Posted on Leave a comment

Projekat: Zakonska regulativa i pristupačnost

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobamakonkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Oblast pristupačnosti i zaštite prava osoba sa invaliditetom uređena je međunarodnim dokumentima univerzalnog karaktera i domaćim pozitivnopravnim propisima, uključujući zakone, podzakonska akta i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Međunarodni dokumenti

U nekim međunarodnim dokumentima, na direktan ili indirektan način, osobama sa invaliditetom priznaju se ista prava kao i osobama koje nemaju invaliditet. Iako ne navodi eksplicitno prava osoba sa invaliditetom, tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govori „da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“.

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine, a ista je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine, a ratifikovala 31. jula 2009. godine. Republika Srbija je među prvima ratifikovala pomenutu Konvenciju.

Cilj Konvencije je „da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.“ Ova Konvencija propisuje poštovanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencija pominje termin „razumno prilagođavanje“ (član 2.) pod kojim podrazumeva neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju, ravnopravno sa drugima, sva ljudska prava i osnovne slobode.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom objašnjava da je pojam pristupačnosti vezan za grupu, dok je pojam razumnog prilagođavanja vezan za pojedinca . Praktično, ukoliko se desi da neka osoba ima redak oblik invaliditeta koji nije uzet u obzir prilikom izrade standarda pristupačnosti i da njegova primena ne osigurava pristup za to lice, pristupa se primeni principa razumnog prilagođavanja. Uskraćivanje razumnog prilagođavanja predstavlja akt diskriminacije. Republika Srbija, kao potpisnica ove Konvencije ima obavezu da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedila efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije.

Prema članu 9. Konvencije, pristupačnost predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo puno i ravnopravno učešće u svim sferama života. Republika Srbija se obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, obezbedi pristup fizičkom okruženju, prevozu kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere koje uključuju identifikovnje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.

Takođe, Republika Srbija se obavezala:

  • da utvrdi, promoviše i prati primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje stoje na raspolaganju javnosti;
  • da obezbedi da privatna pravna lica koja pružaju usluge na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom;
  • da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju;
  • da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost.

Termin „druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru” trebalo bi da uključe objekte u kojima se nalaze organi unutrašnjih poslova i pravosuđa, sudovi i zatvori, socijalne institucije, prostori za društvenu interakciju, rekreaciju, kulturne, verske, političke i sportske aktivnosti i trgovinski objekti. „Druge usluge“ treba da uključe objekte poštanskih, bankarskih, telekomunikacijskih i usluga informisanja.

Na nivou Evropske unije ne postoji zakon o pristupačnosti, iako mnoge države-članice imaju takav zakon. Evropski forum osoba sa invaliditetom (EDF) vodi kampanju o usvajanju ovog zakona. Evropski zakon o pristupačnosti predlog je zakona kojim bi se mnogi proizvodi i usluge u Evropskoj uniji učinili pristupačnijima osobama s invaliditetom. Predloženi Zakon o pristupačnosti sastavljen je u obliku direktive, koja je pravno obvezujuća, što znači da države članice EU moraju da primenjuju odredbe navedene u Zakonu. Predlogom je predviđeno da samo određeni proizvodi i usluge treba da budu pristupačni, a to su uglavnom pametni telefoni, tableti i računari, uređaji za kupovinu karata i uređaji za prijavu, televizori i TV programi, banke i bankomati, E-knjige i Internet kupovina.

Zakonodavstvo Republike Srbije

U Republici Srbiji, oblast prava osoba sa invaliditetom, zabrane njihove diskiriminacije i pristupačnosti,  na direktan ili indirektan način regulišu najviši pravni akt – Ustav RS, pojedini zakoni, podzakonski akti i neka od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije, kao najviši i opšti akt, zabranjuje svaki oblik diskriminacije “naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili društvenog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog i fizičkog invaliditeta.“

Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno navodi invaliditet kao jedan od osnova po kojima je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zabranjeno. U slučaju povrede prava, Zakon predviđa mogućnost pokretanja postupka za zaštitu prava pred sudom, ali i  olakšava diskriminisanoj osobi  postupak za dokazivanje povrede ravnopravnosti tako što će, ukoliko učini verovatnim da je tuženi učinio akt diskriminacije, teret dokazivanja će snositi upravo tuženi. Ovaj Zakon ustanovljava poseban organ – Poverenik za ravnopravnost, koji može uz sagasnost oštećenog lica da podigne tužbu. Ukoliko nije pokrenulo sudski postupak, oštećeno lice može da traži od Poverenika pritužbom da donese mišljenje o povredi prava, preporuku o otklanjanju ili rešenje o meri opomene ko ne postupi po preporuci. Ukoliko počinilac diskriminacije ne otkloni povredu  u roku od 30 dana, Poverenik može o tome obavestiti javnost i na taj ga izložiti „moralnoj sankciji“. U istom Zakonu, u članu 17. stav 2. stoji da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti u pogledu usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama i daje mogućnost da se povreda prava po osnovu invalidnosti zaštiti u sudskom postupku podizanjem tužbe, kao i da se može tražiti zabrana diskriminacije, otklanjanje postupka kojim se vrši diskriminacija kao i naknada materijalne i nematerijalne štete zbog povrede. Zakon na identičan način, kao Zakon o zabrani diskriminacije, objašnjava pojam objekata u javnoj upotrebi i javnih površina, dok pod pojmom usluga podrazumeva svaku uslugu koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

Zakon predviđa da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu njihovog invaliditeta. Ovo predstavlja uslov za izdavanje upotrebne dozvole za objekte u javnoj upotrebi.

Zakon u članu 27. zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta i predviđa novčane kazne za prevoznika, (kao i za vozno osoblje, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika) koji odbije da preveze putnika sa invaliditetom.

Član 33. ovog Zakona propisuje da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, kao i da podstiču osnivanje službi podrške radi povećanja nivoa samostalnosti osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu i radi ostvarivanja njihovih prava.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu 2010. godine, propisuje u članovima 23. i 31. mogućnost za poslodavca da koristi meru aktivne politike zapošljavanja, koja se odnosi na prilagođavanje poslova i radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz refundaciju primerenih troškova prilagođavanja njihovih radnih mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka, dok se pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvodjenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.

Zakon o planiranju i izgradnji govori o nesmetanom kretanju i pristupu osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Član 5. ovog Zakona kaže da: ’’Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama’’. Takođe, istim članom je predvidjeno da: ‘’Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad’’.

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama konkretizuje i bliže određuje minimalne tehničke standarde pristupačnosti koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata. Članovi 1. i 2. daju definicije pristupačnosti i objekte na koje se odnosi. Član 1. propisuje da se pristupačnost odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Takođe, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu.

Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu, kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Objekti za javno korišćenje su: ‘’banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski I rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti’’.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisuje u članu 9. da mere za ispunjenje osnovnog zahteva ‘’bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe’’ treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta ne dođe do opasnosti od nezgoda ili oštećenja pri padu ili upotrebi, kao što su klizanje, pad, sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naročito da obezbede pristupačnost i korišćenje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

U članu 3. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora navodi se da stručni nadzor, izmedju ostalog, obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Pristupačnost u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije

Cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine je poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, uz zajedničke aktivnosti svih aktera, koje su usmerene ka uklanjanju prepreka i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu. Jedna od oblasti delovanja je pristupačnost i odnosi se na fizičku i informacionu pristupačnost u praksi.

Umesto zaključka

Na nivou Republike Srbije, pitanja pristupačnosti, direktno regulišu: Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti ovog Zakona.

Jedan od problema je i to što, podzakonska akta drugih zakona, koja su na snazi, nisu u dovoljnoj meri usaglašena sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je precizan u pogledu propisane obaveze da se pristupačnost mora obezbediti objektima i uslugama, svim licima koja se otežano kreću. Npr. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Službeni glasnik RS” br. 48/2012 i 58/2016) propisuje da ugostiteljski objekat u kojem se pružaju usluge i osobama sa invaliditetom, mora da ima ulaz u objekat, kao i vrata, opremu i prostor za manipulaciju u prostorijama koje koriste, dimenzionisane i uređene u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom (član 30.). Iz ove odredbe može se zaključiti da samo neki ugostiteljski objekti mogu da pružaju usluge osobama sa invaliditetom i da su samo oni u obavezi da ispune uslove iz Pravilnika, što predstavlja kršenje međunarodnih i domaćih propisa koji se odnose na poštovanje ljudskih prava.

Posted on Leave a comment

ОНлајнКАМПАЊА

Изабери из базе

http://91.150.92.83/view/index.shtml

Мапа категорија:

Posted on Leave a comment

Србија

https://www.beoland.com/oglas-o-javnom-nadmetanju-radi-otudjenja-gradjevinskog-zemljista-u-slavonskoj-ulici-opstina-zemun/

Primena Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima na organizacije civilnog društva Vlada Republike Srbije je na sednici 10.04.2020. donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u vreme vanrednog stanja (Uredba).

Uredba je u nekim delovima kontradiktorna i nedovršena pa je očekivano izazvala dosta nedoumica i različitih tumačenja, pre svega kada je reč o njenoj primeni na organizacije civilnog društva, tj. udruženja građana, fondacije i zadužbine. Građanske inicijative obratile su se Ministarstvu finansija radi preciznicijeg tumačenja uslova pod kojima organizacije civilnog društva mogu koristiti pogodnosti predviđene ovom uredbom. Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta. Privrednim subjektima u privatnom sektoru smatraju se svi privredni subjekti koji NISU obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19) i to:  rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;  rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica. U zvaničnom odgovoru (pitanje / odgovor br.8) objavljenom u na sajtu Privredne komore Srbije eksplicitno je navedeno da pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava. Na pomenutom spisku korisnika javnih sredstava ne nalazi se nijedno udruženje graĊana, fondacija ni zadužbina. Zakon o porezu na dobit pravnih lica se odnosi i na ona udruženja, zadužbine, fondacije i druge nedobitne organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti, već su u skladu sa zakonom osnovane radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Jasno je da se radi o udruženjima koja su izvršila proces registracije, saglasno sa Zakonom o udruženjima, odnosno Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kao i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kad je reč o određivanju rezidenata u smislu kriterijuma iz Uredbe, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (član 2) predviđa da se rezidentnim obveznikom smatra pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakon takođe prepoznaje i definiciju nerezidentnog pravnog lica Stoga, kao privredni subjekti su definisana rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti, a ne rezidentni obveznici poreza na dobit pravnih lica. U tom smislu, pod uslovima propisanim Uredbom, sva pravna lica koja se u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica smatraju rezidentima Republike Srbije mogu koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom.

KO SU KORISNICI I KOJI SU USLOVI ZA KORIŠĆENJE OVIH MERA? Korisnici ovih mera mogu da budu samo ona pravna lica koja u periodu od 15. marta (uvođenja vanrednog stanja) do dana strupanja na snagu ove uredbe (10. april) nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. Broj zaposlenih iz registra CROSO će se svakog poslednjeg dana u mesecu porediti sa datumom 15.03.2020. U navedeni procenat zaposlenih ne računaju se oni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila, tj.dana stupanja na snagu ove uredbe. Olakšavajuća okolnost je da se u okviru ovog procenta ne uzimaju zaposleni kojima je ugovor na određeno istekao u ovom periodu i sa kojima poslodavac ne želi da produži saradnju. S druge strane, u okviru ovih objektivnih okolnosti nije uzet u obzir ni odlazak radnika u penziju, sporazumni raskid radnog odnosa na zahtev radnika, čak ni smrt radnika. Objašnjenje je da poslodavac ima vremena da zaposli, novog radnika na mesto nedostajućeg.  Pravna lica koja su osnovana i registrovana kod nadležnog organa pre 15.marta 2020.

KOJE MERE SU PREDVIĐENE?

1. Fiskalne pogodnosti Ove pogodnosti odnose se isključivo na zaposlene i ne mogu se koristiti za prihode van radnog odnosa. To znači da ugovori o delu, autorski honorari, honorari za povremeno-privremene poslove, naknade za PIO osnivaĉa i ostala davanja van radnog odnosa nisu obuhvaćena Uredbom. Takođe, Uredbom su obuhvaćene naknade koje idu na teret poslodavca (bolovanja do 30 dana), ali ne i naknade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (bolovanja preko 30 dana, porodiljska bolovanja, itd). Naravno, to podrazumeva da se za ovu grupu zaposlenih ne mogu dobiti ni direktna davanja. Fiskalne pogodnosti obuhvataju:  Odlaganje plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mesece mart, april i maj 2020. godine, odnosno za april, maj i jun 2020. godine ukoliko su obaveze za mart isplatili do dana stupanja na snagu ove uredbe.  Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine. 2. Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru Korisnici prava na uplatu bespovratnih sredstava mogu biti pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja, fondacije i zadužbine smatraju se mikro pravnim licima. Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a pravna lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima (član 19. Uredbe). Isplata ovih sredstava je predviđena u maju, junu i julu mesesu, i to po sledećoj formuli: – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine; – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period. KAKO SE KORISTE OVE POGODNOSTI? Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa oznaĉenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove Uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ova lica imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate, bez uraĉunavanja kamate. Privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom: – za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD dostave do kraja aprila 2020. godine; – za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja maja 2020. godine i – za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD dostave do kraja juna 2020. Selektivna primena mera predviđenih Uredbom nije moguća, tj. nije moguće opredeliti se samo za meru direktne pomoći i nastaviti sa uplatom poreza na doprinose i zarade. Naime, mere su osmišljene kao celina. Shodno navedenom, za mesece u kojima se preko Obrasca PPP-PD pravna lica opredele da prihvataju mere, plaćanje poreza i doprinosa će im biti automatski odloženo. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši plaćanje obaveze koje su odložene i pre roka njihovog dospeća. Ukoliko žele da odlože poreze i doprinose na zarade i prime bespovratnu pomoć za sva tri meseca koja su predviđena Uredbom, pravna lica moraju do 30.04.2020. da predaju Obrazac PP-PPD za mart 2020. (ukoliko nisu zaposlenima isplatla zaradu za mart), odnosno za april 2020 (ukoliko su isplatila zaposlenima zaradu za mart) sa izmenjenim datumom plaćanja na 04.01.2021.godine. U slučaju da pravno lice ne stigne ili iz nekog drugog razloga ne podnese Obrazac PPP-PD do 30.04. 2020, gubi pravo za taj prvi mesec ali ne i za naredne , pa će moći da do kraja maja podnese prijavu za april ili maj , kao i do kraja juna za maj ili juni.

NAČIN ISPLATE DIREKTNIH DAVANJA

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. – Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. – Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban raĉun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu. Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. uredbe. Banka gasi poseban račun zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu Uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave. U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom Uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020.godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u tom vremenskom okviru. Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da: -plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i -izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Sve dodatne informacije možete pronaći u:  Uputstvu za primenu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima 

Najčešćim pitanjima i odgovorima u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima koje je pripremila Privredna komora Srbije. Nakon obraćanja Ministarstvu finansija, Građanske inicijative dobile su zvanično pojašnjenje u vezi sa primenom Uredbe na udruženja, fondacije i zadužbine. Na osnovu toga, ažurirana je vest objavljena na sajtu Građanskih inicijativa, Resurs centra i Facebook, Instagram i Twitter nalozima Građanskih inicijativa 17.aprila 2020. godine.

Osobe sa invaliditetom su se izborile da pristupačnost bude zakonska obaveza organa vlasti (državnih i lokalnih) i svih onih koji pružaju usluge namenjene javnoj upotrebi. Neispunjavanje ove zakonske obaveze je nedvosmisleno diskriminacija osoba sa invaliditetom. To je zakonski okvir.

Polazeći od činjenice da da sistemi za prevazilaženje barijera u mobilnosti i komunikaciji postoje, u šta može da se uveri svako ko sa tom idejom ode u neki od razvijenih gradova, smatram da je potrebno sastaviti listu proizvoda – naš know-how koji bi bio atraktivan lokalnim samoupravama u Srbiji i zemljama regiona. 

Tokom dosadašnjeg rada a najintenzivnije u procesu dodele godišnje nagrade Zaštitnika građana za pristupačnost, upoznali smo se sa raznim inicijativama i problemima ljudi iz pedesetak gradova i opština po Srbiji. Svakoj od ovih samouprava bi trebalo posvetiti pažnju i ponuditi rešenja.

Grad Leskovac – nagrada za doprinos razvoju pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture. Nagrađena je inicijativa pristupačnosti Narodnog muzeja – taktilna izložba. Priča je sledeća: kustosi muzeja su učestvovali u međunarodnom projektu, pristupačnost je izabrana kao tema, došle su kolege iz Evrope i zajedno su osmislili rešenja koja sada muzeju omogućavaju veću interakciju ne samo sa slepim osobama već sa svom decom koja organizovano dolaze u muzej.
Gradovi Sombor i Smederevo – nagrada za doprinos razvoju informatičko-komunikacione pristupačnosti. Sombor je učestvovao u IPA projektu sa općinom Erdut u mapiranju turističkih ruta i instalaciji opreme koja je tehnološki poprilično jednostavna – audio
Grad Loznica – nagrada za doprinos razvoju arhitektonske pristupačnosti

Gradska opština Vračar – nagrada za institucionalnu podrška razvoju pristupačnosti

Priznanje za kontinuiran rad na razvoju pristupačnosti dobila je opština Svilajnac, a posebne pohvale za učešće u javnom pozivu gradovi Vršac, Vranje, Zrenjanin i Novi Pazar, opštine Mionica, Bela Palanka, Raška, Vrnjačka Banja i Paraćin i gradske opštine Pantelej (Niš) i Savski Venac (Beograd).2018:Kruševac, Svilajnac, Novi Sad 2017:Kragujevac, Pirot, Niš. Tokom obilazaka, primetili smo da uglavnom izostaju rešenja za slepe i gluve kao i da rešenja za korisnike invalidskih kolica uglavnom nisu po standardima.

Posted on Leave a comment

Vodič za pristupačnost – koncept

Аутори: Vidan Danković i Aleksandar Janković, maj 2019.

Uvod

U Srbiji se već nekoliko decenija unazad stvara i unapređuje zakonski okvir kojim se reguliše primena standarda pristupačnosti u izgradnji i adaptaciji objekata i prostora javne namene, pa je tako 2013. godine usvojen i podzakonski akt Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osiguravanesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama  (u daljem tekstu Pravilnik). Iako se ovim dokumentom propisuje na koji način i u kojim slučajevima je potrebno implementirati određene elemente pristupačnosti, u praksi je precizna primena standarda pristupačnosti retka, što se može zaključiti i iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana Pristupačnost za sve iz oktobra 2018. godine. Jedan od razloga zbog koga se i dalje grade novi objekti i adaptiraju stari bez svih potrebnih elemenata pristupačnosti ili sa elementima koji nisu izvedeni po standardima jeste i nedovoljno poznavanje članova Pravilnika ili pak njihovo proizvoljno tumačenje (na uštrb primene principa Univerzalnog dizajna) u delovima gde nema preciznih uputstava. 

Predlog strukture Vodiča za pristupačnost, izložen u tekstu u nastavku, trebalo bi da olakša i unapredi praksu primene standarda pristupačnosti u Srbiji. Takođe, Vodič može da pomogne i pojedincima i organizacijama civilnog društva da vrše monitoring primene propisa iz Pravilnika u svojim lokalnim zajednicama, da ukazuju na propuste i argumentovano predlažu nadležnima promene u izgrađenom okruženju u kojem žive.

Udruženje za reviziju pristupačnosti predlaže da se Vodič za pristupačnost predstavi javnosti u formi Internet prezentacije (dizajnirane da bude u potpunosti pristupačna slepim osobama) zbog niza prednosti u odnosu na klasičan štampani format publikacije (knjiga, brošura).

Galerija primera dobre i loše prakse

Jedna u šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta , koji se kreće od blagog do teškog invaliditeta, što znači da postoji oko 80 miliona osoba koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline. Države članice EU su stoga čvrsto su posvećene poboljšavanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom.Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 % viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju. Više od jedne trećine osoba preko 75 godina starosti poseduje oblik invaliditeta koji ih u izvesnoj meri ograničava, a u više od 20% slučajeva ih značajno ograničava . Štaviše, ove vrednosti će neminovno rasti usled starenja stanovništva. Već pomenuta Кonvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (Кonvencija UN), prvi je pravno obavezujući međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava, čiji je potpisnik Republika Srbija od skora se primenjuje širom Evropske unije. Кonvencija UN zahteva od država članica da štite i brane sva ljudska prava i osnovne slobode osoba sa invaliditetom. Prema Кonvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima. To bi se moglo nazvati “Promena paradigme od pacijenta ka građaninu”. Ova promena koncepta invalidnosti i, pre svega, princip baziran na poštovanju prava i sposobnosti osoba sa invaliditetom podrazumeva prelazak sa sistema “kompenzacije” gubitaka usled nastupanja individualnih rizika, na nov pristup u izgradnji bezbednosne mreže zasnovane na razvoju mehanizma za stvaranje jednakih mogućnosti

ONLINE Biblioteka

Pitanja i odgovori /Q&A/

Postavi pitanje 

Povezivanje baze elaborata o elementima pristupačnosti u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Sl.gl.RS br 113/15. /Baza elaborata o primeni elemenata pristupačnosti (baza+log in registrovanih korisnika/ca) – /GovDatabase/

ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ

Mapa: od medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti:

ОДКА
Индивидуални проблемПроблем је у друштву- окружењу
Разлике у способностима чине особому изолованом и неадекватномРазлике у способностима чине ресурс и потенцијал који тежи укључењу
Процена неспособности: ми и они (искључивање)Усмереност ка способности: сви ми заједно (укљученост)
Друштво бира за “њих”Особе са инвалидитетом одлучују о себи
Професионалци знају најбољеСви људи поседују различите врсте знања
Изолација – тежња ка излечењу, зацељењуИнвалид учествује у животу, захтева промене у окружењу и понашању – приступу
Оријентисаност на институцијеОријентисаност на заједницу
Однос базиран на милосрђуОднос базиранам на поштовању људских права и слобода и урођеном достојанству човека
Пацијент/киња односно корисник/цаГрађанин/ка

Pitanje uzročnosti je ono po čemu se stari, medicinski, i novi, socijalni pristup razlikuju. Drugim rečima, prva suštinska razlika je u tome gde se sagledava problem invalidnosti – tj. da li u pojedincu ili u društvu. Razlika između ovako sagledanog problema invalidnosti vodi do daljeg razlikovanja prirode invalidnosti, a zatim do razlikovanja predloženih rešenja za prevazilaženje teškoća sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Predstavljanje razlika osnovnih karakteristika dva modela je od posebnog značaja za razumevanje razlika koje nastaju primenom određenog modela i njegove implikacije na planu unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
Postoji još uvek mnogo prepreka koje sprečavaju osobe sa invaliditetom od punog uživanja njihovih osnovnih prava i koje ograničavaju njihovo učešće u društvu na istim osnovama kao i drugi građani. Neka od tih prava su pravo na slobodno kretanje, na izbor mesta i načina života i puni pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.

PRISTUPAČNO OКRUŽENJE

Iskustva zemalja širom Evrope pokazuju da se problem pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim nacionalnim standardima, može rešiti jedino ukoliko sе shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa decom, starih ljudi, dece) i, zauzvrat podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje.

Univerzalni dizajn i koncept „Dizajn za sve“ podrazumevaju univerzalni pristup okruženju, proizvodima i uslugama koji su uvažavajući, bezbedni, zdravi, funkcionalni, sveobuhvatni i atraktivni. Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruženja koji čini da proizvodi i okruženje budu dostupni svim ljudima što je moguće više, bez potrebe za adaptacijom ili specijalnim dizajnom. Pristupačnost u skladu sa ovakvim pristupom se može postići dugoročnom, sistematskom i kontinuiranom brigom lokalne zajednice, poštujući redosled koraka: od osnovnih, koji se tiču fizičke pristupačnosti, do estetskih, koji čine život ugodnijim za sve. Cilj UD je inkluzivno društvo a učiniti grad pristupačnim za sve kategorije korisnika je višegodišnji posao na koji obavezuju zakoni, strategije i konvencije. Ovaj proces zavisi od mnogobrojnih učesnika, pre svega grada, privrednih organizacija, institucija, medija, organizacija civilnog društva i samih građana.
Evropski koncept pristupačnosti i održivi koncepti izgradnje pristupačnog okruženja ne mogu se, međutim primenjivati ukoliko se šira javnost ne upozna sa njima, odnosno ukoliko građani i građanke Srbije ne shvate da je izgradnja pristupačnog okruženja omogućavanje boljih uslova života za njih i njihovu decu, a ne milostinja za osobe sa invaliditetom.

Prilikom planiranja i projektovanja, potrebno je voditi računa o tome da prilazna pešačka komunikacija povezuje glavni ulaz sa javnim pešačkim i saobraćajnim komunikacijama. Pod i površina tla su čvrsti, ravni i otporni na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu u ravni sa okolnim površinama, sertifikati za protivklizna (antislip) površine i (heelguard) za visoke potpetice su potrebni za profil rešetki. Visina uzdignuća taktilnih pokazivača opasnosti je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja (maksimalno 6 mm) a dovoljno visoko da može da se oseti pod nogama (minimalno 3 mm).  Prilikom promena u visini, pristupačnu prilaznu stazu je potrebno urediti tako da bude bez stepenika, ravna, obezbeđenih ivica minimalno 15 mm u visinu. Ukoliko je pešačka staza uz saobraćajnicu ili biciklističku stazu po kojoj se kreće brže od 10 km 2 preporučuje se minimalna visina ivica 40 mm. Radi bezbednosti svih učesnika i učesnica u saobraćaju, ivični pojas je postavljen čitavom dužinom elementa koji predstavlja opasnost, minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost. Ivični pojas, ukoliko nije prirodan, treba da bude uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%). Ukoliko postoje parking mesta rezvisana za osobe sa invaliditetom, pristupačna parking mesta bi trebalo da se nalaze maksimalno udaljena od blizine ulaza u objekat 25-50 m. Najbolje rešenje je da pristupačna staza bude sigurna i van puta kojim idu vozila. Broj parking mesta – jedno mesto na svakih 25, i 2% za parking prostore sa 500 i više mesta. Кod nas je to 5% i zavisi od namene objekta. Minimalna širina parking mesta je 3500 mm. Кao najbolje rešenje predlaže se širina od 2600 mm, sa širinom pristupačnog prolaza 1500 mm. Vertikalna i horizontalna signalizacija neophodna je za obeležavanje svih parking mesta. Najbolja svetska praksa je da se istakne broj telefona uprave zgrade kako bi se prijavilo narušavanje pravila parkiranja. Rukohvati su neophodni sa obe strane rampi i stepenica. Na rampama su rukohvati dvovisinski, neprekidni i prijatni na dodir. 

Zakonski nivo pristupačnosti prilaza – Univerzalni dizajn/Dizajn za sve*

Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 50 mm u odnosu na pešačku površinu. Nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6000 mm)

Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju.

Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
 

Rampe duže od 6000 mm, a najviše do 9000 mm u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi sа odmorištima najmanje dužine 1500 mm razmer 1:50 (2%)

Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2 Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5 Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10  Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12 Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%) Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%) Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20 Maksimalni padajući nagib rampe je od 1:12 – 1:16 Rampa ima ravan prelaz od kosine do susedne površine.
 

Najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m. Za visine preko 760 mm preporučuje se upotreba liftova.

Najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 900 mm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi minimum 1500 mm, sa  
podestom od minimum 1500 mm; Rampe na ivičnjacima ne treba da imaju rukohvate.

Vidljiva, zvučna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
 

Rampe

su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 50 mm, širine 50-100 mm; Površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; Površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; Za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; Podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 1500 mm sa 1700 mm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; Izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 760 mm;
 

Rampa je stabilna, čvrsta i otporna na klizanje. Najmanja čista širina rampe između rukohvata je 900 mm. Na početku i kraju rampe potrebno je obezbediti ravno odmorište 1500 sa 1500 mm, kao i tamo gde rampa menja pravac. Odmorišta dimenzija 2400 sa 2400 mm se preporučuju za elektromotorna kolica. Traka u kontrastnoj boji treba da stoji na vrhu i podnožju rampe.  Ravna odmorišta na rampi treba da su napravljena tako da se voda odliva sa njihove površine.
 

Rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 300 mm ispred početka i iza završetka rampe; Rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; Boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica. Rukohvati su dvovisinski. Rukohvati su prečnika 40 mm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; Rukohvati su postavljeni na dve visine, od 700 mm i od 900 mm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 300 mm, sa zaobljenim završetkom; Na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; Ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 2500 mm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza
na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa
taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja.

Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu: 

Uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  -širine od 600 do 1200 mm postavljeni na minimum 600
mm od ruba elementa koji  predstavlja opasnost postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne bi predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima  kada je spušten ivičnjak. Kombinacija taktilnih uočljivih pokazivača obavezno se primenjuje na pešačkim prelazima kada je spušten ivičnjak. Taktilni uočljivi pokazivači pravca olakšavaju orijentaciju u otvorenom prostoru i pokazuju kojim putem treba ići a sastoje se od neprekidnih brazda. Taktilni pokazivači opasnosti treba da budu:  a. uočljivije boje u odnosu na boju okruženja (kontrast od najmanje 70%),  b. širine od 600 do 1200 mm  c. postavljeni na minimum 600 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost d. postavljeni čitavom dužinom i širinom elementa koji predstavlja opasnost.

Lista za proveru

PRILAZ:

  1. Pod i površine tla su čvrsti i otporni na klizanje
  2. Pod i površine tla ne treba da su previše reljefne
  3. Pod i površine tla stvaraju minimalnu refleksiju
  4. Promena u nivou između 0 i 6 mm: može biti vertikalna
  5. Za vertikalne uspone od 6 do 15 mm nagib od 1:2
  6. Za vertikalne uspone od 15 mm do 50 mm nagib 1:5
  7. Za vertikalne uspone od 50 do 200 mm nagib 1:10 
  8. Za vertikalne uspone od 200 do 760 mm nagib 1:12
  9. Nagib koji se ukršta sa drugim nagibom prilaza ne treba da prelazi razmer 1:50 (2%)
  10. Padajući nagib prilaza ne prelazi razmer 1:20 (5%)
  11. Padajući nagib prilaza postaje rampa ili rampa na ivičnjaku ako je strmiji od 1:20
  12. Kanali za odvod atmosferskih voda u kanalizacioni sistem moraju biti obezbeđeni rešetkama kada su upravne na primarni pravac kretanja.
  13. Rešetke u pešačkom delu imaju razmak širine ne veće od 13 mm. 
  14. Rešetke u pešačkom delu treba postaviti tako da je dužina vertikalna u odnosu na primarni pravac kretanja.
  15. Minimalna čista širina kod polukružnog okreta pomagala za kretanje je 1200 mm.
  16. Minimalna čista širina spoljašnjih prilaza u kojima postoji promena u kretanju do 90° treba da je od 1200 mm do 1800 mm
  17. Spoljni prilazi uz kolovoze treba da su odvojeni od ivičnjaka pokazivačima opasnosti.
  18. Površina osnove taktilnih pokazivača opasnosti je u ravni sa okolnim površinama a visina taktilnih tačaka je dovoljno nisko kako ne i
    predstavljale opasnost od saplitanja a dovoljno visoko da mogu da se osete đonom.  (Najbolja međunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna, mart 2006., Globalni pregled, dopunjeno izdanje 2010. godine.)