Posted on Leave a comment

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Posted on Leave a comment

PIROT

Пирот

PRIKAZ PODATAKA ГИС ПИРОТ:

@мапаприступачности Награда ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА за укључивање КРАЈЊИХ КОРИСНИКА И КОРИСНИЦА У ПРОЦЕС ДОНОШЕЊА ОДЛУКА О АДЕКВАТНОМ РЕШЕЊУ ЗА ПРИСТУПАЧНОСТ. Награђена иницијатива: Реконструкција централних градских улица.