САПС

ВИЗИЈА, МИСИЈА, СТРАТЕГИЈА

Vizija, misija, strategija i ciljevi su elementi stroge hijerarhije i kičma svakog sistema. Oni su retko promenljivi. Mnoge organizacije ne prežive promenu vizije i misije, te se mnoga ozbiljna udruženja ograničavaju u svom delovanju na delovanje do ostvarenja vizije ili do izvršenja misije. Kada je vizija ostvarena, organizacija obično prestaje da ima potrebu da postoji. U NGO sektoru, ukoliko se duže nalazite u njemu, sigurno ste svedočili mnogim humanitarnim organizacijama koje su se sa ovih prostora povukle jer su završile svoju misiju. Odnosno ostvarile viziju.

Što se upravljanja tiče, Vizija je izjava najvišeg hijerarhijskog ranga u svakoj organizaciji (udruženju, savezu, instituciji, formi – zvaću sve zajedno organizacije). Ona je ta koja nas fokusira da se ne raspemo i ne radimo nešto šta nam nije posao. U odnosu na nju mora da se proverava svako rešenje i svaka odluka. Ukoliko aktivnost ne doprinosi ostvarenju vizije, takva aktivnost mora prestati. Zato se obično organi upravljanja obavezuju i formalno da moraju poštovati viziju i misiju. Ukoliko ne poštuju, organe upravljanja treba smeniti jer ne poštuju najviše akte udruženja. Dakle, udruženje ni po koju cenu ne sme raditi nešto šta mu je izvan mandata, odnosno izvan misije i vizije. Da ilustrujem, zamislite direktora UNICEF-a koji predloži da UNICEF počne da pomaže i starima. To bi sigurno uništilo organizaciju. A ako bi neko krenuo da pravi od UNICEFa organizaciju za stare, morao bi odmah da bude smenjen. Tako, zamislite da Mercedes počne da se bavi osvežavanjem potrošača, da Coca-Cola počene da proizvodi dizel motore…. Neko ko bi tako nešto probao da donese ne treba da može da ostane na čelu organizacije.

Vizija i misija omogućava ekspertima na nižim organizacionim lestvicama da daju svoj pun doprinos. Oni su garancija da se rukovodstvo neće ponašati samovoljno, odnosno garancija da će ekspertski pristupi i principi biti usvojeni. To je sistem kontrole odozdo na gore. Kada neko u udruženju može da pita rukovodstvo: što ste izabrali jedno rešenje a ne drugo – kada rukovodstvo mora da odgovori zbog čega jedno rešenje bolje ostvaruje misiju i viziju od drugog. Time obavezuje menadžment da kvalitetno radi svoj posao, te da primenjuje kvantitativne metode u menadžmentu i njima pokriva svoje odluke. Time se eliminiše lično mišljenje, šta je olakšanje za menadžment.

Vizija treba da opiše idealnu sliku koju želimo da postignemo. Kako želimo da svet izgleda kada mi nemamo više potrebe da se bavimo ovim poslom. U tome treba biti potpuno slobodan. Iznenadili biste se kada biste uzeli da analizirate vizije neke od svetskih lidera. Neki čak ne smeju da iskažu svoju viziju (recimo Google, ili Britanski savet) jer vrlo otvorene govore o intencijama. Evo kako to izgleda u ova dva primera:

Google ima misiju da organizuje sve informacije na svetu i da ih učini univerzalno dostupnim i korisnim. To je misijia. Vizija treba da odgovori na pitanje kako svet izgleda kada Google ostvari svoju misiju. Sa ovakvom misijom, logična vizije je da su sve informacije ovog sveta organizovane od strane Google-a i u posedu Google-a i dostupne po univerzalnim principima, ali ne svima. Dostupne ali ne i sa mogućnošću procesiranja. Pri tome se u misiji ograničavaju da neće skupljati nepotrebne informacije, nego samo one korisne. Kome? Itd…. dakle, ono za šta ih nekad teoretičari zavere optužuju oni vrlo otvoreno i transparentno rade.

Još opasnija je misija Britanskog saveta. Oni žele da stvore međunarodne prilike za Britance i izgrade poverenje između njih. Kako znači svet treba da izgleda kada se misija ostvari? Da ceo svet veruje Britancima a da se Britancima zato što su Britanci specijalno otvaraju prilike. Pre 15-ak godina im je misija bila da šire britansku kulturu širom sveta. Verovatno im je neko zavrnuo ruku za takvu misiju pa su morali da je promene. Jer, šta bi bila vizija za takvu misiju? Da ceo svet prihvati Britansku kulturu. Imperija dakle.

Evo i jednog pozitivnog primera vizije. IKEA ima misiju da pravi jeftin i kvalitetan nameštaj. Neko bi rekao, jes, velika mudrost. Ali uđite malo u analizu šta IKEA radi zbog te misije. Odbacije sve nepotrebne troškove. Hoće li nameštaj biti manje kvalitetan ako ga ne isporučujemo? Neće. Hoće li biti jeftiniji? Hoće. Ok, usvojeno, ne isporučujemo namešta. Hoće li nameštaj biti manje kvalitetan ako stigne u delovima? Neće. Isporučuj u delovima. Hoće li nameštaj biti kvalitetniji ako budemo imali manje prodavaca? Neće. Hoće li biti jeftiniji? Hoće. Hoće li nameštaj biti kvalitetniji ako radnja bude u centru grada? Itd. Ali će zato unajmiti najbolje svetske dizajnere jer oni čine nameštaj kvalitetnim. Takođe će analizirati šta je kvalitet (da li je to trajnost, estetika ili neki treći aspekt i sa time isto postavljati ovakva pitanja).  Videćete da doslovce svaki potez IKEAe nameštaj čini jeftinijim i kvalitetnijim. Prateći tu misiju, slepo, postali su globalni brend.

Никола Чулић, www.cerebralnaparaliza.com

АКЦИОНИ ТИМ

Akcioni tim bi trebalo da ima barem tri člana/članice, a što se tiče optimalnog broja, to zavisi od mogućnosti samog tima i osobe koja će ga koordinirati. Neko iskustvo govori da je optimalan broj 5-7, jer sve preko toga je malo teže za organizovanje, dogovaranje itd. Sa druge strane, kada manje od petoro, ponekad postaje teško okupiti više od dve osobe na jednom mestu u istom trenutku. Takođe, moguće je početi sa malim timom, pa ga kasnije proširivati, ako se ukaže potreba.
Akcioni timovi ne moraju da budu formalna tela, ali sa druge strane, davanje određenog okvira formalnosti celoj priči utiče i na posvećenost ljudi i na prepoznavanje/prihvatanje tima u lokalnoj sredini. Ako sačinite jedan dokument, tokom inicijalnog sastanka, koji bi mogli i svi vi osnivači/ce da ga potpišete – to je odlično.
Naša vizija je da lokalna samouprava u nekoj instanci (odmah, sledeće godine ili kasnije) i formalno prepozna Akcioni tim kao nezavisno telo sa kojim može da sarađuje. Ovde “nezavisnost” treba uzeti sa izvesnom dozom rezerve, ako u tim uključite i osobe koje se nalaze na platnom spisku te iste lokalne samouprave, što će biti najverovatniji scenario. Ipak, bilo da vas lokalna uprava prepozna ili ne, vi imate puni legitimitet da delujete kao neformalna grupa građana (по Закону о удружењима).

Ono što bi trebalo da se dogovorite na prvom sastanku jeste način funkcionisanja i koje ćete kanale komunikacije koristiti. Neugodne situacije najlakše se rešavaju formalnim putem, tako da je stvarno potrebno da uspostavite neki formalizam na početku, kako bi mogli da se na to pozovete ako upadnete u neke komunikacione neprilike.

Dakle:
1. Napravite neki osnivački dokument, nešto poput deklaracije (opšte stavke, principi dizajna za sve, bolji Život u vašem gradu za sve građane, zagovaranje za poštovanje zakona, unapređenje standarda i sl… znači neke stvari oko kojih svi mogu da se slože, a koje se tiču pristupačnosti) i potpišite ga, kao pojedinci i pojedinke, a ne kao predstavnici institucija i organizacija… ovde je bitan taj element lične posvećenosti.

Pristupačnost okruženja, informacija i usluga nije samo potreba osoba sa invaliditetom, već spada u domen ljudskih prava. Pristupačno okruženje omogućava dostojanstven i komforan život i članovima njihovih porodica, starim ljudima, deci, roditeljima sa decom u kolicima, a u krajnoj instanci i svih nas: uvek biramo spuštene ivičnjake kada vučemo kofere, znači nam kada možemo i da čujemo i da pročitamo obaveštenje da smo sledeći dok čekamo u nekom redu, tražimo poznate oznake (npr. za toalet) kada se nalazimo u nekoj zemlji čiji jezik ni pismo ne razumemo.

Водич кроз приступачност, УРП

2. Dogovorite se oko frekvencije sastajanja (pretpostavljam da je dovoljno jednom nedeljno ili po potrebi)

3. Dogovorite se oko komunikacije… recimo mailing lista ili tako nešto… a može i telefonska/skype konferencija ili kako vama odgovara

4. Dogovorite se oko načina odlučivanja (recimo može konsenzus, a u slučaju da baš ne možete da se svi usalgasite, onda neka neko (koordinator/ka) preseče).

5. Dogovorite se oko toga šta ćete raditi i koji je najbolji način da “obznanite” svoje postojanje.

ОСНИВАЧКИ ДОКУМЕНТ

U želji da doprinesemo da _______________________________postane mesto bez prepreka i mesto u kome svi njegovi stanovnici mogu samostalno i u potpunosti da učestvuju u svim aspektima društvenog života na jednakoj osnovi, mi, dole potpisani, zalažemo se za:


“potpuno poštovanje zakona i propisa u domenu izgradnje novih objekata i sprečavanja diskriminacije nad osobama sa invaliditetom, “

pa onda ovde navedemo nekoliko globalnih načela, poput



“uklanjanje arhitektonskih i drugih barijera koje onemogućavaju komunikaciju i kretanje osobama sa invaliditetom, starijim građanima i građankama i roditeljima sa malom decom”

I onda još poneka stavka takvog tipa…

Drugi deo povelje  bi trebalo da se odnosi na lični angažman i zastupanje određenih vrednosti u svakodnevnom radu, kao npr.


U cilju ostvarenja vizije, radićemo poštujući i primenjujući gore navedena načela. Ukazivaćemo nadležnim i odgovornim institucijama i pojedincima na postojanje barijera i sarađivaćemo u punoj meri, u skladu sa svojim znanjima, ekspertizom i mogućnostima, na uklanjanju tih barijera. Upozoravaćemo na kršenje/nepoštovanje zakona. Promovisaćemo ideje i principe koji omogućavaju stvaranje sredine po meri za sve njene građane.

i tako dalje i tako dalje….


na kraju, ide napomena o osnivanju Akcionog tima, kao na primer:


Potpisnici/e ove povelje saglasni su da udruže svoja znanja, kapacitete i snage u pravcu ostvarenja vizije a udruženo delovanje ostvaruju kroz Akcioni tim.

i onda potpisi… ime i prezime… i to je to. A kada poželite još nekoga da uključite u tim, samo mu date da potpiše povelju 🙂

Naravno, ne moram da napominjem da je potpisivanje povelje idealna prilika da se sazove konferencija za novinare, pa je slobodno iskoristite.

Александар Јанковић, Удружење за ревизију приступачности

ДОНАТОР је онај ко је мотивисан да донира само онда када ће му више остати прихода него онда када не би донирао. Донатор/Филантроп, када је у интересу да донира, кроз рекламу или услугу, донира кроз облигациони однос са донором .(Прим. уред. појединцем или удружењем грађана).

Александар Обрадовић, грађанин Београда, Дорћол

ОСНИВАЧКИ ДОКУМЕНТ

Postavi pitanje 

Iza naše misije je uverenje da je jedno društvo jako onoliko koliko se odnosi prema najslabijima, konkretno u oblasti mobilnosti, to su osobe sa invaliditetom, stariji ljudi i trudnice.

Kada smo počeli sa radom, 2010. godine, pred nama je bio izazov da nadležnima objasnimo značaj i prirodu člana 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom kao i to da naše zakonodavstvo prepoznaje pristupačnost ali isključivo kao rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. (Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, član 3. stav 7.).

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2018/11/Brosura_SIPRU_Godisnja_nagrada_za_unapredjenje_pristupacnosti_2017-2018.pdf

Nacionalni dan davanja posvećen pristupačnosti oktobar, 2020

Kroz projektne aktivnosti u proteklih 10 godina, imali smo priliku da posetimo više od 50 gradova i opština u Srbiji, dok smo iz preko 200 dobili informacije kroz upitnike za samoprocenu pristupačnosti. Tokom jula i avgusta 2018. godine, sa Zaštitnikom građana, obišli smo 26 jedinica lokalne samouprave (Aleksinac, Apatin, Bela Palanka, Blace, Brus, Dimitrovgrad, Jagodina, Kanjiža, Kraljevo, Lebane, Leskovac, Mionica, Niš, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Svilajnac, Topola, Trstenik, Vladičin Han, Zrenjanin i Žabalj) i u svakoj od njih obavili razgovore sa predstavnicima lokalnih organa vlasti, institucija i organizacija civilnog društva.

Cilj ovih razgovora je bio da se dobiju što šire informacije o praksama u pristupačnosti i ostvarivanju prava i usluga osoba sa invaliditetom: da li postoji strateški pristup uklanjanju barijera (komunikacionih, informacionih, arhitektonskih), kakva je saradnja donosilaca odluka sa organizacijama civilnog društva na rešavanju ovog problema, koji su najčešće prepreke koje usporavaju ili onemogućavaju izgradnju pristupačnog okruženja u njihovim sredinama, da li je bilo formalnih tužbi ili pritužbi zbog nepristupačnosti, kakva je situacija sa javnim površinama (parkovi, stajališta javnog prevoza, pešački prelazi, parking mesta) ili uslugama koje ne pruža država/lokalna zajednica (restorani, kancelarije javnih beležnika, bioskopi, trgovine,…) i slično. Pored samih razgovora, značajne informacije prikupljene su i direktnim obilaskom objekata u kojima su smeštene pomenute institucije i administrativnih i uslužnih centara JLS: uočeni su primeri dobre i loše prakse i najčešći propusti u izgradnji i postavljanju elemenata pristupa u objektima, a usmeno su komunicirana i moguća idejna rešenja za prevazilaženje primećenih prepreka. Nakon obrade i analize svega prikupljenog, formulisali smo svoja zapažanja i preporuke koje su objavljene u Posebnom izveštaju Zaštitinika građana “Pristupačnost za sve”.

…primetili smo da u velikom broju slučajeva vlasnici nepristupačnih objekata nisu ni svesni problema koji nastaju usled nepristupačnosti objekta, ali i da onda kada su svesni, nisu upoznati sa radnjama koje je potrebno preduzeti da bi se stanje ispravilo. Kampanjom 100 Elaborata o pristupačnosti želimo da argumentovano ukažemo na barijere za mobilnost kao i da ponudimo rešenja za njihovo uklanjanje. Ovi elaborati će biti dovoljno detaljni za postupanje po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, planiranje nabavke potrebnih elemenata pristupačnosti, a njihovoj vrednosti će doprineti to što je njihovu izradu finansirala zajednica uz podršku Srpskog filantropskog foruma (što će biti jasno naznačeno na naslovnoj strani elaborata).

100 Елабората о приступачности

A.1. Priprema baze
A.2. Saopštenje za medije
B.1. Izrada elaborata
B.2. Predaja elaborata vlasnicima objekata
C.1. Objavljivanje elaborata na mapapristupacnosti.rs

ELABORAT O PRISTUPAČNOSTI
Stavka Broj komada Iznos
Elaborat o pristupačnosti 100 2.000.000,00
Administracija i održavanje sajta tokom kampanje 8 160.000,00
UKUPNO 2.160.000,00 РСД/18.305,00 EUR

Udruženje za reviziju pristupačnosti nije u sistemu PDV-a.

PIB: 106418409

https://www.instagram.com/vidan_dankovic

Cilj kampanje 100 Elaborata o pristupačnosti je da do početka oktobra uz pomoć građana i filantropske zajednice izradimo 100 Elaborata o pristupačnosti za nepristupačne objekta/površine koje ćemo predati odgovornima. Očekujemo da će barem polovina predloženih radova biti realizovana tokom sledeće godine. Podrži.

Мапа приступачности

Овај пројекат урађен је са намером ефикаснијег остваривања права свих рањивих група грађана, кроз сагледавање и унапређивање ситуације везане за један од основних предуслова за остваривање гарантованих права- приступачно окружење. Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима Србије, као и сервисима подршке за све грађане, а нарочито особе са инвалидитетом, којима су те услуге потребне. Подаци који се налазе у Мапи прикупљени су уз помоћ грађана, организација цивилног друштва, јединица локалне самоуправе, државних органа и других органа јавне власти.

ИРИС

“Pristupačnost za kao preduslov za inkluziju” – Procena pristupačnosti usluga socijalne zaštite u Republici Srbiji za tražioce azila “Accessibility for all” – Accessibility Audits of social services for migrants in Republic of Serbia

Пројекат има за циљ да на основу истраживања утврдимо колико су услуге социјалне заштите у локалним заједницама приступачне особама са инвалидитетом, било да су тражиоци азила или домицилно становништво. Акција подразумева прикупљање информација кроз анкету, разговоре и обилазак локација. Финални извештај ће презентовати налазе истраживања, као и препоруке за унапређење ситуације. Акција се реализује у оквиру пројекта финансираног од Европске уније: IRIS NETWORKing – CSOs for protection sensitive migration management implementiran od Inicijative za razvoj i saradnju (IDC) u partnerstvu sa Arbeiter Samariter Bund iz Srbije, LIR CD iz Federacije Bosne i Hercegovine, La Strada iz Severne Makedonije, ARSIS iz Tirane i SOS Podgorica iz Crne Gore https://www.facebook.com/irissnetwork/

INSTRUCTION FOR THE GRANTEES IN THE CIRCUMSTANCES CAUSED BY THE COVID 19 OUTBRAKE

Javni poziv gradovima i opštinama u Srbiji da se prijave za dodelu nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2019. godini (rok: 30.4.2020)

Preliminarno ocenjene prijave za dodelu nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2019. godini (rok za ceremoniju dodele: septembar 2020.)

https://www.mixcloud.com/stephanbreuer32/best-ibiza-jackin-mix-april-2020/ width=100% height=120 hide_cover=1 light=1]

009

FACEBOOK: https://www.facebook.com/pristupacnost/

GOOGLE: https://g.page/mapapristupacnosti-v-4

INSTAGRAM: @мапаприступачности

UPITNIK#1 “Приступачност у услугама социјалне заштите”

ПРВО ЈЕ БИЛА ИДЕЈА

ПА ЈЕ НАСТАЛА БАЗА

СТВОРЕНА ЈОШ ЈЕДНА БАЗА ЗА АНДРОИД

И ЈОШ ЈЕДНА ЗА ФЕЈСБУК

МАЛО ЈЕ НАСТАО ХАОС.

http://googlevideo.blogspot.com/

https://www.instagram.com/vidan_dankovic/