дана од дана објављивања листе из става 1. овог члана.

На листу из става 1. овог члана учесници конкурса имају право приговора у року од осам дана од дана њеног објављивања.

Одлуку о приговору, која мора бити образложена, надлежни орган доноси у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Одлуку о избору програма надлежни орган доноси у року од 30 дана од дана истека рока за подношење приговора.

Oдлука из става 6. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Учешће стручне јавности

Члан 10.

У комисију могу бити именована и лица представници стручне јавности.

Надлежни орган може ангажовати и стручњаке за поједине области ради припреме анализе о успешности, квалитету и остварењу циљева програма који се реализују.

Ближа мерила, критеријуме и поступак одабира стручњака из ст. 1. и 2. овог члана прописује својим актом надлежни орган из члана 5. став 2. ове уредбе, односно у складу са чланом 6. став 2. ове уредбе, приликом утврђивања конкурсних услова.

III. КОРИШЋЕЊЕ СРЕДСТАВА И ПРАЋЕЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОГРАМА

Коришћење средстава

Члан 11.

Средства која се, у складу са овом уредбом, одобре за реализацију програма јесу наменска средства и могу да се користе искључиво за реализацију конкретног програма и у складу са уговором који се закључује између надлежног органа и удружења.

Пренос средстава из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује пренос средстава и отварање рачуна корисника јавних средстава.

Уговором се уређују међусобна права, обавезе и одговорности уговорних страна, а нарочито: утврђен предмет програма, рок у коме се програм реализује, конкретне обавезе уговорних страна, износ средстава и начин обезбеђења и преноса средстава, инструменти обезбеђења за случај ненаменског трошења средстава обезбеђених за реализацију програма, односно за случај неизвршења уговорне обавезе – предмета програма и повраћај неутрошених средстава.

Корисник средстава дужан је да пре склапања уговора надлежном органу достави изјаву да средства за реализацију одобреног програма нису на други начин већ обезбеђена као и изјаву о непостојању сукоба интереса и интерни акт о антикорупцијској политици.

Праћење реализације програма

Члан 12.

Надлежни орган прати реализацију програма за који су одобрена средства у складу са овом уредбом.

Праћење реализације програма обухвата:

1) обавезу удружења да обавештава надлежни орган о реализацији програма, у роковима одређеним уговором;

2) прегледање извештаја од стране надлежног органа;

3) мониторинг посете представника надлежног органа;

4) обавезу удружења да омогући представницима надлежног органа да изврше увид у релевантну документацију насталу у току реализације програма;

5) прикупљање информација од корисника програма;

6) друге активности предвиђене уговором.

Праћење може обухватити и ревизију овлашћеног ревизора, уколико је то предвиђено конкурсним условима и уговором.

Удружење односно реализатор програма је дужно да надлежном органу омогући праћење реализације програма.

Извештавање

Члан 13.

Удружење израђује периодичне и завршне наративне и финансијске извештаје.

Периодични и завршни наративни извештај из става 1. овог члана садржи: детаљан опис активности и резултата реализације програма у односу на планиране активности дефинисане уговором, како би се могла извршити процена успешности од стране надлежног органа и образложење за свако одступање од програма и преглед корективних мера чије се предузимање планира од стране корисника средстава.

Периодични и завршни финансијски извештај из става 1. овог члана садржи: приказ буџета, који је саставни део уговора, са прегледом свих трошкова који су настали током извештајног периода, као и целокупну документацију која оправдава настале трошкове.

Достављање, прегледање и процена извештаја

Члан 14.

Удружење доставља периодичне и завршне наративне и финансијске извештаје у роковима предвиђеним закљученим уговором.

Надлежни орган прегледа и разматра извештаје из става 1. овог члана.

Прегледом финансијских извештаја надлежни орган утврђује да ли су буџетска средства наменски коришћена и да ли постоји рачуноводствена документација која указује на наменски утрошак истих.

Плаћања и издаци који нису у складу са уговорним обавезама и/или без припадајуће рачуноводствене документације неће бити признати, о чему се носилац програма обавештава писаним путем.

Прегледом наративног извештаја надлежни орган остварује увид и врши процену квалитета и успешности програма у смислу реализације постављених циљева.

О извршеној процени надлежни орган обавештава корисника средстава.

Удружење на захтев надлежног органа доставља допуну и додатно објашњење навода изнетих у извештају у року од осам дана од пријема захтева надлежног органа за доставу допуне документације.

Мониторинг посета

Члан 15.

У циљу праћења реализације програма, надлежни орган може реализовати мониторинг посете.

Под мониторинг посетом, у смислу ове уредбе, сматра се: посета удружењу, одржавање састанака овлашћених представника надлежног органа са овлашћеним представницима удружења, присуство одређеним догађајима и манифестацијама или другим програмским активностима које удружење спроводи у склопу реализације програма.

Мониторинг посета може бити најављена или ненајављена.

За програме чије трајање је дуже од шест месеци и чија је вредност одобрених средстава већа од 500.000,00 динара, као и програме који трају дуже од годину дана, надлежни орган реализује најмање једну мониторинг посету у току трајања програма, односно најмање једном годишње.

Извештај о мониторинг посети

Члан 16.

Надлежни орган израђује извештај о мониторинг посети из члана 15. ове уредбе у року од десет дана од дана спроведене посете.

Поред извештаја из става 1. овог члана надлежни орган може израдити и препоруке за отклањање недостатака и рокове за њихову реализацију и упутити их кориснику средстава.

Сукоб интереса код корисника средстава

Члан 17.

Удружење ће предузети све потребне мере у циљу избегавања сукоба интереса приликом коришћења наменских средстава и одмах по сазнању обавестити надлежни орган о свим ситуацијама које представљају или би могле довести до сукоба интереса, у складу са законом.

Сукоб интереса постоји у ситуацији у којој је непристрасно извршење уговорних обавеза било ког лица везаног уговором угрожено због прилике да то лице својом одлуком или другим активностима учини погодност себи или са њим повезаним лицима (чланови породице: супружник или ванбрачни партнер, дете или родитељ), запосленом, члану удружења, а на штету јавног интереса и то у случају породичне повезаности, економских интереса или другог заједничког интереса са тим лицем.

Сваки сукоб интереса надлежни орган посебно разматра и може од удружења затражити сва потребна обавештења и документацију.

У случају утврђеног постојања сукоба интереса у спровођењу уговора, надлежни орган ће затражити од удружења да без одлагања, а најкасније у року од 30 дана, предузме одговарајуће мере.

Не сматра се сукобом интереса када корисник средстава спроводи програм који је усмерен на чланове удружења као кориснике програма који припадају социјално осетљивим групама или особама са инвалидитетом.

Прерасподела одобреног износа средстава

Члан 18.

Корисник средстава, у изузетним ситуацијама, може да тражи сагласност од надлежног органа ради прерасподеле средстава за реализацију планираних активности у оквиру одобреног програма.

Захтевом за прерасподелу средстава не може се тражити повећање расхода који се односе на људске ресурсе.

Прерасподела средстава се може извршити тек након добијања писмене сагласности или потписивањем анекса уговора са даваоцем средстава.

Поступање у случају неправилности

Члан 19.

Надлежни орган обавештава корисника средстава да ће покренути поступак за раскид уговора и повраћај средстава са припадајућом каматом уколико су неправилности такве природе да онемогућавају надлежни орган да утврди да су додељена средства наменски коришћена, односно ако утврди ненаменски утрошак средстава.

Раскид уговора и повраћај средстава

Члан 20.

Ако се приликом праћења реализације програма утврди ненаменско трошење средстава надлежни орган дужан је да раскине уговор, захтева повраћај пренетих средстава, односно да активира инструменте обезбеђења, а удружење је дужно да средства врати са законском каматом.

Извештај надлежног органа

Члан 21.

Надлежни орган изрaђује извeштaj о реализованој финансијској подршци програмима удружења из буџетских средстава у претходној календарској години.

Извeштaj из става 1. овог члана објављује се на званичној интернет страници надлежног органа и на порталу е-Управа.

Надлежни орган може спровести анализу успешности, квалитета и степена остварености циљева програма за која су додељена средства на конкурсу за доделу средстава, уколико оцени да би то довело до унапређења стања у одређеној области у којој се корисницима додељују финансијска средства.

Објављивање

Члан 22.

Подаци и акти које надлежни орган, у складу са овом уредбом, објављује на својој званичној интернет страници и порталу е-Управa, морају се објавити и на огласној табли надлежног органа.

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег прописа

Члан 23.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења („Службени гласник РС”, бр. 8/12, 94/13 и 93/15).

Спровођење започетих поступака

Члан 24.

Поступци доделе средстава који су отпочели пре ступања на снагу ове уредбе а нису окончани, спровешће се према прописима који су важили пре ступања на снагу ове уредбе.

Ступање на снагу

Члан 25.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-1666/2018

У Београду, 1. марта 2018. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р

Posted on 1 Comment

Анализа приступачности услуга социјалне заштите у заједницама у Србији

IRIS MREŽA LOGO

Decembar 2017 – April 2021

Ukupan budžet: 1.093.807 €

Partneri na sprovođenju Projekta:

ASB SEE (Nemačka), LIR CD (Bosna i Hercegovina), Otvorena Porta – La Strada (Makedonija), Inicijativa ARSIS (Albanija) i SOS Podgorica (Crna Gora)

Mesto sprovođenja Projekta:

Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonia, Albanija, Crna Gora i države članice EU

Opšti cilj Projekta:

Osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) kako bi bili efikasni i odgovorni nezavisni akteri i jačanje njihovih kapaciteta u dijalogu sa institucijama koje utiču na kreiranje politika i proces odlučivanja.

Opšte informacije o IRIS uMREŽAvanju

Tokom decembra 2017. godine, IRIS mreža započela je novu regionalnu inicijativu koju su razvili IDC i njegovi partneri. Projekat ima za cilj da značajno doprinese poboljšanju pružanja usluga i unapređenju političkog okvira koji se odnosi na migracije u regionu Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija). Glavni cilj projekta je osnaživanje OCD da budu efikasni, odgovorni i nezavisni akteri i da poboljšaju svoje kapacitete za dijalog sa institucijama radi uticaja na kreiranje politika i procese odlučivanja. OCD pružaoci socijalnih usluga  će povećati kvalitet usluga koje pruţaju migrantima, kao i sopstvenih kapaciteta. Članovi IRIS mreže razvijaju sveobuhvatne strateške smernice i jasno definišu ciljeve zagovaranja koje treba postići. Projekat podstiče dijalog između državnih organa i civilnog društva koji  će povećati transparentnost, odgovornost i delotvornost politika vezanih za migraije, a kroz jačanje učešća građana u izradi, implementaciji i praćenju zakona, podzakonskih akata i strateškog okvira na državnom i lokalnom nivou.

Projekat je podržan kroz Program Evropske komisije za konsolidovanje regionalnih tematskih mreža organizacija civilnog društva.

Kontakt detalji Iris mreže:

www.iris-see.eu

iris@iris-see.eu

Twitter /IRISsNetwork

Facebook /irissnetwork


Основне информације
Недавна мигрантска криза на Балкану је разоткрила све изазове система управљања
миграцијама, нарочито видљивих у недостатку повезаности међу заинтересованим
странама и успостављању механизама интеграције за мигранте који бораве на територији
ових држава дужи временски период. Постојећа регионална сарадња се посматра само
кроз безбедносну призму у смислу управљања границама и полицијске сарадње, уз
минимално укључивање ОЦД. Лекције које су научене у области управљања миграцијама
треба пренети даље, посебно с обзиром на неизвесност постојећих и будућих миграторних
токова. Стога ће ОЦД остати кључни актери у процесу пружања услуга и залагању за
инклузивније политике у сектору миграција.

Очекивани резултати пројекта
Очекује се да пројектом буду постигнути следећи резултати у циљу доприноса дугорочним
циљевима мреже – повећан квалитет социјалних и правних услуга које пружају ОЦД кроз
активности изградње капацитета и јачање социјалне кохезије локалних заједница путем
иницијатива за умрежавања цивилног друштва, ојачане националне/регионалне координације
ОЦД и јавних институција у управљању миграцијама и утицај на реформске процесе у
региону Западног Балкана, како би се побољшало пружање услуга мигрантској
популацији.


Основне вредности ИРИС мреже су засоване на:

Солидарности
Једнакости
Партиципацији
Друштвеној одговорности
Персонализованим услугама

Чланице мреже се придржавају следећих принципа приликом примене основних вредности:
Допринос активном друштвеном укључивању и друштвеној кохезији кроз промоцију не-дискриминације, једнакост полова, заштите здравља, високог животног стандарда и квалитета живота
Обезбедити једнаке могућности за све и побољшати капацитете појединаца како би активно учествовали у друштву
Поштовање права корисника и развој персонализованих услуга, као и услуга прилагођених конкретним ситуацијама и културама
Промоција отвореног, транспарентног, декомратског и инклузивно управљање, борба против корупције и клијентелизма
Промоција волонтеризма и укључивање волонтера и чланица у све активности ИРИС мреже
Обезбедити добре услова за рад као и пристојно и инклузивно окружење

Doprinos aktivnom društvenom uključivanju i društvenoj koheziji kroz promociju ne-diskriminacije, jednakost polova, zaštite zdravlja, visokog životnog standarda i kvaliteta života

Obezbediti jednake mogućnosti za sve i poboljšati kapacitete pojedinaca kako bi aktivno učestvovali u društvu

Poštovanje prava korisnika i razvoj personalizovanih usluga, kao i usluga prilagođenih konkretnim situacijama i kulturama

Promocija otvorenog, transparentnog, dekomratskog i inkluzivno upravljanje, borba protiv korupcije i klijentelizma

Promocija volonterizma i uključivanje volontera i članica u sve aktivnosti IRIS mreže 

Obezbediti dobre uslova za rad kao i pristojno i inkluzivno okruženje

Posted on Leave a comment

400 Elaborata o pristupačnosti

IRIS MREŽA LOGO

KATALOG JE IZRAĐEN U SKLOPU PROJEKTA KOJI JE PODRŽALA EU 2019-2020.

Katalog “400 Elaborata o pristupačnosti, REVIZIJA PRISTUPAČNOSTI”, Vidan Danković, Udruženja za reviziju pristupačnosti, 2020. godina.

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво. Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз анкету. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруке за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/).