Sale!

ELABORAT 003 Smernice za primenu Dizajna za sve u okviru međuopštinske saradnje

200,00 CHF 180,00 CHF

1,00 CHF Cashback

Description

Предмет овог елабората су смернице за примену Дизајна за све у оквиру међуопштинске сарадње. Смернице се израђују у оквиру пројекта “Успостављање међуопштинске сарадње у циљу оснивања сервиса подршке у мобилности и комуникацији.”

Kонцепт Дизајна за све чини ослонац стварању окружења за све и представља приступ у којем сви производи, окружење и комуникације приступачни најширем могућем спектру корисника и нашој заједници без обзира на способности, године и различитост. Дизајн за све је дизајн за хуману разноврсност, друштвену инклузију и једнакост. 

У циљу да се реше проблеми приступачности, различити концепти и дизајнерски принципи су развијени и промовисани у склопу концепта „Универзални дизајн, Инклузивни дизајн и Дизајн за све“. Иако сви концепти имају исти циљ, сви они имају различиту улогу, услове и начин стварања решења приступачности. Напори да се осигура приступачност без баријера у простору који је већ изграђен и обликован представља велики изазов а изражен је у општим циљевима:

1. подизање свести о потреби свеобухватне приступачности

2. иницирање иновативних решења путем приступачнијег и одрживог окружења

3. добра пракса и пројектантска упутства по питању свеобухватне приступачности у циљу да се омогући најширем могућем спектру корисника независна и неометана употреба јавног простора и услуга.

Дизајн за све се базира на следећим принципима:

Приступ Свако би требало да буде у могућности да уђе у објекте или јавне површине, без туђе помоћи, са лакоћом и без осећаја стида.

Употреба Свако би требало да је у могућности да користи објекте и јавне просторе са подједнаком лакоћом. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објекатима не смеју да отежавају коришћење једној особи у односу на другу.

Задовољство Свако заслужује право да ужива у окружењу.

Безбедност Свако има право да живи, ради и да се одмара у безбедном окружењу. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објектима морају да омогуће безбедност свакој особи.

Обзирност Свако заслужује да му се посвети подједнака пажња од стране оних који одобравају, пројектују, граде, одржавају и управљају објектима и јавним просторима.

Свако је онеспособљен од стране окружења у неком периоду свог живота. Старија особа или особа са проблемима дисајних путева, особа са сломљеном ногом или са проблемима у леђима, свака од њих ће пењање уз степенице доживети као јако компликовано или немогуће. Мала деца често не могу да дохвате кваке или прекидаче за светло. Са ишчашеним ручним зглобом немогуће је одврнути већину славина. Високи ивичњаци су тешко савладиви са дететом у колицима. Примера је безброј. Инвалидитет је део свакодневних искустава.

Историјски гледано, приступи ка изграђеним срединама за особе са било каквим инвалидитетом сматрало се „посебним потребама“. Већина људи се снађе у „нормалном“ окружењу. Мањи број не. Овакав поглед, да се „нормално“ окружење прилагоди тако да одговара и особама са оштећењем било које врсте, али само у разумној мери, дефинисана је од стране људи који немају знатна оштећења. Оваквим ставом приступачност је третирана као допуна на тему. Објекат је изграђен за „нормалну“ особу. Тек се касније појављују допунски садржаји попут лифтова, рампи, већих санитарних просторија и тактилних упозорења на степеништима како би се побољшао приступ за људе са инвалидитетом.

Свеобухватнији прилаз био би да се размишља у оквиру услова „универзалног“ права на приступ и потражити начине да се побољша приступачност и коришћење за свакога. Оваквим начином размишљања сви су на добитку а не само они који имају оштећења. Врата која функционишу на прикладан начин, сразмерни ходници, прикладно испројектоване санитарне просторије, лако читљиви знаци итд. Корист имају сви. Приступачност за сваког постаје норма.

Као и многи други добри пројекти, универзални приступ требао би бити неприметан. За зграде је најбоље да имају благ или раван приступ, раван улаз, равне подове и лифтове који воде од спрата до спрата са звучним и додирним индикаторима. Такав приступ је благ, једноставан, увек употребљив и неприметан. Са друге стране платформа која је придодата улазном степеништу је веома видљива и изискује додатни напор, помоћ и више времена. Исто тако, може довести у незгодну ситуацију особу која је користи док остали чекају на врху степеништа. У отвореном окружењу, спуштени ивичњаци на раскрсницама се постављају због корисника инвалидских колица али исто тако служе и за дечија колица. Тактилна упозорења на плочницима и звучни сигнали на раскрсницама, превасходно су били постављени за људе који имају оштећење вида али уједно чине прелазак улице безбеднијим за све. Ови садржаји су достигли други вид неприметности, данас су толико универзални да их ни не примећујемо.

Ми користимо сва наша чула да би доживели окружење; миришемо свеже покошену траву, чујемо жубор потока, осећамо благи поветарац на лицу и гледамо прошаране трагове сунчеве светлости кроз гране дрвећа. Ретко кад осећамо укус нашег окружења али када користимо чуло укуса, све је бољег укуса у окружењу које задовољава остала наша чула. Средина која стимулише само једно од чула а остала занемарује је сама по себи осиромашена. Чуло вида се сматра као основно чуло за доживљај и комуникацију са околином. Ипак, нико не доживљава окружење само уз помоћ вида. Слух је наше најтродимензионалније чуло. Не можемо да видимо шта је иза нас али га можемо чути. Природни грађевински материјали имају посебан мирис, дају идентитет соби и употпуњују карактер и доживљај те собе. Осећај употребљеног материјала може да обогати карактер простора. На додир, материјал има одређену текстуру и температуру, препознатиљив рукопис. Углачани челик је хладан, тврд и гладак. Дрво је топлије и нежније на додир. Текстил још више. Материјале можемо осетити и без додира по начину на који они апсорбују и рефлектују топлоту и звук. Ако је једно чуло оштећено или га нема, остала чула надокнађују тај губитак. Нпр. за људе са оштећеним видом звучно и додирно окружење доминира.

1

Покретљивост

Распон могућности:

Свачији ниво покретљивости се доста разликује. Током живота, од детињства до старости. На покретљивост утичу животно доба, здравствено стање, болест или незгода, па чак и одређена врста активности. Покретљивост може бити повећана као код атлете или смањена као у случају жене у другом стању. Утицаји на покретљивост могу бити незнатна или озбиљна, привремена или трајна. Пример за незнатни утицај је ношење тешког терета које би отежало кретање и особи која је у доброј физичкој кондицији. Ишчашен зглоб, иако је само привремено стање, изискује употребу штака неколико недеља. Скучене просторије са санитарним уградним елементима, за особе које користе штаке или инвалидска колица могу бити компликоване за коришћење. У најозбиљнијем случају покретљивост може бити таква да особа није у стању да се креће без туђе помоћи.

Историјски гледано, за „особе са посебним потребама“ од стране пројектаната сматране су само оне особе које су у инвалидским колицима. Међутим, у било ком тренутку 20-25% људи има “ограничену” покретљивост. Само један део овог процента користи инвалидска колица. А како су њихове потребе веће, обезбеђивањем адекватног простора за њихове потребе уједно обезбеђујемо и простор за остале.

Просторне потребе су само почетна тачка јер се морају узети у обзир и сви остали аспекти везани за покретљивост приликом пројектовања објекта, укључујући и завршни слој пода, одабир браварије и детаљи на степеништу. Приликом пројектовања објекта и пажљивог разматрања свих аспеката покретљивости,  корист може имати велики број људи а не искључиво особе које користе инвалидска колица.

Помагала за кретање:

Просторне потребе, приликом употребе помагала попут штака, ходалица и инвалидских колица варирају. Потребе за особе које користе штаке или штап нису толико захтевне али ти људи више од осталих имају потребу за рукохватима на степеништу, рампама и у ходницима, као и завршни неклизајући слој пода. Ходалице захтевају мало више простора и компликовано их је користити на рампама. На површинама под нагибом ходалица или нагиње ка или од корисника што је чини мање стабилном.

Стандардна ручна инвалидска колица су 660мм ширине и 1065 дужине. Минимални простор за маневрисање је 750×1200мм чиме се омогућава лакши бочни покрет руку и слободан простор испред држача за ноге на колицима. Минимални простор за корисника инвалидских колица и пратиоца је 750×1600мм. 1800мм је пречник круга који омогућује окрет од 360 степени у једном потезу.1500мм је пречник круга који је потребан за окрет у три потеза.

Имајући у виду да приступ објекту и самим просторијама мора бити адекватан за сваку ситуацију, није препоручљиво ослањати се на минималне препоручене димензије јер многи људи користе колица која су или већа или мања од стандардних. На пример, постоји широк избор колица на електрични погон које је могуће користити у затвореном простору, напољу или комбиновано. Већина захтева 1800мм пречник круга који је потребан за пун окрет. Електрични скутери су већих димензија, јер се генерално користе ван куће а понекад по потреби и у затвореном простору.

Специјалне столице користе се у различитим ситуацијама, укључујући и као средство за евакуацију у случају пожара или у авиону.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

У спољном окружењу:

  1. Избегавати дугу путању кретања и нагибе. Раздаљина и нагиб за већину људи који су у покрету не представља проблем али за особе са ходалицом или у колицима може представљати немогући задатак.
  2. Неке завршне подлоге попут шљунка или лоше одржаване стазе представљају опасност и могу онемогућити коришћење инвалидских колица.
  3. На тротоару чак и минимални ивичњак може бити опасан и представљати непремостиву препреку како за пењање тако и за силажење

Унутар зграда:

  1. Дуге хоризонталне раздаљине могу бити напорне и опасне
  2. Отварање и затварање врата је често компликовано
  3. Двокрилна уска врата могу посебно отежати кретање особама које носе ствари, иду у пратњи мале деце или су у инвалидским колицима.
  4. Просторне потребе за особе у колицима су веће него код људи који се слободно крећу. Инвалидска колица су гломазна и тешко пролазе кроз скучен простор. Ово треба имати у виду када су у питању мањи простори као ходници и тоалети.
  5. Степенице и степеништа могу бити компликоване или непремостиве препреке.
  6. Неке подне површине, поготову дебели теписи могу успорити покрет и онемогућити покретање колица.
  7. Друге подне површине као клизаве плочице или углачани линолеум, дрво или подови од синтетичких влакана такође могу представљати опасност људима који се крећу.

Да би се олакшало кретање људи како у спољашњем окружењу тако и унутар објеката, приликом пројектовања ходника, отвора за врата, стаза, степеништа, рампи и лифтова треба имати у виду све горе наведено.

Просторне потребе:

Стаза или ходник 1800мм ширине, омогућава особи у инвалидским колицима несметан пролаз поред друге особе у колицима или особе која хода уз помоћ штака.

2

Чуло слуха

Распон могућности:

Домашај слуха варира од особе до особе и то од истанчаног, па све до потпуног губитка истог. На средини распона су људи који имају потешкоћа са тоналитетом просечног људског говора или не чују поједине фреквенције.

Многе особе са оштећеним слухом могу да читају са усана. Читање усана је лакше када особа прича нормалним тоном а постаје теже када особа подигне глас или виче, пошто им покрет усана постаје изобличен. Особе које заправо немају проблем са слухом, могу имати потешкоћа да чују неког који тихо говори, неког који говори у бучном окружењу или неког који има говорну ману. За неког који чита са усана или користи језик знакова добар вид и близина особе која говори је битна. Оптимална удаљеност онога који чита од оног који говори за читање се усана је 900-1800мм, док језик знакова може да се прочита и на удаљености од 15 метара за оне који имају добар вид.

Слушна помагала:

У многим јавним објектима већина популације има користи од инсталирања и коришћења система за јавно оглашавање. Многе особе оштећеног слуха користе слушне апарате. У згради звучна индукциона петља или инфрацрвени систем преноси звук у одређеном распону омогућавајући особама са слушним апаратима да у том распону приме појачано озвучење. Индукционе петље се могу набавити по популарним ценима и не заузимају простор.

Различити модели телефонских додатака и услуга су доступни. То укључује и индуктивне спојнице које се уграђују у говорнице, звучнике и за потпуно глуве особе текст телефони који омогућавају куцање и пренос информација у писменој форми. Данас, многе  глуве особе у све већој мери користе факс машине, текст поруке на мобилним телефонима и е-маил. Видео-телефонске услуге су у плану.

У многим објектима где постоји систем чекања или где постоји систем јавног оглашавања (нпр. банке, супермаркети, станице, здравствене установе и општине) комбиновани видео звучни систем помаже особама са оштећеним слухом. У згради где станује глува особа могуће је инсталирати видео систем која ће омогућити визуелну идентификацију посетиоца пре него што се врата отворе. Глувом посетиоцу такође овај систем може бити од помоћи. Стога безбедосни системи би требало увек да имају визуелну и звучну сигнализацију.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

Лични или фактори средине могу да доведу до оштећења слуха. Решавање конфликтних потреба и одабир одговарајућих акустичних материјала представља изазов приликом пројектовања зграда. Употреба изолационих, апсорбујућих материјала, заједно са против пожарним и хигијенским условима може знатно побољшати акустичност средине.

  1. Све битне информације требало би пренети како визуелно тако и звучно.
  2. Комбиновани аудио/визуелни алармни систем је најефикаснији у свим околностима. Они су неопходни на свим јавним местима и у зонама где је ниво буке толики да блокира звучни аларм.
  3. Против пожарни системи, звона на улазним вратима, интерфони и телефонски системи могу бити надограђени светлећим ефектима, вибрирајућим улошцима или другим помагалима на додир.
  4. У бучним јавним просторијама и банкама, преградни простор за разговоре треба одвојити од бучне зоне.
  5. Звучне индукционе петље требало би инсталирати у црквама, биоскопима, конференцијским центрима и аудиторијумима.
  6. Шалтерске индукционе петље треба инсталирати у банкама, билетарницама, на инфо пултовима и на рецепцијама.
  7. Мобилне петље могу се користити у мањим просторијама за састанке или зонама у  којима није могуће јавно оглашавање.

3

Чуло вида

Распон могућности:

Чуло вида, може се кретати у распону од оштрог  па све до немогућности да се разликује тама од светлости. Између, постоје људи који користе наочаре привремено или стално и људи чије је поље вида делимично мутно или блокирано.

Помагала за људе оштећеног вида:

Поред опреме коју користи већина популације, попут ноћног визира, наочара или контактних сочива, употреба белог штапа или пса водича у великој мери могу помоћи људима са знатно  оштећним видом.

Бели штап се углавном користи као да се мете испред себе са једне на другу страну да би се детектовале како промене у висини тако и ниске препреке испред саме особе. Ипак, то неће детектовати предмете изнад главе, попут грана дрвећа, ниско постављених висећих знакова, ниско поствљених греда и висећих кухињских елемената. Друге препреке попут притворених врата и отворених врата на колима, примећују се тек када је већ касно.

Особи са псом водичем потребна је слободна ширина од 1100мм. Пролаз кроз врата може бити компликован поготово ако се врата сама затварају. Пси водичи требало би да имају приступ свим зонама у згради, укључујући и ресторане, /одељак9.8. Пројектанти би требало да имају у виду да пси неће ходати по подним решеткама или зупчастим површинама попут пресованог метала са низом оштрих ивица. Пси водичи нису кућни љубимци тако да их не треба ометати док обављају своју дужност.

Пружена помоћ од стране људи који виде, изводи се тако што помагалац хода за нијансу испред особе са оштећеним видом која, истовремено своју руку држи на рамену помагаоца. Ходање један поред другог захтева простор ширине 1200мм. Када се пролази кроз врата или друге отворе, оба човека најчешће иду један за другим чиме се помаже особи са оштећеним видом да осети сам пролаз.

Многе особе са оштећеним видом избегавају неке помоћне просторије или средства попут покретних степеница, где би могло доћи до повреда проузрокованих  заглављивањем.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

  1. Сналажење у отвореном простору је подпомогнуто стратешки постављањим садржајима попут носача светиљки и фонтанама, променом текстуре материјала и профилисањем путоказа у оквиру великих отворених простора.
  2. Једноставан, логичан распоред просторија у објекту помаже свима а  поготово користи од њега имају особе оштећеног вида. Логично позиционирање намештаја или елемената помаже им да се оријентишу и лоцирају у оквиру просторија.
  3. Треба обезбедити да приликом улаза у јавни објекат рецепција буде прва на шта се наилази, пре него рецимо степениште или ходник који води до рецепције. Размишљати о детаљима: сушач за руке треба да буде близу лавабоа, а прекидачи за светло близу квака на вратима. Конзистентност приликом пројектовања детаља кроз цео објекат је од суштинског значаја, тако да диспозиција уобичајених помагала попут прекидача за светло и струју не мора поново да се открива у свакој просторији.
  4. Добар ниво осветљености, равномерно распоређеним, помаже свима.
  5. Контролисање одсјаја доприноси свима.
  6. Обезбедити директно осветљење у појединим зонама.
  7. Обезбедити одговарајуће додирне путоказе на завршним подним слојевима ради идентификације различитих зона.
  8. Прекидачи за светла и кваке на вратима требало би да буду у контрасту са површином на којој се налазе чиме би се омогућило њихово лакше проналажење. Избегавати украсне радове или шаре које би могле бити збуњујуће.
  9. Користити профилисана слова и бројеве на плановима, за ознаке спратова у лифтовима и на знаковима који уопштено помажу слепим и делимично слепим особама.
  10. Уградњом комбинованих звучних и визуелних индикатора на разним кућним и вањским апаратима као што су зидни држачи, банкомати, у радњама, чекаоницама, пешачким прелазима (додирна идентификација је најбитнија), на кућним апаратима попут шпорета у специјализованим објектима за самостално становање особа са инвалидитетом где је то лако уградити, помоћи ће се не само особама оштећеног вида, већ и деци и осталима.

4

Дисање

Распон могућности:

На квалитет дисања могу утицати дим, штетни гасови добијени испаравањем синтетичких и пластичних материјала, синтетичке фарбе, прашина добијена из индустријских процеса или здравствено стање особе. Већина становништва проводи велике део свог времена у затвореним просторијама тако да је квалитет ваздуха у тим просторијама постао забрињавајућа ставка широм Европске уније. Свака седма особа озбиљно је угрожена свакодневним нивоом прашине и гаса у кући, на радном месту и на другим местима која уобичајено не сматрамо опасним или штетним. Процеси у индустријским постројењима налазе се у центру пажње законске безбедносне регулативе која контролише квалитет ваздуха.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈEКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

  1. Завршни слојеви зидова, подова и намештаја, стварају и скупљају прашину. Изаберите завршне слојеве које се лако чисте и не сакупљају прашину.
  2. Многи завршни слојеви на синтетичкој бази који се налазе на зидовима, подовима и плафонима, као и дрвени или зидарски елементи који садрже отровна заштитна средства доприносе отровним испарењима.
  3. Избегавати украсне детаље који ће скупљати прашину и отежати приступ при чишћењу као што су  греде и испупчења.
  4. Намештај са удубљењима и неприступачним угловима могу бити недоступни за чишћење и да скупљају прашину.
  5. Коришћење фарбе на алкалној бази требало би да се одради у одређеним условима.
  6. Одржавање релативне влажности ваздуха на нивоу испод 45% спречава појаву гриња и стварања буђи.
  7. Чишћење треба заказативати редовно ради смањивања штетних утицаја.
  8. У спољним условима, башта са ниским алергеном код особа подложних томе, смањује интензитет напада проузрокованих астмом или алергијом на полен.

Обухват, стисак

Распон могућности

Просечан обухват или стисак шаком је довољан да би се захватила квака, чесма, димер прекидачи итд. Јачина стиска шаком може бити умањена разним специфичним оштећењима али исто тако и деловањем у свакодневним ситуацијама, попут мокрих руку приликом прања, што никоме није страно.

Такође, дечије руке су мање и нису толико снажне као у одрасле особе.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

  1. Код аутоматских врата хватање ручке није потребно. Врата где ручке раде по принципу полуге, лакше се користе него она код којих су ручке обле.
  2. Обезбедити да профили и димензије рукохвата буду једноставног облика на степеништима, рампама и ходницима ради једноставнијег коришћења.
  3. Једноручне славине су популарније, не само зато што је потребна мања снага обухвата и стиска, већ може и да се избегне могућност таложења прљавштине на њима.
  4. Разне командне табле су лакше за употребу ако су већих димензија и ако је простор између прекидача већи. Ово се односи и на прекидаче за светло и утичнице на шпоретима, машинама за прање веша и другим електричним уређајима за кућу.

06 Висина

Распон могућности:

Распон варира. Не постоји стандардна висина човека. Пројектант мора имати у виду цео распон од малог детета до одраслог човека, покретног или у инвалидским колицима. Посебну пажњу требало би посветити висини санитарија и осталих уградних елемената. Није циљ да се сви елементи спусте да би се задовољила једна група људи на уштрб других, већ да се обезбеде уградни елементи на одређеним висинама које би одговарале свима. Неке врсте објеката попут основних школа и обданишта захтевају специфичне мере у односу на висину санитарних и других уградних елемената.

Чиста спратна висина је битна, поготову за људе са оштећеним видом који могу да се сударе са ниским гредама или подножјем степеништа. Напољу, треба имати у виду да људи користе кишобране. Ниво очију утиче на позиционирање знакова, огледала и прозорских пречага. Полице требају да буду 700-1300мм изнад нивоа пода да би одговарало што већем броју корисника. Закачаљке за капуте треба поставити на висини  1200-1700мм од пода. Прекидачи за струју и светло као и контролне табле треба да буду на висини 900-1200мм од пода. Висина столова мора бити 700мм да би особе у инвалидским колицима имале несметан приступ за обедовање или рад.

У свим фазама пројектовања, пројектант би требало да има у виду потенцијалне ефекте које његове одлуке имају на људе који ће највероватније користити те просторије.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

  1. Обезбедити висину од 2200мм
  2. У јавним објектима треба имати пултове, радне површине и рецепције са  две различите висине, како би били приступачнији особама које седе или су у инвалидским колицима.
  3. Код санитарне јединице у низу, у тоалетима, једна од шест тоалет шоља треба да буде на одговарајућој висини за децу.
  4. Код писоара у једном низу, сваки шести би требао да одговора висини за дечаке (380мм)
  5. Исто треба урадити са сушачима за руке
  6. Судопере различитих висина могу се данас набавити по популарним ценама које одговарају стандардним кухињама или становима прилагођених људима са инвалидитетом.
  7. Прекидачи за светла и контролне табле морају бити на 900-1200мм од пода
  8. Оптимална висина полица је 700-1300мм
  9. Слободан простор испод столова треба да буде минимум 700мм

Когнитивни проблеми

Једноставност у просторном плану и функционалност објекта, са конзистенцијом у планирању и асоцирању помоћу боја, побољшава читкост објекта.

Особе са потешкоћама у учењу, лакше ће се самостално снаћи ако је распоред просторија зграде логичан.

У сложенијим срединама као сто су робне куће, болнице, тржни центри, центри забаве, велики хотели и банке, инфо пулт и јасне ознаке би требало обезбедити.

Обучено особље представља подршку.

Овакве мере, одговарају свима али су од суштинског значаја и за људе који, кад се нађу у непознатом окружењу или када су им процедуре непознате, се лако збуне.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ:

Стремити ка једноставним просторним плановима објекта и функционалношћу.

Трагати за конзистентношћу приликом пројектовања детаља и асоцирању помоћу боја. На пример, зелени знаци указују на безбедност, жути на опасност а црвено на узбуну.

Знаци би требали да буду јасно видљиви и што једноставнији, са нагласком на симболу, цртежу пре него на тексту.

У објекту са само једним лифтом и степеништем, треба избећи пројектовање стаклених површина јер их се много људи плаши.

Приступачност не угрожава архитектуру – она је побољшава. У складу са позитивним променама у урбаном планирању, пројектна решења треба да буду компатибилна са различитим потребама, гарантујући употребљивост, сигурност, независност, лакоћу сагледавања и коришћења, а самим тим и подизање квалитета коришћења објеката и простора (града).

Reviews

There are no reviews yet.

Be the first to review “ELABORAT 003 Smernice za primenu Dizajna za sve u okviru međuopštinske saradnje”

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.