Posted on Leave a comment

Projekat: Pristupačnost za sve – Accessibility for All

TEKST IZVEŠTAJA U CELINI DOSTUPAN NA ZVANIČNOJ STRANICI ZAŠTITNIKA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE

Посебан извештај Заштитника грађана „Приступачност за све“, октобар 2018.

Poseban izveštaj Zaštitnika građana “Pristupačnost za sve”

Uvod

Cilj projekta „Pristupačnost za sve“ je da unapredi sprovođenje lokalnih politika u oblasti pristupačnosti u skladu sa međunarodnim standardima i na taj način doprinese ostvarivanju pune socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom, starijih i dece kroz povećanu mogućnost pristupa objektima javne namene. Projekat realizuje Zaštitnik građana, u saradnji sa Udruženjem za reviziju pristupačnosti (URP). U okviru projekta, prikupljani su podaci o problemima u vezi sa obezbeđivanjem pristupačnog okruženja u određenom broju opština i gradova izabranih na osnovu saznanja do kojih je Zaštitnik građana došao u ranije sprovedenim postupcima. Prikupljeni podaci su obrađeni i ovaj izveštaj predstavlja zapažanja ekspertskog tima URP-a.

Metodologija

Informacije i podaci o pristupačnosti prikupljani su iz više izvora i koristeći različite metode kako bi se stekao što bolji uvid u stanje u lokalnim samoupravama i institucijama koje su bile obuhvaćene ovim istraživanjem. Jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu JLS) u kojima je vršeno istraživanje bile su: Aleksinac, Apatin, Bela Palanka, Blace, Brus, Dimitrovgrad, Jagodina, Kanjiža, Kraljevo, Lebane, Leskovac, Mionica, Niš, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Svilajnac, Topola, Trstenik, Vladičin Han, Zrenjanin i Žabalj.

Upitnik za samoprocenu pristupačnosti objekata u kojima građani ostvaruju različita prava i usluge poslat je u navedenih 26 gradova i opština na adrese lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, domova zdravlja i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Projektni tim (Zaštitnik građana i URP) dobio je povratnu informaciju u oko 80% slučajeva, što je predstavljalo dobru osnovu za donošenje preliminarnih zapažanja i pripremu za terenski rad. Povrh toga, upitnici za evaluaciju pristupačnosti u tim istim gradovima i opštinama poslati su i na adrese oko stotinu organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima i/ili okupljaju osobe sa invaliditetom. Odziv je bio značajno slabiji nego u anketiranju institucija (samo 15 popunjenih upitnika), ali su odgovori bili mnogo detaljniji i pružili su pregled situacije sa aspekta korisnika i pomogli u formulisanju pitanja za intervjue sa donosiocioma odluka. 

Tokom jula i avgusta, projektni tim je obišao svih 26 JLS i u svakoj od njih obavio razgovore sa predstavnicima lokalnih organa vlasti, pomenutih institucija i organizacija civilnog društva. Cilj ovih razgovora je bio da se dobiju što šire informacije o praksama u pristupačnosti i ostvarivanju prava i usluga osoba sa invaliditetom: da li postoji strateški pristup uklanjanju barijera (komunikacionih, informacionih, arhitektonskih), kakva je saradnja donosilaca odluka sa organizacijama civilnog društva na rešavanju ovog problema, koji su najčešće prepreke koje usporavaju ili onemogućavaju izgradnju pristupačnog okruženja u njihovim sredinama, da li je bilo formalnih tužbi ili pritužbi zbog nepristupačnosti, kakva je situacija sa javnim površinama (parkovi, stajališta javnog prevoza, pešački prelazi, parking mesta) ili uslugama koje ne pruža država/lokalna zajednica (restorani, kancelarije javnih beležnika, bioskopi, trgovine,…) i slično. Pored samih razgovora, značajne informacije prikupljene su i direktnim obilaskom objekata u kojima su smeštene pomenute institucije i administrativnih i uslužnih centara JLS: uočeni su primeri dobre i loše prakse i najčešći propusti u izgradnji i postavljanju elemenata pristupa u objektima, a usmeno su komunicirana i moguća idejna rešenja za prevazilaženje primećenih prepreka.

Kao posledjni izvor informacija, u maloj meri, ekspertski tim je koristio uvid u javno dostupne dokumente (planove, odluke, propise) kako bi se proverile ili bliže razjasnile određene tvrdnje iznesene tokom obavljenih razgovora. 

Nakon obrade i analize svega prikupljenog, ekspertski tim je formulisao svoja zapažanja uz navođenje primera i formulisao preporuke na kraju ovog teksta. Možda treba istaći da se tvrdnje koje su rezultat ovog istraživanja u najvećoj meri poklapaju sa primećenim trendovima u svim drugim JLS koje je URP imao priliku da, kroz realizaciju svojih aktivnosti, poseti u poslednjih desetak godina, a koje nisu obuhvaćene ovim projektom.

Trendovi

Ovaj deo izveštaja iznosi zapažanja ekspertskog tima o najčešćim praksama u pristupačnosti i zatečenom stanju u javnim objektima i površinama u JLS koje su obuhvaćene ovim projektom. Zapažanja su grubo podeljena u tri kategorije: mobilnost (generalna zapažanja o problemima koji onemogućavaju ili otežavaju neprekinut lanac kretanja za osobe sa invaliditetom u lokalnim zajednicama), pristupačnost u praksi (uočeni trendovi o odnosu donosilaca odluka prema pristupačnosti) i institucije (komentari ekspertskog tima o zatečenom stanju u institucijama koje su bile predmet istraživanja:  administrativni i uslužni centri lokalnih samouprava, centri za socijalni rad (u daljem tekstu CSR), Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu PIO) i domovi zdravlja).

Mobilnost

Pristupačnost pešačkih komunikacija i javnog prevoza u gradovima i opštinama koje su obuhvaćene ovim projektom je još uvek nedovoljno dobra i ne odgovara potrebama građana i građanki. Vozila javnog prevoza su uglavnom nepristupačna, stajališta prilagođena za niskopodna vozila su retka ili ih uopšte nema, trotoari se ne održavaju u dovoljnoj meri što pravi nove prepreke, ivičnjaci na pešačkim prelazima se spuštaju samo na rekonstruisanim trotoarima što dovodi do toga da su ivičnjaci sa jedne strane pešačkog prelaza spušteni, a sa drugog ne. Retki su semafori/raskrsnice koje su obezbeđene svim elementima pristupačnosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju na putevima i Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (u daljem tekstu Pravilnik). 

U okviru rekonstrukcije i adaptacije trotoara, pored propisane širine trotoara (180 cm, a izuzetno 120), vodi se računa i o postavljanju taktilnih polja koja služe za samostalno kretanje slepih i slabovidih osoba, ali je primetno da se prilikom projektovanja i ugradnje ne obraća dovoljna pažnja na njihovu funkciju. Ovo se posebno odnosi na obeležavanje pešačkih prelaza i pešačkih komunikacija. Primetan je trend da se otklanjanje arhitektonskih barijera na pešačkim prelazima svodi na to da se ivičnjaci “spuštaju”, “obaraju” ili “zakose”, a ne da se po zvučnoj i taktilnoj signalizaciji usklade sa standardima koji su navedeni u članu 35. Pravilnika. Pored toga, u pojedinim lokalnim sredinama nekada uređene pešačke komunikacije vremenom su postale nefunkcionalne i nebezbedne usled dotrajalosti.  

U Republici Srbiji parkiranje osoba sa invaliditetom uređeno je aktima koje donosi lokalna samouprava. U većini lokalnih samouprava karakteristična je komplikovana procedura za dobijanje dozvola za parkiranje na parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle zloupotrebe, što u praksi stvara nove prepreke za one koji žele da ostvare svoje pravo. U ovom kontekstu, uočeno je da se u velikom broju slučajeva, tamo gde postoje obeležena mesta za parkiranje osoba sa invaliditetom, ona ne planiraju niti obeležavaju u skladu sa članom 36. Pravilnika. 

U proteklih desetak godina uspostavljen je mehanizam Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se kroz stalno otvoren konkurs za udruženja građana pruža podrška uklanjanju arhitektonskih barijera. Montažno-demontažne rampe koje su u najvećem broju slučajeva instalirane zahvaljujući ovom mehanizmu podrške u proteklom periodu, kao rešenje za prevazilaženje barijera sa najmanje zahtevnom administrativnom procedurom, stvaraju novi problem. Nakon višegodišnje upotrebe i izlaganja atmosferilijama, a bez redovnog održavanja, ovi elementi pristupa propadaju i predstavljaju bezbednosni rizik za korisnike. Česti su i slučajevi instaliranih vertikalno i/ili koso-podiznih platformi na ulazu u institucije koje formalno omogućavaju OSI da prevaziđu prepreku, ali je njihovo korišćenje komplikovano, sa stanovišta korisnika. Poseban izazov predstavlja redovno servisiranje i popravka podiznih platformi bilo zbog vlasničkih odnosa (nekada je nejasno ko treba da finansira popravku), bilo zbog toga što kompanija koja je instalirala opremu više ne postoji, a ponekad i zbog proste činjenice da se sedišta sertifikovanih službi koje mogu da izvrše servis ili popravku uglavnom nalaze samo u većim gradovima u Srbiji.

Pristupačnost u praksi

Način na koji se izdvajaju sredstva iz budžeta za pristupačnost zahteva preispitivanje, jer se uklanjanje arhitektonskih barijera i dalje tretira kao socijalna kategorija, umesto da bude planirano kroz deo budžeta koji se izdvaja za infrastrukturne radove. Drugim rečima, lokalne samouprave na ovaj način smanjuju izdavanja za usluge socijalne zaštite i redovno funkcionisanje organizacija OSI na uštrb troškova za uklanjanje barijera i obratno. Stepen saradnje između organizacija osoba sa invaliditetom i lokalnih samouprava različit je od grada do grada i od njega najviše zavisi i uspešnost uklanjanja (informacionih, komunikacionih i arhitektonskih) prepreka u zajednici.

Tokom terenskog rada uočeno je da je u svim lokalnim zajednicama, koje su uključene u ovaj projekat, akcenat nadležnih stavljen na uklanjanju arhitektonskih barijera, dok je problem postojanja informacionih barijera u drugom planu. Tako, na primer, slučajevi instalacija asistivnih slušnih sistema i/ili zapošljavanja osoba koje poznaju jezik znakova u institucijama koje su bile predmet monitoringa su jako retki (četiri objekta od posmatranih 104 imaju instalirane induktivne petlje, a u samo dva rade osobe koje koriste jezik znakova). Taktilne table za informisanje slepih, protivpožarni alarmi koji mogu da se oglašavaju i zvučno i vizuelno, brošure na brajevom pismu, taktilne staze koje olakšavaju komunikaciju kroz objekat i slično – to su sve elementi pristupačnosti koji su skoro u potpunosti zanemareni u opremanju objekata javne namene. Dodatno, prevazilaženje arhitektonskih barijera (postavljanjem rampi, rukohvata, podiznih platformi, spuštanje šaltera…) vrlo često je izvedeno bez svesti o potrebnom nivou usaglašavanja sa standardima i stvarnim potrebama.

Posebno zabrinjava trend da se novi objekti grade, a stari rekonstruišu bez adekvatne primene svih standarda pristupačnosti, jer se tim činom krše osnovni principi Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Zakona o planiranju i izgradnji. Lokalna samouprava na nivou informacija o lokaciji (lokacijski uslovi) vodi računa o principu pristupačnosti, međutim, problem je u tome što investitori, čija je zakonska obaveza da obezbede poštovanje normi i standarda, to usled brojnih drugih obaveza propuštaju da urade. Prilikom rekonstrukcije objekata koji su pod zaštitom Zakona o kulturnim dobrima, uslovi nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za uklanjanje/prevazilaženje arhitektonskih barijera često se ne traže, već se arhitektonske barijere svesno ostavljaju pod izgovorom da je objekat pod zaštitom

Korišćenje informacionih tehnologija u pružanju usluga građanima elektronskim putem je u Srbiji aktuelno godinama unazad. Ova praksa može se posmatrati i kao element pristupačnosti jer osobe sa invaliditetom koje imaju pristup računaru povezanom na Internet, imaju pristup određenim uslugama koje pružaju država, JLS i druge institucije, bez potrebe da izlaze iz kuće i da se suočavaju sa problemom nepristupačnog javnog prevoza i drugim barijerama. Pružanje elektronskih usluga građanima je zapaženo kao dobra praksa i u lokalnim samoupravama obuhvaćenim ovim projektom, iako su mogućnosti koje pružaju informacione tehnologije još uvek nedovoljno iskorištene, na primer u komunikaciji sa gluvim i osobama oštećenog sluha, što bi moglo da rastereti tumače za jezik znakova, kojih nema dovoljno.   

Institucije

Vidljivo je da se značajna sredstva ulažu u pristupačnost usluga primarne zdravstvene zaštite. Ni u jednoj JLS obuhvaćene istraživanjem nije zabeležen slučaj da je ona nekome uskraćena usled nepristupačnosti. Problem je u tome što su objekti u kojima građani dobijaju zdravstvenu zaštitu građeni u godinama pre donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i bez svesti o tome da je, na primer, nelogično da služba fizikalne terapije bude na trećem spratu doma zdravlja bez lifta. Od kada je pomenuti zakon na snazi, uprave domova zdravlja ulažu napor da uz pomoć domaćih i međunarodnih donatora obezbede bar pristupačnost prizemlja u kome su smeštene primarne službe za medicinsko zbrinjavanje. Uklanjanje arhitektonskih barijera jedan je od preduslova za akreditaciju zdravstvene ustanove, ali su neophodna velika ulaganja u infrastrukturu potrebnu za povezivanje spratova liftovima, stepenišnim platformama ili nekim drugim rešenjem u skladu sa evropskom praksom. Treba istaći da Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU) strogo vodi računa o ispunjenju uslova pristupačnosti prilikom obnove i izgradnje javnih objekata.  

Predmet obilaska i analize bile su i CSR i PIO s obzirom na njihov značaj u ostvarivanju različitih prava i usluga osoba sa invaliditetom. CSR su uglavnom smeštene u nepristupačnim i delimično pristupačnim objektima što je bio i povod za postupak koji vodi Zaštitnik građana. Ipak, problem nije toliko izražen jer je u prirodi posla CSR “izlazak na teren”. Ozbiljniji problem predstavlja nepristupačnost objekata/delova objekata koji su u vlasništvu fonda PIO i u kojima se obavljaju pregledi lekarskih komisija za utvrđivanje stepena invaliditeta. Najčešći način za prevazilaženje ovog problema je izlazak radnika/lekara na parking ili u prizemlje zgrade što je neprihvatljivo i sa stanovišta službenika i korisnika, pogotovo prilikom loših vremenskih uslova. Iako se ulažu određena sredstva u rekonstrukciju i adaptaciju objekata fonda PIO, vrlo često se ne postiže željeni efekat.Treba istaći da starije osobe čine najveći broj korisnika usluga CSR i PIO i da njima ponekad i sam izlazak iz kuće predstavlja problem i nije moguć bez ozbiljnih logističkih napora. 

Jedan od čestih problema sa kojima se susreću pomenute institucije jesu nerešeni ili komplikovani imovinsko-pravni odnosi. Neretko se kao vlasnici delova objekata u kojima su smeštene filijale PIO ili CSR (u jednom posmatranom slučaju čak i opštinska uprava) javljaju različiti subjekti, od državnih institucija i preduzeća do udruženja građana i privatnih lica. U takvim slučajevima dogovori oko adaptacije objekata kako bi postali pristupačni za korisnike sa invaliditetom traju dugo ili ih je skoro nemoguće postići.  

Korišćenje sanitarnih prostorija u objektima ovih institucija za osobe sa invaliditetom (bilo da su korisnici usluga ili zaposleni) uglavnom je otežano ili nemoguće: visoki pragovi, uska vrata, nedovoljno prostora za manevrisanje invalidskim kolicima i sanitarni elementi nisu prilagođeni za korišćenje osobama sa invaliditetom. Čak i u objektima koji su u prethodnih nekoliko godina pretrpeli rekonstrukciju, situacija nije značajno promenjena zbog manjka prostora, iako bi spajanjem muških i ženskih toaleta ili drugačijom organizacijom prostora ovaj problem mogao biti prevaziđen. 

Ovde treba istaći da su uslužni centri JLS u kojima građani ostvaruju značajan broj svojih prava i potreba za administrativnim uslugama uglavnom smešteni u prizemlje objekata i da se u njihovoj adaptaciji i opremanju, manje ili više uspešno, vodilo računa o pristupačnosti. One JLS koje imaju veći broj stanovnika i veće budžete, skoro po pravilu, imaju uslužne centre koji su pristupačniji od onih u manjim zajednicama. 

Zaključak i preporuke

Na osnovu analize prikupljenih upitnika o pristupačnosti, obavljenih razgovora sa oko četiri stotine predstavnika lokalnih samouprava, PIO fonda, domova zdravlja, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija i udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom i na kraju direktnim obilaskom institucija u 26 gradova i opština, može se zaključiti da postoji svest kod svih aktera o značaju izgradnje pristupačnog okruženja. U odnosu na period od pre deset ili petnaest godina, situacija po pitanju pristupačnosti je mnogo bolja, iako još uvek nedovoljno dobra. 

Primetan je trend da u sredinama u kojima je aktivan veći broj organizacija OSI koje jasno artikulišu svoje potrebe u komunikaciji sa donosiocima odluka postoji i veći broj prevaziđenih arhitektonskih barijera, pa i uhodani mehanizmi kojima se ovakvi problemi rešavaju. Zbog toga treba posvetiti posebnu pažnju radu na osnaživanju organizacija, njihovoj edukaciji i umrežavanju. U tom kontekstu, treba istaći da se podružnice organizacija OSI u manjim mestima polako gase, jer su im godišnji budžeti nedovoljni za funkcionisanje i njihova egzistencija uglavnom zavisi od entuzijazma nekoliko pojedinaca. 

Sa druge strane, lokalne samouprave ne koriste u dovoljnoj meri mehanizme koji su im na raspolaganju kada je unapređenje pristupačnosti u pitanju. Ukoliko bi se, recimo, pristupačnost uvrstila u strateška dokumenta (npr. Strategija lokalnog i ekonomskog razvoja opštine-grada), tada bi i planiranje godišnjih budžeta JLS moglo adekvatno da odgovori na ove potrebe, umesto da se, kakva je trenutno najčešća praksa, uglavnom oslanja na konkurse za podršku organizacijama civilnog društva. 

Kako je već navedeno, čest problem predstavljaju dotrajali ili nefunkcionalni elementi pristupa (rampe, podizne platforme,…) i neophodno je urediti vlasništvo i obavezu njihovog saniranja i servisiranja pre samog postavljanja. Ovaj problem bi mogao biti prevaziđen ili barem ublažen, kada bi se realizovale inicijative, koje postoje u  pojedinim gradovima i opštinama, da se sve službe od značaja za građane smeste u jedan pristupačan objekat ili da se elementi pristupačnosti (rampe, platforme i sl.) tretiraju kao posebni objekti pristupa u vlasništvu investitora. Ovo drugo bi zahtevalo izmene u Zakonu o planiranju i izgradnji.  

Naredna napomena tiče se nepropisno obeleženih parking mesta za OSI: imajući u vidu da je obaveza da se obeležavanje parking mesta uređuje odlukom lokalnih organa, preporuka je da se pri donošenju tog akta naglasi da obeležavanje mora biti usklađeno sa članom 36. Pravilnika. Činjenica da se parking mesta nepropisno obeležavaju, kao i da se izvode radovi na postojećim ili novim objektima bez poštovanja standarda pristupačnosti govori o potrebi za dodatnom edukacijom – kako za one koji su zaduženi za formulisanje projektnih zadataka u gradskim službama, tako i za arhitekte, urbaniste i one koji te zadatke realizuju na terenu.

U vezi s tim, iako postoje jasni propisi koji definišu primenu standarda o pristupačnosti, oni predstavljaju samo zakonski minimum, pa se nekada u praksi dešava da dosledna primena standarda bude nedovoljna. Potreban je, dakle, dodatni rad na preciziranju određenih standarda pristupačnosti, kao i na podsticanju onih koji ih primenjuju da razmišljaju preko tog minimuma. 

Sistematski pristup čitavom skupu problema iznetim na prethodnim stranama mogao bi da bude i uvođenje elaborata o pristupačnosti u normativni okvir, kao obaveznog elementa pri izradi projektne dokumentacije za izgradnju ili adaptaciju nekog objekta, po ugledu na slična zakonska rešenja. Ako bi se ovaj dokument uveo u zakonodavstvo ili barem u redovnu praksu, predupredile bi se naknadne adaptacije objekata zbog neadekvatnih ili nepostojećih elemenata pristupačnosti. Takođe, ovaj dokument bi olakšao i rad komisije za tehnički prijem objekta, ali i pomogao u primeni dobre prakse i edukacije. Elaborat o pristupačnosti, ipak, izlazi iz okvira ovog projekta i u analizu njegovih potencijalno dobrih i loših efekata u praksi potrebno je uključiti širi krug stručnjaka i donosilaca odluka. 

Na kraju, još jednom treba istaći da resorna ministarstva sarađuju sa JLS i referentnim službama na unapređenju pristupačnosti izgrađenog okruženja, informacija i usluga i da takva praksa odgovara na iskazanu potrebu pojedinaca i organizacija OSI koji su, tokom ovog istraživanja, isticali kako su postojanje usluga socijalne zaštite i rešavanje problema arhitektonskih barijera najvažniji za normalan i dostojanstven život osoba sa invaliditetom.

Udruženje za reviziju pristupačnosti

Beograd, septembar 2018.

Posted on Leave a comment

Svilajnac

Свилајнац

SVILAJNAČKA KARTICA
Свилајнац амблем

ПРИКАЗ ПОДАТАКА: https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/3194/pristupacnost-

ОПШТИНАБР_БМНАЗИВ БИРАЧКОГ МЕСТААДРЕСА ПРОСТОРИЈА У КОЈОЈ СЕ БМ НАЛАЗИБИРАЧКО МЕСТО СЕ НАЛАЗИ1. ПРИЛАЗ ДО ОБЈЕКТА2. ПЕШАЧКИ ПРЕЛАЗ3. ПАРКИНГ МЕСТО  ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ4. УЛАЗ У ОБЈЕКАТ5. ВРАТА НА УЛАЗУ6. КРЕТАЊЕ УНУТАР ОБЈЕКТА7. ФОРМЕ ИНФОРМАЦИЈА И КОМУНИКАЦИЈА СА БИРАЧИМАНАПОМЕНЕПРЕПОРУКЕ
СВИЛАЈНАЦ1ЗГРАДА ОПШТИНЕ СВИЛАЈНАЦ, УЛИЦА СВЕТОГ САВЕ БРОЈ 102холу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачан – постоји рампаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ2ВАТРОГАСНИ ДОМ СВИЛАЈНАЦ, УЛИЦА ВРАЧАРСКА  БРОЈ 2канцеларијау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 1 степеникомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа   – Премостити 1 степеник  на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ3ДЕЧИЈИ ВРТИЋСВИЛАЈНАЦ, УЛИЦА РАДНИЧКА   БРОЈ 4холу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачан – постоји рампаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ4ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУСВИЛАЈНАЦ, УЛИЦА СВЕТОГ САВЕ   БРОЈ 58холу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачан – постоји рампаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ5СРЕДЊА ШКОЛА (ГИМНАЗИЈА)СВИЛАЈНАЦ, УЛИЦАБРАЋЕ ЈУГОВИЋА   БРОЈ 10учионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји није приступачан, има 3 степеника висине 45цмомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа предлаже се израда фиксне или покретне рампе за инвалиде
СВИЛАЈНАЦ6МЕСНА ЗАЈЕДНИЦАСВИЛАЈНАЦ, УЛИЦА 27. МАРТА    БРОЈ 1салау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачан – постоји рампаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ7ОШ “ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ – ЗМАЈ”СВИЛАЈНАЦ, АЛЕЈА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА БР. 6холу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан – постоји рампаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ8ОСНОВНА ШКОЛАКУШИЉЕВОучионица број 1у приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 3 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 3 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом или
СВИЛАЈНАЦ9ЧИТАОНИЦАКУШИЉЕВОчитаоницау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачаномогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ10АМБУЛАНТАБОБОВОхолу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачан – постоји рампаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ11ОСНОВНА ШКОЛАБОБОВОучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан – постоји рампаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ12ОСНОВНА ШКОЛАЦРКВЕНАЦучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан-постоји подизна платформаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ13ОСНОВНА ШКОЛАГРАБОВАЦучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 8 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 8 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ14МЕСНА ЗАЈЕДНИЦАДУБЉЕсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан-постоји рампаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ15ОСНОВНА ШКОЛАТРОПОЊЕучионица прва десноу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 13 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 13 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ16ОСНОВНА ШКОЛАГЛОЖАНЕучионица у приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 3 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 3 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
 
СВИЛАЈНАЦ17ОСНОВНА ШКОЛАВОЈСКАкабинет српског језикау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 5 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 5 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ18ДОМ КУЛТУРЕСУБОТИЦАхолу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 2 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 2 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ19ДОМ КУЛТУРЕЛУКОВИЦАсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан омогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ20ОСНОВНА ШКОЛА СЕДЛАРЕкабинет музичкогу приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 2 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
 – Премостити 2 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
 
СВИЛАЈНАЦ21ДОМ КУЛТУРЕРОАНДАсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан-постоји рампаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ22ОСНОВНА ШКОЛА ДУБНИЦАучионица број 1у приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 3 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 3 степеника   на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ23ОСНОВНА ШКОЛАРАДОШИНучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји приступачан-постоји рампаомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ24ДОМ КУЛТУРЕ РОЋЕВАЦсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  приступачаномогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа  
СВИЛАЈНАЦ25ОСНОВНА ШКОЛАКУПИНОВАЦучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји није приступачан, има 10 степеника висине 150цмомогућен несметан улазак у објекат (довољно су широка, отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа предлаже се изградња фиксне или покретне рампе за инвалиде
СВИЛАЈНАЦ26ДОМ КУЛТУРЕ ПРОШТИНАЦсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 1 степеникомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 1 степеник  на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ27ОСНОВНА ШКОЛА ЂУРИНАЦучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 3 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 3 степеника на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ28ОСНОВНА ШКОЛА ВРЛАНЕучионицау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 9 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 9 степеника на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
 
СВИЛАЈНАЦ29ДОМ КУЛТУРЕ МАЧЕВАЦсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 3 степеникаомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 3 степеника  на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом
СВИЛАЈНАЦ30ДОМ КУЛТУРЕ БРЕСЈЕсалау приземљубез препрека (има спуштене ивичњаке)без препрека (има спуштене ивичњаке)не постоји  није приступачан – има 1 степеникомогућен несметани улазак у објекат (отварају се са лакоћом)у једном нивоуније обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа – Премостити 1 степеник  на улазу у објекат монтажном или фиксном рампом

https://www.instagram.com/opstinasvilajnac/

Posted on Leave a comment

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Posted on Leave a comment

400 Elaborata o pristupačnosti

IRIS MREŽA LOGO

KATALOG JE IZRAĐEN U SKLOPU PROJEKTA KOJI JE PODRŽALA EU 2019-2020.

Katalog “400 Elaborata o pristupačnosti, REVIZIJA PRISTUPAČNOSTI”, Vidan Danković, Udruženja za reviziju pristupačnosti, 2020. godina.

У склопу пројекта “Приступачност као предуслов за инклузију – ревизија приступачности социјалних сервиса за тражиоце азила у Републици Србији” – , на основу истраживања, утврђено је да су услуге социјалне заштите у локалним заједницама ПРИСТУПАЧНЕ особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво. Пројекат је подразумевао прикупљање информација кроз анкету. Овај извештај поред десктоп анализе стања садржи и препоруке за унапређење ситуације. Мониторинг извештај је спроведен уз финансијску подршку кроз пројекат “IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management” финансиран од Европске уније и имплементиран од Иницијативе за развој и сарадњу (IDC) у партнерству са  Arbeiter Samariter Bund из Србије, LIR CD из Федерације Босне и Херцеговине, La Strada из Северне Македоније, ARSIS из Тиране и SOS Podgorica из Црне Горе (https://www.facebook.com/irissnetwork/).

Posted on Leave a comment

SVILAJNAC

Свилајнац

Положај

По матеметичко-географском положају, територију општине Свилајнац одређују следеће координате: 44º19’10” и 44º03’20” с.г.ш.и 21º08′ и 21º25” и.г.д. Најсевернија тачка се налази у атару села Кушиљева, најјужнија у атару села Војске – обе на десној обали Велике Мораве. Најзападнија је у моравском меандру (Лаповски кључ) у атару села Црквенца, а најисточнија на развођу Грабовачке и Врланске реке (село Роанда).

Према административно-територијалној подели, општина Свилајнац припада централној Србији, то јест њеном југоисточном делу, и североисточном делу Поморавског управног округа. Територија општине (326 км2) је неправилног троугластог облика са територијалним продужецима у западном – моравском делу где се, као што је већ речено, налазе најсевернија и најјужнија тачка.
На северу се граничи са општином Жабари, на истоку са општинама Деспотовац и Петровац, на југу са територијом општине Јагодина, а на западу са Баточином и Великом Планом.
Општина Свилајнац припада средњем Поморављу јер се цела њена западна страна ослања на ток исте реке и великим делом чини њену природну границу. Територија општине обухвата и једну мању географску целину, Доњу Ресаву, коју чини доњи ток истоимене реке и њено ушће у Велику Мораву чија је десна притока.
Природне границе општине Свилајнац нису јасно одређене. Брдски предели на североистоку-истоку постепено прелазе у Хомољске планине и Бељаницу (1339 м), а на  југоистоку и југу у Кучајске планине (1243 м). Северозападна област је обележена низијским рељефом и срастањем алувијалних равни Ресаве и Велике Мораве. Чак и западни део територије који највећом дужином границе прати ток Велике Мораве не поклапа се са њом потпуно те не чини стриктну природну линију граничења.
Географски положај општине Свилајнац је веома повољан. Као што је већ речено, налази се у централном делу Србије што јој даје приближно пођеднаку удаљеност од западне и источне границе са суседним државама, ако и пођеднаку удаљеност од северних и јужних граничних прелаза. Положај на десној обали Велике Мораве и у доњем току Ресаве даје изванредне могућности за насељавање становништва, а плодни алувијални наноси пружају могућности за интензивно бављење пољопривредом. Осим тога, долине река су погодне за изградњу саобраћајница и повезивање са другим крајевима земље, те поред и кроз општину Свилајнац пролазе важне саобраћајнице.

Мапе приступачности Општине Свилајнац

PRIKAZ PODATAKA:
@мапаприступачности Награда ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА за активности и иницијативе ПРАВОВРЕМЕНОГ ПЛАНИРАЊА И УКЛАЊАЊА АРХИТЕКТОНСКИХ БАРИЈЕРА Награђена иницијатива: РЕКОНСТРУКЦИЈА ДОМА ЗДРАВЉА.